Dok su patrijarsi širom pravoslavnog sveta poslali reči podrške i molitve za žrtve nesreće u Srbiji, carigradski patrijarh uputio je saučešće Španiji zbog poplava, ali ne i srpskom narodu. Da li iza ovog ćutanja postoji dublja poruka ili je reč o propustu u trenucima kada bi izraz solidarnosti bio znak bratske bliskosti?
Tragedija koja se dogodila 1. novembra na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je stradao veliki broj nevinih ljudi, obavila je Srbiju u duboku tugu i žalost. Ovih dana u Beogradsku patrijaršiju stigli su izrazi saučešća iz većine pomesnih pravoslavnih crkava, od Moskve do Rumunije, u kojima patrijarsi iskazuju svoje saosećanje i šalju molitve za duše nastradalih i ozdravljenje povređenih.
Međutim, jedno pismo, čiji bi ton bio od naročitog značaja za srpski narod, nije stiglo. Pismo carigradskog patrijarha Vartolomeja, duhovnog vođe, izostalo je, iako su mnoge druge crkve pokazale svoju bratsku bliskost sa Srbijom. Dok se srpski sveštenici i narod mole za duše preminulih i ozdravljenje povređenih, tišina iz Carigradske patrijaršije ostavlja neizgovorena pitanja.
Istovremeno, kada je Srbiju zadesila ova bolna nesreća, patrijarh Vartolomej je uputio saosećanje narodu Španije, pogođenom poplavama u kojima je nastradalo na desetine ljudi. U svom pismu, carigradski patrijarh se moli za pokoj duša nastradalih i brz oporavak svih koji su pogođeni razornim poplavama. Posebno se osvrnuo na hrabre ljude koji, u duhu milosrđa, pomažu bližnjima u tim teškim trenucima. Njegove reči pružaju utehu i podršku španskom narodu, izražavajući solidarnost i empatiju.
Credit: Royal Palace of Spain / AFP / Profimedia
Patrijarh Vartolomej i španski kralj Felipe
Ali zašto takvo pismo nije upućeno i Srbiji? Da li je to slučajan propust, ili se iza tišine krije neki dublji signal? Patrijarhova reč, koju su mnogi iščekivali, mogla je umiriti mnoge duše u danima kada zajedništvo pruža snagu, a molitva osvetljava tamu.
Ostaje i pitanje da li je ovo povezano sa nedavnim stavovima pojedinih srpskih arhijereja koji su izrazili neslaganje s idejom zajedničkog slavljenja Vaskrsa sa katolicima, za šta se patrijarh Vartolomej otvoreno zalaže. Da li možda ovakva suptilna razmimoilaženja u stavovima dovode do uzdržanosti u trenucima kada je solidarnost sa bratskim narodom najpotrebnija?
VATICAN MEDIA / IPA / Sipa Press / Profimedia
Patrijarh Vartolimej i papa Franja zalažu se da pravoslavci i katolici ubuduće zajedno proslavljaju Vaskrs
Tragični događaji često podsećaju na krhkost života i na potrebu da budemo jedni uz druge. Ostaje nada da će srpski narod u molitvama pronaći mir, dok odgovori na neka dublja pitanja čekaju neko drugo vreme, u nadi da neće narušiti bratsku ljubav i jedinstvo kojem svi težimo.
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Mitropolit zvorničko-tuzlanski kroz stihove otkriva da nas tokom 2025. godine čeka svet pun napetosti, lažnog mira i opasnih kompromisa, a ključno je ostati veran pravoslavnoj veri i Hristovom Carstvu.
Nakon strašne nesreće na novosadskoj železničkoj stanici, građani neprestano dolaze, paleći sveće i moleći se za pokoj duša i ozdravljenje povređenih. Dok Srbija tuguje, ikona Belog anđela s natpisom “Za pokoj duša stradalih” postala je simbol nade i sećanja.
U dubokoj povezanosti pravoslavne vere i bratske ljubavi, poglavar Ruske pravoslavne crkve uputio je iskreno saučešće srpskom narodu, moleći se za večni mir nastradalih i utehu onima koji tuguju.
U molitvenoj poruci upućenoj Patrijarhu Porfiriju i srpskom narodu, poglavar Rumunske pravoslavne crkve izrazio je duboko saučešće povodom nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu i pozvao na zajedničku molitvu za mir duša stradalih i brz oporavak povređenih.
Uz crkvene i državne počasti, dopremljene najdragocenije svetinje povezane sa Svetim Savom i Svetim Simeonom Mirotočivim, relikvije iz Hilandara i predmeti koji su vekovima čuvani daleko od očiju javnosti.
U kombinaciji testa i krompira krije se priča o pravoslavnim običajima, porodičnim okupljanjima i toplini domaće kuhinje koja se prenosi s kolena na koleno.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Povodom nesreće na novosadskoj železničkoj stanici, paroh u Perlezu Aleksandar Nišević poziva na duboko preispitivanje i promenu – da u tuzi i patnji prepoznamo Božju opomenu, da svako od nas pronađe svoj deo odgovornosti i preduzme korake ka istinskoj ljubavi i brizi za bližnje.
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
Nesreća na novosadskoj železničkoj stanici potresla je Srbiju i pravoslavni svet. Mitropolit volokolamski Antonije uputio je reči utehe i podrške, pridružujući se patrijarhu Porfiriju i ruskoj crkvi u molitvama za nastradale i njihove porodice.
Povodom nemerljivog gubitka života u strašnoj nesreći, poglavar Srpske pravoslavne crkve izrazio je duboko saučešće i molitveno stao uz porodice nastradalih, naglasivši važnost zajedništva i vere kao utehe u najtežim trenucima.
Prema tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, apostol Pavle ne govori o simbolici, već o stvarnom stanju čoveka koji bez Hristove svetlosti ostaje "bez života".
U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Od kamenitih Mrkonjića i priča koje su vekovima čuvane u Hercegovini, do otkopavanja groba i kanonizacije u 21. veku - život Svete blažene Ane otkriva gotovo nepoznatu stranu porodice jednog od najvećih pravoslavnih svetitelja Balkana.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
