VLADIKA SERGIJE DIGAO GLAS PROTIV ZAJEDNIČKOG VASKRSA SA KATOLICIMA: „U čije ime Vartolomej govori? Ako pristanemo da nam otkine prst, sutra ćemo izgubiti šaku”
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je veliku pažnju i podstakla raspravu o očuvanju drevnih hrišćanskih tradicija. Carigradski patrijarh Vartolomej, u težnji ka ekumenskom jedinstvu, pokrenuo je predlog koji je, dok sa jedne strane donosi nadu u približavanje, sa druge strane izazvao zabrinutost među pravoslavnim crkvama.
Mnogi arhijereji i teolozi upozoravaju da bi takav korak mogao narušiti vekovni duhovni identitet pravoslavlja, čuvajući Vaskrs kao svetinju i stub pravoslavne vere. Dok neki pozdravljaju ovaj potez kao korak ka pomirenju, glasovi pravoslavnih arhijereja i teologa snažno odjekuju protiv, braneći svetinju Vaskrsa kao srce pravoslavnog identiteta. Po ovom pitanju, prvi se od srpskih arhijereja javno oglasio vladika Sergije, izražavajući duboku zabrinutost zbog potencijalnih posledica ovakvog ekumenskog koraka.
- Pitanje crkvenog kalendara, a samim tim i datum praznovanja Vaskrsa, vrlo je kompleksno pitanje i jako je mali broj vrhunskih poznavalaca koji mogu kompetentno pisati i govoriti na ovu temu, koja se pokušava (geo)politički aktuelizovati u naše vreme. Ipak, carigradski patrijarh Vartolomej, zahvaljujući čijoj su brzopletosti ozbiljno narušeni odnosi među pomesnim pravoslavnim crkvama, sada pokušava, ni od koga ovlašćen, da dogovori zajednički datum praznovanja Vaskrsa sa Rimokatoličkom crkvom - kaže episkop bihaćkopetrovački Sergije, prenosi zvanični sajt Eparhije bihaćko-petrovačke.
VATICAN MEDIA / IPA / Sipa Press / Profimedia
Patrijarh carigradski Vartolomej i papa Franja
- Postavlja se očigledno pitanje: U čije ime misli, planira i dogovara carigradski patrijarh Vartolomej? Da li u svoje lično ime ili u ime patrijaršije na čijem je čelu? Ili se, ne daj Bože, toliko osmeli da govori u ime celokupnog pravoslavnog sveta?!
Ako je reč o ovom poslednjem, onda ćemo, opet, ničim izazvani, imati bespotrebne podele, što nije prvi put kada je reč o sadašnjem poglavaru Carigradske patrijaršije. Jer, da bi se o nekom pitanju, bilo kojem, razgovaralo sa predstavnicima Rimokatoličke crkve, prethodno je potrebno imati apsolutno jedinstvo unutar Pravoslavne crkve, a njega, po ovom, ali i po mnogim drugim pitanjima, odavno nema - nastavlja vladika Sergije.
- Onaj koji je suštinski međusobno posvađao Pomesne pravoslavne crkve, sada bi tvorio jedinstvo između Pravoslavne i Rimokatoličke crkve, a da pritom nije ni tražio ni dobio saglasnost svih poglavara ostalih Pravoslavnih crkava. Zato je pitanje zajedničkog kalendara, o kojem se sve češće govori u javnosti, osuđeno na neuspeh.
Pravoslavna crkva počiva na istini Jevanđelja Hristovog, na dogmama koje suštinski određuju naše ispovedanje vere, ali i na predanju koje nas vekovima obogaćuje. Tradicija nije suština naše vere, ali bez tradicije naša vera gubi oblik po kojem je prepoznajemo. Zato je važno sačuvati ono što nam je ostalo od Otaca, jer ako danas pristanemo da menjamo kalendar, sutra ćemo rukopolagati žene, prekosutra ukinuti post…
Današnja ratom razorena Ukrajina najbolji je primer duhovnog posrnuća određenog dela nekanonske jerarhije, koja se drznula, na primer, da praznovanje Božića pomeri 13 dana ranije, tako da deo pravoslavnih Ukrajinaca Božić praznuje na dan kada ga nikada nisu praznovali. I šta su time dobili? Jedno veliko ništa.
Treba biti oprezan, mudar i veran onome što smo dobili u duhovno nasleđe. Ako pristanemo da nam se otkine prst, sutra ćemo izgubiti šaku. Ostanimo svoji, verni Bogu i Jevanđelju Hristovom, pa taman i glavom platili - zaključije vladika Sergije.
Ova rasprava oko zajedničkog praznovanja Vaskrsa jasno pokazuje koliko je pitanje očuvanja tradicije važno za pravoslavni svet. Dok jedni vide mogućnost za ekumensko zbližavanje, drugi s pravom ukazuju na opasnost od gubitka identiteta. U ovom složenom vremenu, ključ je pronaći ravnotežu između dijaloga i vernosti nasleđu koje čini suštinu pravoslavne vere.
Poglavar SPC u duhu hrišćanske ljubavi pruža reči utehe vernicima Ukrajinske pravoslavne crkve, pozivajući na očuvanje vere i jedinstva usred teških izazova koji prete njihovom opstanku.
Ugledni orijentalista i doajen srpske diplomatije govori o ulozi religije u srpskom društvu, složenim odnosima između Crkve i politike, te izazovima sa kojima se suočava SPC u vremenu sve izraženijih podela i pritisaka.
Predlog za istovremeno slavlje najvećeg hrišćanskog praznika pravoslavne i katoličke crkve podstakao je ozbiljne rasprave o očuvanju tradicije i mogućim posledicama na verski identitet pravoslavnih vernika.
Inicijativa za zajedničko praznovanje najvažnijeg hrišćanskog praznika između pravoslavnih i rimokatolika otvorio je raspravu o očuvanju vekovne tradicije. Dok Carigradska patrijaršija vidi priliku za približavanje, ostale pomesne pravoslavne crkve upozoravaju na moguće narušavanje duhovnog identiteta.
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Stručnjaci iz celog sveta okupili su se da istraže duhovnu i kulturnu baštinu Mediterana, uz neponovljive priče o tradiciji, istoriji i svakodnevici ovog čarobnog prostora.
Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.
