SPC i pravoslavni vernici danas obeležavaju prepodobnog Ilariona Velikog, koji je deo života proveo i na tlu današnje Dalmacije, a ostao je upamćen po svojoj borbi sa demonima.
Sveti Ilarion je rođen 291. godine u Tavati, mestu u blizini Gaze. Njegovi roditelji nisu bili vernici. Odlučili da ga pošalju u najbolje hrišćanske škole u Aleksandriji gde je stekao i svetovno i duhovno obrazovanje.
Čim se susreo sa hrišćanstvom, odmah se krstio i poželeo da se preda služenju Gospodu. S tom željom u srcu je i otišao ka Svetom Antoniju u pustinju i postao njegov učenik. Potom se vratio u svoju postojbinu i podvizavaše se blizu Gaze.
Demoni su ga plašili raznim strašilištima, ali on ih je molitvom Bogu i krsnim znamenjem uvekpobeđivao i odgonio. Postao je za Palestinu ono što je za Egipat bio Sveti Antonije - "božestven učitelj i divan čudotvorac".
Ilarion je bio uvažavan ne samo od hrišćana nego i od neznabožaca.
"Bojeći se pohvale ljudske on je begao iz mesta u mesto samo da bi se sakrio od ljudi i ostao sam sa svojom dušom i Bogom", piše u žitijama.
Tako je izvesno vreme živeo u Misiru, na Siciliji, u Dalmaciji i najzad na Kipru, gde je i skončao u 80. godini svoga života.
Čudotvorne mošti Svetog Ilariona preneo je njegov učenik Isihije u Palestinu.
On ističe da pravi molitvenici često ne primećuju prolaz vremena jer ih molitveni žar obuzima, a umirenje duše koje proističe iz bdenja donosi trajne plodove. Iako je bdenje naporno, Sveti Teofan naglašava njegovu vrednost, jer smiruje telo i pomaže duhovnom razvoju. Umesto da nas san uspava, bdenje nas aktivira i čini bržima u delima dobra. Sveti Teofan nas poziva da kroz trud i odricanje učimo telo da služi duhu, osnažujući tako našu duhovnost i približavajući nas Bogu. Ova poruka je podsticaj svima koji teže duhovnom napretku da prihvate bdenje kao sredstvo koje ne samo da donosi unutrašnji mir, već i jača našu sposobnost da delujemo sa ljubavlju i revnošću.
Sveti apostol Luka je naslikao tri ikone Bogorodice sa Hristom koje su postale uzor svim kasnijim ikonama majke Božije, pa se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa
Posle trideset godina prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram“.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
