Predlog za istovremeno slavlje najvećeg hrišćanskog praznika pravoslavne i katoličke crkve podstakao je ozbiljne rasprave o očuvanju tradicije i mogućim posledicama na verski identitet pravoslavnih vernika.
Dok se bliži 2025. godina, kada će se Vaskrs kalendarski poklopiti 20. aprila za pravoslavne i katolike, stara debata o mogućnosti zajedničke proslave ovog hrišćanskog praznika ponovo dobija na značaju. Pitanje koje se nalazi na razmeđi teologije, istorije i vere podstiče burne rasprave među vernicima i jerarsima obeju Crkava, dok se na bogoslovskim nivoima ispituju potencijalni koraci ka jedinstvenom slavlju.
Carigradski patrijarh Vartolomej nedavno je istakao da bi ovo mogla biti prilika za ojačanje veza među hrišćanima, naglašavajući simboliku obeležavanja 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, gde je ustanovljen način računanja Vaskrsa. Papa Franja je ranije ove godine izrazio najavio svoj dolazak u NIkeju na obeležavanje 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora.
Profimedia
Patrijarh Vartolomej
- Ovaj jubilej može postati trenutak susreta, povratka izvornom jedinstvu crkve - rekao je patrijarh, otvarajući prostor za razmatranje mogućnosti zajedničkog slavlja 2025. godine.
Iako inicijativa patrijarha Vartolomeja nosi duh ekumenskog dijaloga, mnogi pravoslavni vernici s oprezom posmatraju ovu ideju. Briga za očuvanje vekovne tradicije u Pravoslavnoj Crkvi duboko je ukorenjena, a svaki predlog promene, makar bio i simboličan, izaziva pitanje o mogućem narušavanju svetih običaja.
Vernici, posebno u zemljama sa jakim pravoslavnim nasleđem poput Rusije, Grčke i Srbije, izražavaju bojazan da bi ovakav korak mogao otvoriti vrata doktrinarnim kompromisima.
- Naše bogosluženje i kalendar su deo naše vere i identiteta. Svaka promena u tom pogledu može uneti zabunu i odvojiti nas od naših korena - kaže jedan vernik iz Atine, prenosi vimaorthodoxias.gr.
Na sličan način, pravoslavni jerarsi upozoravaju na suštinske razlike u doktrini između Pravoslavne i Katoličke Crkve, ističući da zajedničko slavlje, koliko god plemenito zvučalo, mora biti pažljivo razmotreno kako bi se izbeglo bilo kakvo ugrožavanje pravoslavnog učenja.
VATICAN MEDIA / IPA / Sipa Press / Profimedia
Patriajrh Vartolomej i papa Franja
Debata o zajedničkom slavlju Vaskrsa nije nova i vraća nas na vekovne težnje za obnovom hrišćanskog jedinstva, ali i na suprotstavljene stavove o tome šta to jedinstvo zaista znači. Dok mnogi vide 2025. godinu kao priliku za stvaranje mostova između pravoslavaca i katolika, pitanje koje se sve češće postavlja jeste: da li jedinstvo u datumu slavlja može da dovede do dubljeg jedinstva, ili će izazvati nova razdvajanja unutar samih pravoslavnih zajednica?
Ova tema će nesumnjivo ostati predmet intenzivnih teoloških rasprava kako se 2025. godina približava, dok će vernici i crkveni velikodostojnici biti suočeni s izazovom da pomire težnje za jedinstvom sa potrebom očuvanja vernosti tradiciji. U tom svetlu, možemo se setiti reči jednog jerarha:
- Jedinstvo se ne može graditi na osnovu kompromisa s istinom, već u ljubavi prema istini koja nas sve povezuje.
Novi poglavar BPC, čija biografija svedoči o njegovoj blagonaklonosti prema Moskovskoj patrijaršiji, za razliku od svog prethodnika, blaženopočivšeg patrijarha Neofita, koji je održavao bliske odnose sa Carigradskom patrijaršijom, predstavlja novo poglavlje u odnosima sa pomesnim pravoslavnim zajednicama.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Zbog značaja koji ima u srpskoj istoriji i duhovnosti, o ovom svetom mestu se mnogo zna, ali postoje i pojedinosti koje su manje poznate široj javnosti, a jednako su značajne za istoriju manastira i srpsko duhovno nasleđe.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Više od 20 strana hronike upućene patrijarhu Vartolomeju otkriva detalje događaja iza zatvorenih vrata uoči Sabora u Kijevu, sastanaka sa Petrom Porošenkom, sukoba oko Filaretove uloge i stalnog nadzora nad carigradskom delegacijom.
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.
Iako zvona najčešće povezujemo sa pozivom na bogosluženje, ona se oglašavaju i kada parohiju treba obavestiti o nečijem upokojenju, a način zvonjave tada nosi poruku koju su vernici nekada veoma dobro umeli da prepoznaju.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Ako mislite da je dovoljno da posle 21. marta (kada pada prolećna ravnodnevica) izađete napolje, pogledate u nebo, pronađete pun Mesec i na osnovu toga zaključite da ćete sledeće nedelje slaviti Vaskrs, grešite! Stvar je mnogo komplikovanija!
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Više od 20 strana hronike upućene patrijarhu Vartolomeju otkriva detalje događaja iza zatvorenih vrata uoči Sabora u Kijevu, sastanaka sa Petrom Porošenkom, sukoba oko Filaretove uloge i stalnog nadzora nad carigradskom delegacijom.
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.
Iako zvona najčešće povezujemo sa pozivom na bogosluženje, ona se oglašavaju i kada parohiju treba obavestiti o nečijem upokojenju, a način zvonjave tada nosi poruku koju su vernici nekada veoma dobro umeli da prepoznaju.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
Čokoladni keks, nežni vanil-krem, mlečna čokolada i kikiriki spajaju se u poslasticu koja se priprema bez mnogo truda, baš kao nekada kada bi se nešto slatko na brzinu iznosilo pred porodicu i iznenadne goste.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
