Građani se neprestano mole za pokoj nastradalih i zdravlje povređenih, dok poetski izraz saučešća Nikole Čobića dodatno pojačava nemerljivu bol.
Na mestu tragične nesreće u Novom Sadu, građani, skrhani bolom, dolaze da zapale sveću i u tišini izgovore molitvu za nevino stradale i povređene. Mesto na kojem je tragedija odnela živote sada je obasjano hiljadama sveća, među kojima su se našli i stihovi ispisani na papiru, delo Nikole Čobića, posvećeni nastradalima.
Ti stihovi, osvetljeni plamenom sveća, još dublje pogađaju srca okupljenih, pojačavajući bol koji reči teško mogu izraziti. U njima se oseća vapaj duša koje su, kao senke, ostale na pruzi tog kobnog dana, noseći sa sobom neostvarene snove i nedovršene priče:
Republika
“NOVI SAD, NOVEMBAR, PRVI
Kažu da vozovi razdvajaju ljude,
a pruga je suviše ravna
i u ravnici, gde je nekad bilo žito
sada stoje duše, kao sećanja davna
Nedočekan voz, ili samo predah
kroz maglu i oblak prašine
uz rupu u duši, to je samo senka
dok vapaj razara bol tišine
I samo da stanem, da posedim malo
da odmorim dušu od ovoga dana
al' odlazim brzo, zovu me daljine
setite se mojih u očima rana
Samo me je beton prekrio snažno
bilo me je do sad, a više me nema
mislite na moje nedosanjane snove
sada sam umoran i već mi se drema
Proći će vozova ovde još bezbroj
tutnjiće svojim putem po pruzi
a moje će lice ostati da spava
u kapi sećanja, toj poslednjoj suzi”
Republika
Stihovi Nikole Čobića
Na mestu ove velike tragedije na Železničkoj stanici, u 17 časova počeo je komemorativni skup na kojem su se okupile hiljade građana, dok reke ljudi i dalje pristižu, noseći sveće i cveće u znak sećanja na stradale. U tišini su se smenjivale suze i molitve, a tuga je bila gotovo opipljiva, obasjana treperavim svetlom sveća. Okupljeni su, uz stihove Nikole Čobića koji sada krase to mesto bola, osetili neizmernu tugu koja se rečima ne može do kraja izraziti.
Na tom mestu bola, tišina i molitva spajaju žive i preminule u mislima na večni život i nadu. U hrišćanstvu verujemo da nijedna suza, nijedan uzdah ljubavi za bližnje nije izgubljen; svaka od njih postaje molitva koju Bog čuje, večno utkane u našu veru i sećanje.
Otac Hristodulos Papaioanu u emotivnoj ispovesti otkriva duboku tugu zbog gubitka sina Kiprijana u strašnoj železničkoj nesreći. Njegove reči, prožete bolom i verom, dirnuće svakoga ko je ikada doživeo gubitak.
Povodom nemerljivog gubitka života u strašnoj nesreći, poglavar Srpske pravoslavne crkve izrazio je duboko saučešće i molitveno stao uz porodice nastradalih, naglasivši važnost zajedništva i vere kao utehe u najtežim trenucima.
Posle velike tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, Crkva poziva na humanost i pomoć povređenima, posebno za rezerve krvnih grupa koje su pri kraju.
Nesreća na novosadskoj železničkoj stanici potresla je Srbiju i pravoslavni svet. Mitropolit volokolamski Antonije uputio je reči utehe i podrške, pridružujući se patrijarhu Porfiriju i ruskoj crkvi u molitvama za nastradale i njihove porodice.
Na dan kada se odaje počast preminulima, pravoslavni vernici iz severnog dela Kosovske Mitrovice kreću u emotivno putovanje ka grobovima svojih voljenih, prevazilazeći etničke podele i obnavljajući vezu s prošlošću na mestima koja su svedoci patnje i nade.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Ovo jelo od jagnjetine, pasulja i suve slanine kuvalo se polako i po tačno utvrđenom običaju - recept sačuvan kroz generacije i danas budi sećanja na pravu domaću kuhinju.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Povodom nesreće na novosadskoj železničkoj stanici, paroh u Perlezu Aleksandar Nišević poziva na duboko preispitivanje i promenu – da u tuzi i patnji prepoznamo Božju opomenu, da svako od nas pronađe svoj deo odgovornosti i preduzme korake ka istinskoj ljubavi i brizi za bližnje.
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
Dok su patrijarsi širom pravoslavnog sveta poslali reči podrške i molitve za žrtve nesreće u Srbiji, carigradski patrijarh uputio je saučešće Španiji zbog poplava, ali ne i srpskom narodu. Da li iza ovog ćutanja postoji dublja poruka ili je reč o propustu u trenucima kada bi izraz solidarnosti bio znak bratske bliskosti?
U molitvenoj poruci upućenoj Patrijarhu Porfiriju i srpskom narodu, poglavar Rumunske pravoslavne crkve izrazio je duboko saučešće povodom nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu i pozvao na zajedničku molitvu za mir duša stradalih i brz oporavak povređenih.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
