U saopštenju koje odjekuje kao opomena Mitropolija crnogorsko-primorska poziva na razboritost, smirenost i vraćanje temeljnim hrišćanskim vrednostima, ističući da je nasilje uvek lični, a ne kolektivni greh.
U danima kada Crna Gora svedoči porastu nasilja Mitropolija crnogorsko-primorska oglasila se saopštenjem koje donosi smiren, ali odlučan ton - poziv na mir, razboritost i vraćanje temeljnim hrišćanskim vrednostima. Crkva, stojeći između naroda i države, podseća da bez duhovnog preumljenja nema trajne bezbednosti ni napretka.
- Ovih dana i meseci svedočimo svakovrsnom nasilju u Crnoj Gori - navodi se na početku saopštenja, uz podsećanje na obračune kriminalnih klanova i nasilne napade koji "ozbiljno uznemiruju javnost". Mitropolija ističe da veruje u delovanje nadležnih službi, ali i da "nalazi za shodno da se obrati javnosti i svakome kome je stalo do glasa Crkve i do mira u otadžbini".
Crkva sa zabrinutošću ukazuje na činjenicu da u „ovako malobrojnoj Crnoj Gori“ postoji veliki broj pripadnika organizovanih kriminalnih grupa. „Apelujemo na mlade ljude da se klone kriminala koji, iako im obezbeđuje naizgled laku zaradu, u stvari predstavlja smrtnu opasnost za njih,“ poručuje Mitropolija, dodajući da iskustvo pokazuje kako niko ne želi da mu deca žive životom bezakonja.
Novinarski gledano, ova poruka ima dvostruku težinu: ona je i duhovna i društvena. Crkva ne govori samo o grehu, već i o posledicama koje kriminal i korupcija ostavljaju na zajednicu - o „novoj spirali nasilja“ koja truje društvo iznutra.
„Zlatno životno pravilo ostaje jevanđelska reč o tome da ne treba drugima činiti ono što ne želiš da drugi čine tebi,“ podseća Mitropolija, ističući da se dobar i smislen život stiče „Božjim blagoslovom i napornim radom“. U vremenu kada se vrednosti često relativizuju, ova poruka deluje kao povratak osnovama: trudu, poštenju i odgovornosti.
Posebno snažno odjekuje deo u kojem Crkva reaguje na nedavni nasilni incident u Podgorici: „Nasilje koje se dogodilo pre neku noć u Podgorici… u potpunosti je neprihvatljivo.“ Ipak, Mitropolija upozorava da takvi događaji ne smeju biti povod za „osvetu, linč i raspirivanje mržnje“, već poziv na razmišljanje i samopreispitivanje.
„Nasilje je čin pojedinca, uvek i svuda,“ poručuje Crkva, naglašavajući ličnu odgovornost pred Bogom i pred ljudima. Ova misao prevazilazi trenutne okolnosti — ona je univerzalna: niko se ne može sakriti iza kolektiva kada čini zlo.
Crkva poziva da se ne pada u iskušenje kolektivnih osuda: „Ne dopustimo sebi da upadnemo u zamke onih koji su upravo nas kolektivno optuživali kao zle, zaostale i zločinačke.“ U ovom delu ton saopštenja postaje gotovo ispovedan — opomena da mržnja rađa samo nove rane.
Mitropolija naglašava i važnost odgovornosti pred ljudima, „kao jednog od najvećih dostignuća savremene civilizacije“, jer društvo koje ne poštuje vladavinu prava gubi sopstveni moralni temelj. „Institucije treba da služe narodu,“ ističe Crkva, a ne da budu u službi partija ili interesnih grupa. Taj stav, kako se podseća, „ima svoje korene u biblijskom poimanju svakog čoveka kao neponovljive ličnosti stvorene po liku Božijem.“
U nastavku, Mitropolija očekuje da se državne institucije „oslobode decenijskih okova autoritarizma“ i da stvore uslove u kojima će se građani Crne Gore osećati bezbedno u sopstvenoj zemlji. „Ne sme se dozvoliti da pesnici, univerzitetski profesori i verska lica budu optuženi kao oni koji navodno ugrožavaju bezbednost, dok istovremeno opasni međunarodni nasilnici ovde nalaze utočište,“ poručuje Crkva, pozivajući na pravedne i jasne procedure.
Na kraju, u duhu praznika Svetog Petra Cetinjskog, Mitropolija upućuje najvažniju poruku: „Pozivamo na mir i uzdržanost, ne na odmazdu i nasilje.“ Podsećajući na Hristove reči: „Blaženi mirotvorci, jer će se sinovima Božijim nazvati,“ Crkva zaključuje saopštenje prizivajući „mir i blagoslov na Crnu Goru i na sve njene građane.“
Dok javnost osuđuje napad na monahe manastira Brčeli, reakcija arhijerejskog namesnika barskog otkriva koliko daleko mogu ići mediji i gde počinje granica poštovanja verskih svetinja.
Nakon teksta objavljenog u „Vijestima”, Mitropolija je javno demantovala navode i ukazala na pogrešno tumačenje izjava sveštenika i — kako ističu — „sračunate neistine” koje se o Crkvi plasiraju.
Vatrogasci brzo reagovali i sprečili širenje vatre, dok uprava Hrama Hristovog Vaskrsenja ističe da nema povređenih; preliminarni uzrok požara najverovatnije kvar na električnim instalacijama.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
Crkva naglašava poštovanje prema upokojenima, molitvu za njihove duše i veru u vaskrsenje, a ne poistovećivanje smrti s groteskom.
DOMAĆI KEČAP PO MANASTIRSKOM RECEPTU KOJI ĆETE OBOŽAVATI: Obradujte decu zdravijom, ukusnijom verzijom njihovog omiljenog dodatka jelima.
U saopštenju koje odjekuje kao opomena Mitropolija crnogorsko-primorska poziva na razboritost, smirenost i vraćanje temeljnim hrišćanskim vrednostima, ističući da je nasilje uvek lični, a ne kolektivni greh.
U besedi za 21. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja pravda nadilazi vreme i prostor, a pravednici iz večnosti vode nas kroz iskušenja i otkrivaju smisao života.
Ajeti 42:49–51 otkrivaju kako Stvoritelj oblikuje život i komunicira s ljudima kroz nadahnuće, skrivenu objavu ili poslanike.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Mitropolija crnogorsko-primorska najoštrije je reagovala na slučaj koji je pogodio protojereja Mijajla Backovića, ističući da je reč o anticrkvenom činu i pozivajući državne i lokalne vlasti da preduzmu sve mere kako bi se počinioci ovog gnusnog dela identifikovali i sankcionisali.
Projekat ne donosi samo turistički preporod i ekonomski zamah već otvara nove mogućnosti vernicima i hodočasnicima i olakšava uspon do Crkve Svete Trojice, simbola sabornosti i zajedništva.
U svetinji kod Budve obavljen redak čin – sedam rasofora primilo je malu shimu na praznik Svetog apostola Matije.
Na Preobraženje sa Bjelasice poslata snažna poruka o Hristovoj svetlosti, svetinjama i Njegoševom amanetu.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
U manastiru posvećenom Prepodobnoj mati Paraskevi, liturgiju je služio episkop Nikon, nekadašnji sabrat ove svetinje, a praznična radost nastavljena je u duhu zajedništva i blagodarnosti.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Iguman manastira Moštanica otkriva tragičnu priču o monahu koji je zbog ljubavi napustio Hrista, izgubio mir i postao simbol duhovne borbe između čoveka i iskušenja koje razara dušu.
Vera nije prazno očekivanje da će se sve rešiti samo od sebe, već poverenje da Bog zna bolje od nas šta nam je potrebno.
Dok milioni širom sveta tragaju za životom izvan Zemlje, jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava da "vanzemaljska vera" nije nauka – već nova duhovna zamka savremenog čoveka.
