Dok javnost osuđuje napad na monahe manastira Brčeli, reakcija arhijerejskog namesnika barskog otkriva koliko daleko mogu ići mediji i gde počinje granica poštovanja verskih svetinja.
Incident u manastiru Donji Brčeli, kada je komšija nizom uvreda verbalno napao monahe, završio je na sudu i izazvao burne reakcije i osude ne samo vernika, već i šire javnosti. Mir i dostojanstvo ove značajne svetinje Mitropolije crnogorsko-primorske bili su narušeni, a vest o napadu izazvala je talas zabrinutosti među pravoslavnim vernicima i široj javnosti.
Međutim, dok se većina sablažnjava nad napadom i izražava kritike, pojavio se i gest koji je dodatno uznemirio javnost.
Pročitajte još...
SPC / Mitropolija crnogorsko-primorska,Wikipedia/Andrija12345678,
Otac Nikon, iguman manastira Donji Brčeli
– Dana 17.09.2025. godine, u 11:05 na portalu Bar-info, koji je deo Lokalnog javnog emitera, objavljen je tekst „Protestni skup u Donjim Brčelima održaće se kod spomenika palim partizanima“, koji je prenet sa portala TV E. Ovaj, najblaže rečeno, sramni tekst, prepun je neistina i grubih uvreda izrečenih na račun Srpske pravoslavne crkve, odnosno Mitropolije Crnogorsko-primorske, njenog sveštenstva i monaštva – istakao je arhijerejski protoprezviter barski, protojerej-stavrofor Slobodan Zeković.
Otvoreno pismo uredniku Radio Bara
U svom otvorenom pismu uredniku Radio Bara Ivanu Jovanoviću, sveštenik Zeković naglašava da ovakvi tekstovi nemaju mesto na portalu Lokalnog javnog emitera grada Bara, koji je do sada bio poznat po ozbiljnom novinarstvu.
– Svi građani, pa i rukovodioci Radio Bara, mogu ovakve tekstove deliti na svojim privatnim profilima, ali im nikako nije mesto na portalu LJE, koji nikada do sada nije bio srozan i sveden na nivo najprostije žute štampe. Duboko razočarani i ogorčeni ovakvim postupkom, smatramo da i etička i profesionalna načela nalažu da se ovaj tekst, uz javno izvinjenje, ukloni sa portala Bar-info. U suprotnom bićemo primorani da prekinemo svaki vid saradnje i komunikacije sa barskim Lokalnim javnim emiterom – zaključio je protojerej-stavrofor Slobodan Zeković.
You tube Printscreen
Protojerej-stavrofor Slobodan Zeković
Granica između novinarske slobode i poštovanja svetinja
Ovaj događaj postavlja važna pitanja o granicama novinarske slobode, odgovornosti medija i poštovanju verskih institucija. Dok pravoslavni vernici traže zaštitu dostojanstva svetinja, reakcija sveštenika Zekovića pokazuje koliko je važno da mediji u izveštavanju o verskim pitanjima postupaju sa posebnom pažnjom i poštovanjem.
Zabrinutost vernika i javnosti
Mir i dostojanstvo svetinja nisu samo simbolički, već čine temelj zajednice i duhovnog života. Svaki napad na monahe ili uvredljiv sadržaj u medijima duboko pogađa vernike, ali i javnost koja očekuje odgovorno izveštavanje i poštovanje verskih svetinja.
Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
U obraćanju zbog događaja u Gornjem Zaostru, sveštenstvo, monaštvo i verni narod Eparhije budimljansko-nikšićke upozoravaju na medijski linč, politički pritisak i selektivno delovanje institucija, uz poziv svim građanima na mir i istinu.
Nakon brutalnih uvreda igumanu i monaštvu, te pretnji supruge Nenada Nikaljevića u sudu, tenzije u Donjim Brčelima ne jenjavaju – jeromonah Nikon otkriva šta ga je najviše uznemirilo.
Projekat ne donosi samo turistički preporod i ekonomski zamah već otvara nove mogućnosti vernicima i hodočasnicima i olakšava uspon do Crkve Svete Trojice, simbola sabornosti i zajedništva.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao "potpuno neutemeljene i zlonamerne", a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. i aferu "udar".
Pojedini mediji objavili da bi rad Mitropolije mogao da bude predmet posebne provere, dok izvor blizak mitropolitu Joanikiju tvrdi da nikakva zvanična najava nije stigla i da se takav potez za sada ne očekuje.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Paroh budvanski objašnjava zašto odlazak na groblje nije najvažniji čin, kako molitva povezuje žive i upokojene i zbog čega na ovaj dan nema mesta sujeverju i pravilima koja nemaju uporište u crkvenom učenju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
