Pravoslavna bratija predvođena igumanom, arhimandritom Metodijem optužuje Carigradsku patrijaršiju, patrijarha Vartolomeja i grčke vlasti za sistematsko onemogućavanje verskih prava kroz sudske intervencije, ograničenja kretanja i stalne pretnje silom.
Na Svetoj Gori, svetom mestu vekovne molitve i tihovanja, opet su izbile napetosti koje ugrožavaju mir i spokoj monaške zajednice. Mir ove svete zemlje, koja čuva duh vekova posvećenih Bogu, poslednjih godina sve češće je narušen tenzijama između monaške zajednice manastira Esfigmen i grčkih vlasti. Bratija Esfigmena, s vekovnom predanošću tradiciji Istočne pravoslavne crkve, našla se u središtu sukoba koji sada prelazi granice svetogorskih hramova i dospeva na međunarodne pravne forume.
Pretnje grčke policije ovog leta da će monasi Esfigmena biti prinudno uklonjeni iz manastira izazvale su talas uznemirenja među vernicima širom pravoslavnog sveta. U Grčkoj su usledili protesti, dok je širom sveta odzvanjala tuga i zabrinutost. Ipak, ono što se činilo smirenjem situacije ubrzo se pokazalo kao privid, jer su se oblaci nesloge ponovo nadvili nad Esfigmenom.
Profimedia
Tenzje, pa čak i sukobi između grčke policije i monaha Esfigmena traju godinama
Prvi put u svojoj dugoj istoriji, bratija Esfigmena, predvođena igumanom, arhimandritom Metodijem, obratila se Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija, ističući sistematsko uznemiravanje i narušavanje svojih verskih sloboda.
U svojoj žalbi, monasi se pozivaju na povredu člana 18 Međunarodne povelje o građanskim i političkim pravima, koji garantuje pravo na versku slobodu i praksu. Ukazali su na konstantne pritiske grčkih državnih vlasti i pravosudnih organa, kojima se, kako tvrde, želi ugušiti svetogorske tradicije koje čine žilu kucavicu njihovog postojanja.
„Ovo je očigledno kršenje naše slobode da se molimo i živimo prema učenju naših duhovnih otaca,“ navodi se u dopisu manastira. Optužbe upućene Carigradskoj patrijaršiji i patrijarhu Vartolomeju, kojeg ne priznaju, kao i grčkim vlastima, ozbiljne su: sistematsko onemogućavanje prava monaha da slede pravila i običaje Istočne pravoslavne crkve kroz sudske intervencije, ograničenja kretanja i pristupa, kao i stalne pretnje silom.
youtube/printscreen/ΕΛΛΗΝΙΚΗ ΕΛΕΥΘΕΡΗ ΤΗΛΕΟΡΑΣΗ 3.32K subscribers
Ovoga leta u Grčkoj su organizovani protesti na kojim se zahtevala zaštita mohana manastira Esfigmen
Manastir Esfigmen već decenijama stoji kao svedok borbe za očuvanje tradicije, često preispitujući granice telesne i duhovne izdržljivosti svojih monaha. Na čelu bratije, iguman arhimandrit Metodije, uputio je apel koji odzvanja kao eho starozavetnog proročanstva: „Naš put, iako težak, do sada je bio put duhovnog postojanja; sada se nalazimo na granici samouništenja, a to je krst koji nosimo u tišini i veri.“
Ovaj vapaj dolazi nakon godina pokušaja da se nađe ravnoteža između poštovanja crkvene tradicije i zakonskih okvira koje postavlja grčka država. Esfigmen ističe da je težina ograničenja na njihovu slobodu obavljanja molitvi i liturgija postala nesnosna, dok se pretnje udaljenjem iz svetog manastira nadvijaju nad monaškim mirom poput olujnih oblaka.
shutterstock.com
Manastir Esfigmen
Sada, kada je pitanje narušavanja prava dospelo pred Ujedinjene nacije, situacija postaje prekretnica u kojoj se monaška postojanost suočava s modernim pravnim izazovima. Ova borba monaha Esfigmena nije samo pravna, već i duhovna – borba za očuvanje svetlosti koja vekovima osvetljava tamu u svetu raskoši i moći.
Kako se situacija bude dalje razvijala, pravoslavni vernici i svetogorski monasi sa strepnjom i nadom gledaju ka budućnosti, molitvama tražeći da mir i pravda nadvladaju nemir i nepravdu, a duša Svete gore ostane netaknuta i sveta, kao što je bila vekovima.
Ovaj višedecenijski konflikt, odraz tenzije između svetovne vlasti i monaške zajednice koja nepokolebljivo brani tradicionalne vrednosti i pravoslavnu veru, doseže kulminaciju približavanjem datuma prinudnog iseljenja 1. avgusta.
Nakon što je dan "D" na Atosu prošao mirno, organizacija "Pravoslavlje ili smrt" oglasila se saopštenjem u kojem zahvaljuje svima koji su se prethodnih dana molili i poručuje da je put spasenja u pobožnosti, bratoljublju, umnožavanju dobra i umanjivanju zla.
Bivši grčki ministar, general Alkivijadis Stefanis, želi da reši goruće probleme – od klimatske krize i prekomernog verskog turizma do višedecenijske pobune monaha Manastira Esfigmen i uticaja stranih sila.
Dok su patrijarsi širom pravoslavnog sveta poslali reči podrške i molitve za žrtve nesreće u Srbiji, carigradski patrijarh uputio je saučešće Španiji zbog poplava, ali ne i srpskom narodu. Da li iza ovog ćutanja postoji dublja poruka ili je reč o propustu u trenucima kada bi izraz solidarnosti bio znak bratske bliskosti?
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U razgovoru za religija.rs, ovaj svetogorac govori o vekovnoj tradiciji hrišćanske ljubavi i molitve koje kroz monaške proizvode, uz blagoslov, donose blagodat za dušu i telo.
Okupljeni u Nebeskom gradu dižu glas protiv planirane intervencije grčke policije u Manastiru Esfigmen. Pod sloganom "Pravoslavlje ili smrt" izražavaju neslaganje s najavljenom prisilnom evakuacijom bratije ove svetinje i narušavanja mira na Atosu.
Dok se nad Atonskim poluostrvom nadvija senka nasilne intervencije, bratija manastira Esfigmen priprema se za moguće sukobe s grčkom policijom, a duhovna i politička kriza prete da preoblikuju istorijski pejzaž ovog svetog mesta.
Bratija ovog manastirskog kompleksa odlučna je da odbrani ovu svetinju od prinudnog iseljenja, poručujući da su spremni na sve u slučaju pooštravanja situacije i eventualne eskalacije sukoba.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Kad je došla, dobila je svoju keliju u kojoj su bili samo krevet bez dušeka, peć i ćebe preko kreveta. To je simbol početka prilagođavanja asketskom životu.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
