VLADIKA SERGIJE DIGAO GLAS PROTIV ZAJEDNIČKOG VASKRSA SA KATOLICIMA: „U čije ime Vartolomej govori? Ako pristanemo da nam otkine prst, sutra ćemo izgubiti šaku”
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je veliku pažnju i podstakla raspravu o očuvanju drevnih hrišćanskih tradicija. Carigradski patrijarh Vartolomej, u težnji ka ekumenskom jedinstvu, pokrenuo je predlog koji je, dok sa jedne strane donosi nadu u približavanje, sa druge strane izazvao zabrinutost među pravoslavnim crkvama.
Mnogi arhijereji i teolozi upozoravaju da bi takav korak mogao narušiti vekovni duhovni identitet pravoslavlja, čuvajući Vaskrs kao svetinju i stub pravoslavne vere. Dok neki pozdravljaju ovaj potez kao korak ka pomirenju, glasovi pravoslavnih arhijereja i teologa snažno odjekuju protiv, braneći svetinju Vaskrsa kao srce pravoslavnog identiteta. Po ovom pitanju, prvi se od srpskih arhijereja javno oglasio vladika Sergije, izražavajući duboku zabrinutost zbog potencijalnih posledica ovakvog ekumenskog koraka.
- Pitanje crkvenog kalendara, a samim tim i datum praznovanja Vaskrsa, vrlo je kompleksno pitanje i jako je mali broj vrhunskih poznavalaca koji mogu kompetentno pisati i govoriti na ovu temu, koja se pokušava (geo)politički aktuelizovati u naše vreme. Ipak, carigradski patrijarh Vartolomej, zahvaljujući čijoj su brzopletosti ozbiljno narušeni odnosi među pomesnim pravoslavnim crkvama, sada pokušava, ni od koga ovlašćen, da dogovori zajednički datum praznovanja Vaskrsa sa Rimokatoličkom crkvom - kaže episkop bihaćkopetrovački Sergije, prenosi zvanični sajt Eparhije bihaćko-petrovačke.
VATICAN MEDIA / IPA / Sipa Press / Profimedia
Patrijarh carigradski Vartolomej i papa Franja
- Postavlja se očigledno pitanje: U čije ime misli, planira i dogovara carigradski patrijarh Vartolomej? Da li u svoje lično ime ili u ime patrijaršije na čijem je čelu? Ili se, ne daj Bože, toliko osmeli da govori u ime celokupnog pravoslavnog sveta?!
Ako je reč o ovom poslednjem, onda ćemo, opet, ničim izazvani, imati bespotrebne podele, što nije prvi put kada je reč o sadašnjem poglavaru Carigradske patrijaršije. Jer, da bi se o nekom pitanju, bilo kojem, razgovaralo sa predstavnicima Rimokatoličke crkve, prethodno je potrebno imati apsolutno jedinstvo unutar Pravoslavne crkve, a njega, po ovom, ali i po mnogim drugim pitanjima, odavno nema - nastavlja vladika Sergije.
- Onaj koji je suštinski međusobno posvađao Pomesne pravoslavne crkve, sada bi tvorio jedinstvo između Pravoslavne i Rimokatoličke crkve, a da pritom nije ni tražio ni dobio saglasnost svih poglavara ostalih Pravoslavnih crkava. Zato je pitanje zajedničkog kalendara, o kojem se sve češće govori u javnosti, osuđeno na neuspeh.
Pravoslavna crkva počiva na istini Jevanđelja Hristovog, na dogmama koje suštinski određuju naše ispovedanje vere, ali i na predanju koje nas vekovima obogaćuje. Tradicija nije suština naše vere, ali bez tradicije naša vera gubi oblik po kojem je prepoznajemo. Zato je važno sačuvati ono što nam je ostalo od Otaca, jer ako danas pristanemo da menjamo kalendar, sutra ćemo rukopolagati žene, prekosutra ukinuti post…
Današnja ratom razorena Ukrajina najbolji je primer duhovnog posrnuća određenog dela nekanonske jerarhije, koja se drznula, na primer, da praznovanje Božića pomeri 13 dana ranije, tako da deo pravoslavnih Ukrajinaca Božić praznuje na dan kada ga nikada nisu praznovali. I šta su time dobili? Jedno veliko ništa.
Treba biti oprezan, mudar i veran onome što smo dobili u duhovno nasleđe. Ako pristanemo da nam se otkine prst, sutra ćemo izgubiti šaku. Ostanimo svoji, verni Bogu i Jevanđelju Hristovom, pa taman i glavom platili - zaključije vladika Sergije.
Ova rasprava oko zajedničkog praznovanja Vaskrsa jasno pokazuje koliko je pitanje očuvanja tradicije važno za pravoslavni svet. Dok jedni vide mogućnost za ekumensko zbližavanje, drugi s pravom ukazuju na opasnost od gubitka identiteta. U ovom složenom vremenu, ključ je pronaći ravnotežu između dijaloga i vernosti nasleđu koje čini suštinu pravoslavne vere.
Poglavar SPC u duhu hrišćanske ljubavi pruža reči utehe vernicima Ukrajinske pravoslavne crkve, pozivajući na očuvanje vere i jedinstva usred teških izazova koji prete njihovom opstanku.
Ugledni orijentalista i doajen srpske diplomatije govori o ulozi religije u srpskom društvu, složenim odnosima između Crkve i politike, te izazovima sa kojima se suočava SPC u vremenu sve izraženijih podela i pritisaka.
Predlog za istovremeno slavlje najvećeg hrišćanskog praznika pravoslavne i katoličke crkve podstakao je ozbiljne rasprave o očuvanju tradicije i mogućim posledicama na verski identitet pravoslavnih vernika.
Inicijativa za zajedničko praznovanje najvažnijeg hrišćanskog praznika između pravoslavnih i rimokatolika otvorio je raspravu o očuvanju vekovne tradicije. Dok Carigradska patrijaršija vidi priliku za približavanje, ostale pomesne pravoslavne crkve upozoravaju na moguće narušavanje duhovnog identiteta.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Hiljadu godina nakon Velike šizme, Carigradska patrijaršija i katolička crkva ponovo se približavaju. Mitropolit zborničko-tuzlanski u svom autorskom tekstu objašnjava kako Pashalna unija otvara pitanje budućnosti pravoslavlja, crkvene politike i uticaja Vatikana na Istok.
Obraćajući se rimokatoličkim i anglikanskim hodočasnicima, patrijarh Vartolomej govorio je o neostvarenim snovima ekumenskog dijaloga, nadajući se da će novi papa nastaviti putem jedinstva – iako većina pravoslavnih to ne vidi kao put koji vodi u pravcu istine.
Datum Uskrsa se računa, u zavisnosti od Crkve, po julijanskom ili gregorijanskom kalendaru, što ponekad dovodi do razlike u datumima od nekoliko nedelja.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
