Predlog za istovremeno slavlje najvećeg hrišćanskog praznika pravoslavne i katoličke crkve podstakao je ozbiljne rasprave o očuvanju tradicije i mogućim posledicama na verski identitet pravoslavnih vernika.
Dok se bliži 2025. godina, kada će se Vaskrs kalendarski poklopiti 20. aprila za pravoslavne i katolike, stara debata o mogućnosti zajedničke proslave ovog hrišćanskog praznika ponovo dobija na značaju. Pitanje koje se nalazi na razmeđi teologije, istorije i vere podstiče burne rasprave među vernicima i jerarsima obeju Crkava, dok se na bogoslovskim nivoima ispituju potencijalni koraci ka jedinstvenom slavlju.
Carigradski patrijarh Vartolomej nedavno je istakao da bi ovo mogla biti prilika za ojačanje veza među hrišćanima, naglašavajući simboliku obeležavanja 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, gde je ustanovljen način računanja Vaskrsa. Papa Franja je ranije ove godine izrazio najavio svoj dolazak u NIkeju na obeležavanje 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora.
Profimedia
Patrijarh Vartolomej
- Ovaj jubilej može postati trenutak susreta, povratka izvornom jedinstvu crkve - rekao je patrijarh, otvarajući prostor za razmatranje mogućnosti zajedničkog slavlja 2025. godine.
Iako inicijativa patrijarha Vartolomeja nosi duh ekumenskog dijaloga, mnogi pravoslavni vernici s oprezom posmatraju ovu ideju. Briga za očuvanje vekovne tradicije u Pravoslavnoj Crkvi duboko je ukorenjena, a svaki predlog promene, makar bio i simboličan, izaziva pitanje o mogućem narušavanju svetih običaja.
Vernici, posebno u zemljama sa jakim pravoslavnim nasleđem poput Rusije, Grčke i Srbije, izražavaju bojazan da bi ovakav korak mogao otvoriti vrata doktrinarnim kompromisima.
- Naše bogosluženje i kalendar su deo naše vere i identiteta. Svaka promena u tom pogledu može uneti zabunu i odvojiti nas od naših korena - kaže jedan vernik iz Atine, prenosi vimaorthodoxias.gr.
Na sličan način, pravoslavni jerarsi upozoravaju na suštinske razlike u doktrini između Pravoslavne i Katoličke Crkve, ističući da zajedničko slavlje, koliko god plemenito zvučalo, mora biti pažljivo razmotreno kako bi se izbeglo bilo kakvo ugrožavanje pravoslavnog učenja.
VATICAN MEDIA / IPA / Sipa Press / Profimedia
Patriajrh Vartolomej i papa Franja
Debata o zajedničkom slavlju Vaskrsa nije nova i vraća nas na vekovne težnje za obnovom hrišćanskog jedinstva, ali i na suprotstavljene stavove o tome šta to jedinstvo zaista znači. Dok mnogi vide 2025. godinu kao priliku za stvaranje mostova između pravoslavaca i katolika, pitanje koje se sve češće postavlja jeste: da li jedinstvo u datumu slavlja može da dovede do dubljeg jedinstva, ili će izazvati nova razdvajanja unutar samih pravoslavnih zajednica?
Ova tema će nesumnjivo ostati predmet intenzivnih teoloških rasprava kako se 2025. godina približava, dok će vernici i crkveni velikodostojnici biti suočeni s izazovom da pomire težnje za jedinstvom sa potrebom očuvanja vernosti tradiciji. U tom svetlu, možemo se setiti reči jednog jerarha:
- Jedinstvo se ne može graditi na osnovu kompromisa s istinom, već u ljubavi prema istini koja nas sve povezuje.
Novi poglavar BPC, čija biografija svedoči o njegovoj blagonaklonosti prema Moskovskoj patrijaršiji, za razliku od svog prethodnika, blaženopočivšeg patrijarha Neofita, koji je održavao bliske odnose sa Carigradskom patrijaršijom, predstavlja novo poglavlje u odnosima sa pomesnim pravoslavnim zajednicama.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Zbog značaja koji ima u srpskoj istoriji i duhovnosti, o ovom svetom mestu se mnogo zna, ali postoje i pojedinosti koje su manje poznate široj javnosti, a jednako su značajne za istoriju manastira i srpsko duhovno nasleđe.
Na proslavi u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, poglavar Srpske pravoslavne crkve izneo je duboke misli o značaju jedinstva i slobode u srpskom identitetu, osvetljavajući vrednosti koje čine srpski narod jedinstvenim i postojanim kroz vekove.
Sveštenstvo Hrama Svetog arhangela Mihaila u Beogradu poziva sve verne duše koje traže isceljenje, utehu i obnovu da se pridruže molitvi i pomazanju uoči praznika posvećenog Svetom proroku Zahariju i Svetoj pravednoj Jelisaveti.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
U prisustvu mnogobrojnih vernika i visokih arhijereja, proslavljena je godišnjica Manastira Rmanj. Ovaj događaj, obeležen svečanom liturgijom i ophodom, donosi novu nadu i duhovnu snagu srpskom narodu širom Krajine i cele regije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje.
Ugledni orijentalista i doajen srpske diplomatije govori o ulozi religije u srpskom društvu, složenim odnosima između Crkve i politike, te izazovima sa kojima se suočava SPC u vremenu sve izraženijih podela i pritisaka.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
U svojoj knjizi za 12. subotu po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik osvetljava put ka Božjoj milosti kroz priču o dva jerihonska slepca iz Jevanđelja po Mateju i objašnjava da je tajna u pravoj veri, koja vodi ka ugađanju Bogu, nadi i istrajnoj molitvi – jedinom sigurnom putu ka pomoći odozgo.
U živopisnom krajoliku Bajine Bašte nalazi se “ljubavni izvor”, kako ga meštani nazivaju, koji privlači verni narod u potrazi za isceljenjem. Njegova voda vekovima važi za lek protiv mnogih tegoba i simbol nade za one koji traže pomoć.
Nekoliko dana pre povlačenja iz javnog života u manastir, Elena Mazlu je sa svojim pratiocima na društvenoj mreži TikTok podelila svoju zadivljenost i poštovanje prema ikoni koja je na čudesan način neoštećena izneta iz velikog požara.
U periodu kada su verske slobode bile ograničene, mnogi su u tajnosti bili kršteni, nesvesni tog čina. SPC ima odgovor za one koji imaju dilemu da li su primili ovu svetu tajnu, nudeći im mogućnost da pronađu mir i sigurnost u veri.
