Predlog za istovremeno slavlje najvećeg hrišćanskog praznika pravoslavne i katoličke crkve podstakao je ozbiljne rasprave o očuvanju tradicije i mogućim posledicama na verski identitet pravoslavnih vernika.
Dok se bliži 2025. godina, kada će se Vaskrs kalendarski poklopiti 20. aprila za pravoslavne i katolike, stara debata o mogućnosti zajedničke proslave ovog hrišćanskog praznika ponovo dobija na značaju. Pitanje koje se nalazi na razmeđi teologije, istorije i vere podstiče burne rasprave među vernicima i jerarsima obeju Crkava, dok se na bogoslovskim nivoima ispituju potencijalni koraci ka jedinstvenom slavlju.
Carigradski patrijarh Vartolomej nedavno je istakao da bi ovo mogla biti prilika za ojačanje veza među hrišćanima, naglašavajući simboliku obeležavanja 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, gde je ustanovljen način računanja Vaskrsa. Papa Franja je ranije ove godine izrazio najavio svoj dolazak u NIkeju na obeležavanje 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora.
Profimedia
Patrijarh Vartolomej
- Ovaj jubilej može postati trenutak susreta, povratka izvornom jedinstvu crkve - rekao je patrijarh, otvarajući prostor za razmatranje mogućnosti zajedničkog slavlja 2025. godine.
Iako inicijativa patrijarha Vartolomeja nosi duh ekumenskog dijaloga, mnogi pravoslavni vernici s oprezom posmatraju ovu ideju. Briga za očuvanje vekovne tradicije u Pravoslavnoj Crkvi duboko je ukorenjena, a svaki predlog promene, makar bio i simboličan, izaziva pitanje o mogućem narušavanju svetih običaja.
Vernici, posebno u zemljama sa jakim pravoslavnim nasleđem poput Rusije, Grčke i Srbije, izražavaju bojazan da bi ovakav korak mogao otvoriti vrata doktrinarnim kompromisima.
- Naše bogosluženje i kalendar su deo naše vere i identiteta. Svaka promena u tom pogledu može uneti zabunu i odvojiti nas od naših korena - kaže jedan vernik iz Atine, prenosi vimaorthodoxias.gr.
Na sličan način, pravoslavni jerarsi upozoravaju na suštinske razlike u doktrini između Pravoslavne i Katoličke Crkve, ističući da zajedničko slavlje, koliko god plemenito zvučalo, mora biti pažljivo razmotreno kako bi se izbeglo bilo kakvo ugrožavanje pravoslavnog učenja.
VATICAN MEDIA / IPA / Sipa Press / Profimedia
Patriajrh Vartolomej i papa Franja
Debata o zajedničkom slavlju Vaskrsa nije nova i vraća nas na vekovne težnje za obnovom hrišćanskog jedinstva, ali i na suprotstavljene stavove o tome šta to jedinstvo zaista znači. Dok mnogi vide 2025. godinu kao priliku za stvaranje mostova između pravoslavaca i katolika, pitanje koje se sve češće postavlja jeste: da li jedinstvo u datumu slavlja može da dovede do dubljeg jedinstva, ili će izazvati nova razdvajanja unutar samih pravoslavnih zajednica?
Ova tema će nesumnjivo ostati predmet intenzivnih teoloških rasprava kako se 2025. godina približava, dok će vernici i crkveni velikodostojnici biti suočeni s izazovom da pomire težnje za jedinstvom sa potrebom očuvanja vernosti tradiciji. U tom svetlu, možemo se setiti reči jednog jerarha:
- Jedinstvo se ne može graditi na osnovu kompromisa s istinom, već u ljubavi prema istini koja nas sve povezuje.
Novi poglavar BPC, čija biografija svedoči o njegovoj blagonaklonosti prema Moskovskoj patrijaršiji, za razliku od svog prethodnika, blaženopočivšeg patrijarha Neofita, koji je održavao bliske odnose sa Carigradskom patrijaršijom, predstavlja novo poglavlje u odnosima sa pomesnim pravoslavnim zajednicama.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Zbog značaja koji ima u srpskoj istoriji i duhovnosti, o ovom svetom mestu se mnogo zna, ali postoje i pojedinosti koje su manje poznate široj javnosti, a jednako su značajne za istoriju manastira i srpsko duhovno nasleđe.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Trifuna po starom i Svetog Avksentija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Valentina, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Hiljadu godina nakon Velike šizme, Carigradska patrijaršija i katolička crkva ponovo se približavaju. Mitropolit zborničko-tuzlanski u svom autorskom tekstu objašnjava kako Pashalna unija otvara pitanje budućnosti pravoslavlja, crkvene politike i uticaja Vatikana na Istok.
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Inicijativa za zajedničko praznovanje najvažnijeg hrišćanskog praznika između pravoslavnih i rimokatolika otvorio je raspravu o očuvanju vekovne tradicije. Dok Carigradska patrijaršija vidi priliku za približavanje, ostale pomesne pravoslavne crkve upozoravaju na moguće narušavanje duhovnog identiteta.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
