Pravoslavna bratija predvođena igumanom, arhimandritom Metodijem optužuje Carigradsku patrijaršiju, patrijarha Vartolomeja i grčke vlasti za sistematsko onemogućavanje verskih prava kroz sudske intervencije, ograničenja kretanja i stalne pretnje silom.
Na Svetoj Gori, svetom mestu vekovne molitve i tihovanja, opet su izbile napetosti koje ugrožavaju mir i spokoj monaške zajednice. Mir ove svete zemlje, koja čuva duh vekova posvećenih Bogu, poslednjih godina sve češće je narušen tenzijama između monaške zajednice manastira Esfigmen i grčkih vlasti. Bratija Esfigmena, s vekovnom predanošću tradiciji Istočne pravoslavne crkve, našla se u središtu sukoba koji sada prelazi granice svetogorskih hramova i dospeva na međunarodne pravne forume.
Pretnje grčke policije ovog leta da će monasi Esfigmena biti prinudno uklonjeni iz manastira izazvale su talas uznemirenja među vernicima širom pravoslavnog sveta. U Grčkoj su usledili protesti, dok je širom sveta odzvanjala tuga i zabrinutost. Ipak, ono što se činilo smirenjem situacije ubrzo se pokazalo kao privid, jer su se oblaci nesloge ponovo nadvili nad Esfigmenom.
Profimedia
Tenzje, pa čak i sukobi između grčke policije i monaha Esfigmena traju godinama
Prvi put u svojoj dugoj istoriji, bratija Esfigmena, predvođena igumanom, arhimandritom Metodijem, obratila se Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija, ističući sistematsko uznemiravanje i narušavanje svojih verskih sloboda.
U svojoj žalbi, monasi se pozivaju na povredu člana 18 Međunarodne povelje o građanskim i političkim pravima, koji garantuje pravo na versku slobodu i praksu. Ukazali su na konstantne pritiske grčkih državnih vlasti i pravosudnih organa, kojima se, kako tvrde, želi ugušiti svetogorske tradicije koje čine žilu kucavicu njihovog postojanja.
„Ovo je očigledno kršenje naše slobode da se molimo i živimo prema učenju naših duhovnih otaca,“ navodi se u dopisu manastira. Optužbe upućene Carigradskoj patrijaršiji i patrijarhu Vartolomeju, kojeg ne priznaju, kao i grčkim vlastima, ozbiljne su: sistematsko onemogućavanje prava monaha da slede pravila i običaje Istočne pravoslavne crkve kroz sudske intervencije, ograničenja kretanja i pristupa, kao i stalne pretnje silom.
youtube/printscreen/ΕΛΛΗΝΙΚΗ ΕΛΕΥΘΕΡΗ ΤΗΛΕΟΡΑΣΗ 3.32K subscribers
Ovoga leta u Grčkoj su organizovani protesti na kojim se zahtevala zaštita mohana manastira Esfigmen
Manastir Esfigmen već decenijama stoji kao svedok borbe za očuvanje tradicije, često preispitujući granice telesne i duhovne izdržljivosti svojih monaha. Na čelu bratije, iguman arhimandrit Metodije, uputio je apel koji odzvanja kao eho starozavetnog proročanstva: „Naš put, iako težak, do sada je bio put duhovnog postojanja; sada se nalazimo na granici samouništenja, a to je krst koji nosimo u tišini i veri.“
Ovaj vapaj dolazi nakon godina pokušaja da se nađe ravnoteža između poštovanja crkvene tradicije i zakonskih okvira koje postavlja grčka država. Esfigmen ističe da je težina ograničenja na njihovu slobodu obavljanja molitvi i liturgija postala nesnosna, dok se pretnje udaljenjem iz svetog manastira nadvijaju nad monaškim mirom poput olujnih oblaka.
shutterstock.com
Manastir Esfigmen
Sada, kada je pitanje narušavanja prava dospelo pred Ujedinjene nacije, situacija postaje prekretnica u kojoj se monaška postojanost suočava s modernim pravnim izazovima. Ova borba monaha Esfigmena nije samo pravna, već i duhovna – borba za očuvanje svetlosti koja vekovima osvetljava tamu u svetu raskoši i moći.
Kako se situacija bude dalje razvijala, pravoslavni vernici i svetogorski monasi sa strepnjom i nadom gledaju ka budućnosti, molitvama tražeći da mir i pravda nadvladaju nemir i nepravdu, a duša Svete gore ostane netaknuta i sveta, kao što je bila vekovima.
Ovaj višedecenijski konflikt, odraz tenzije između svetovne vlasti i monaške zajednice koja nepokolebljivo brani tradicionalne vrednosti i pravoslavnu veru, doseže kulminaciju približavanjem datuma prinudnog iseljenja 1. avgusta.
Nakon što je dan "D" na Atosu prošao mirno, organizacija "Pravoslavlje ili smrt" oglasila se saopštenjem u kojem zahvaljuje svima koji su se prethodnih dana molili i poručuje da je put spasenja u pobožnosti, bratoljublju, umnožavanju dobra i umanjivanju zla.
Bivši grčki ministar, general Alkivijadis Stefanis, želi da reši goruće probleme – od klimatske krize i prekomernog verskog turizma do višedecenijske pobune monaha Manastira Esfigmen i uticaja stranih sila.
Dok su patrijarsi širom pravoslavnog sveta poslali reči podrške i molitve za žrtve nesreće u Srbiji, carigradski patrijarh uputio je saučešće Španiji zbog poplava, ali ne i srpskom narodu. Da li iza ovog ćutanja postoji dublja poruka ili je reč o propustu u trenucima kada bi izraz solidarnosti bio znak bratske bliskosti?
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U razgovoru za religija.rs, ovaj svetogorac govori o vekovnoj tradiciji hrišćanske ljubavi i molitve koje kroz monaške proizvode, uz blagoslov, donose blagodat za dušu i telo.
Okupljeni u Nebeskom gradu dižu glas protiv planirane intervencije grčke policije u Manastiru Esfigmen. Pod sloganom "Pravoslavlje ili smrt" izražavaju neslaganje s najavljenom prisilnom evakuacijom bratije ove svetinje i narušavanja mira na Atosu.
Dok se nad Atonskim poluostrvom nadvija senka nasilne intervencije, bratija manastira Esfigmen priprema se za moguće sukobe s grčkom policijom, a duhovna i politička kriza prete da preoblikuju istorijski pejzaž ovog svetog mesta.
Bratija ovog manastirskog kompleksa odlučna je da odbrani ovu svetinju od prinudnog iseljenja, poručujući da su spremni na sve u slučaju pooštravanja situacije i eventualne eskalacije sukoba.
Manastir Žiča, koji je Sveti Sava izabrao za sedište prve srpske arhiepiskopije, mnogo je više od mesta molitve: u njegovim zidovima oblikovala se duhovna ideja Srbije, krunisani su vladari i ispisivane stranice istorije
Manastir Svetih arhangela, zadužbina cara Stefana Dušana podignuta između 1343. i 1352. godine, bio je jedno od najznačajnijih duhovnih središta srednjovekovne Srbije i njegovo poslednje počivalište.
Na obalama Bistrice vekovima opstaje kompleks u kojem se prepliću tragovi Svetog Save, srpskih patrijaraha, srednjovekovnih vladara i manje poznatih priča ispisanih u kamenu, freskama i obnovama kroz različite epohe.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Sampson Stranoprimac. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ćirila Aleksandrijskog i Svetog Ladislava, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
