Sveti mučenici Akindin, Pigasije, Anempodist, Aftonije, Elpidifor i drugi s njima bili su hrišćani iz Persije koji su nastradali u vreme cara Sapora (Savorija), 355. god.
Prva trojica su bili sluge na dvoru istoga cara, ali su tajno služili Gospodu. Kada su bili optuženi i na sud pred cara izvedeni, upita ih car, odakle su?
Na to su odgovorili: "Otečestvo naše i život naš jeste Presveta Trojica, jedinosuštna i nerazdelna, Otac i Sin i Duh Sveti, jedan Bog."
Car ih je stavio na velike muke, ali su oni sve junački otrpeli sa psalmopjenijem i molitvom na ustima.
Za vreme mučenja i tamnovanja javljali im se anđeli Božji više puta, a jednom i sam Gospod Hristos kao čovek "sa licem svetlim kao sunce”. Kada je jedan od mučitelja, Aftonije, video čudo, kako im olovo kipeće nije ništa naškodilo, poverova u Hrista i uzviknu: "Veliki je Bog hrišćanski!”
Zbog toga je odmah bio posečen. I mnogi drugi videše i verovaše.
"Tada car naredi, te zašiše u kožane mehove Akindina, Pigasija i Anempodista, i vrgoše ih u more. No javi se iz onoga sveta Sveta Aftonije sa tri svetla angela, izvede Svete mučenike na suho i oslobodi ih", piše u žitijama.
Elpidifor je bio carev velmož. Kada je izjavio da je hrišćanin i optižio cara za ubijanje nevinih hrišćana, car ga osudio na smrt. I on je posečen zajedno sa oko 7000 drugih hrišćana.
"A ona trojica prvih mučenika biše najzad bačeni u peć, ognjenu, sa 28 vojnika i sa majkom carevom, pošto i ovi verovaše u Hrista; – i tako u plamenu predadoše duše svoje pravedne u ruke Gospoda svoga", navedeno je u žitijama.
Sveti Teofan ističe da prava vrednost života nije u materijalnom blagostanju ili društvenoj počasti, već u duhovnom bogatstvu. On naglašava da je život ispunjen nevoljama i iskušenjima često put ka istinskoj utehi i slobodi od materijalnih zavisnosti. Prava sreća se ne nalazi u spoljašnjim bogatstvima, već u unutrašnjem miru i duhovnom ispunjenju. Kada se oslobodimo očaravajućih iluzija ovog sveta, možemo spoznati da su unutrašnje vrednosti, kao što su ljubav, saosećanje i vera, jedina istinska bogatstva. Sveti Teofan poziva svakoga da se prema materijalnim dobrima odnosi s oprezom, čak i kada ih ima, i da ih ne dozvoli da zasene duhovni put.
Ilarion je bio uvažavan ne samo od hrišćana nego i od neznabožaca.
Arijanci su najpre pokušali dva svetitelja da potplate, ali kada su oni to odbili s prezrenjem, osuđeni su na smrt.
Kada bi ponestalo dobrovoljaca za borbe, Liju su u arenu izvodili hrišćane, koje je ubijao sa sadističkim zadovoljstvom. Mladi hrišćanin Nestor više to nije mogao da trpi i odlučio je da Liju izađe na megdan.
