Građani se neprestano mole za pokoj nastradalih i zdravlje povređenih, dok poetski izraz saučešća Nikole Čobića dodatno pojačava nemerljivu bol.
Na mestu tragične nesreće u Novom Sadu, građani, skrhani bolom, dolaze da zapale sveću i u tišini izgovore molitvu za nevino stradale i povređene. Mesto na kojem je tragedija odnela živote sada je obasjano hiljadama sveća, među kojima su se našli i stihovi ispisani na papiru, delo Nikole Čobića, posvećeni nastradalima.
Ti stihovi, osvetljeni plamenom sveća, još dublje pogađaju srca okupljenih, pojačavajući bol koji reči teško mogu izraziti. U njima se oseća vapaj duša koje su, kao senke, ostale na pruzi tog kobnog dana, noseći sa sobom neostvarene snove i nedovršene priče:
Republika
“NOVI SAD, NOVEMBAR, PRVI
Kažu da vozovi razdvajaju ljude,
a pruga je suviše ravna
i u ravnici, gde je nekad bilo žito
sada stoje duše, kao sećanja davna
Nedočekan voz, ili samo predah
kroz maglu i oblak prašine
uz rupu u duši, to je samo senka
dok vapaj razara bol tišine
I samo da stanem, da posedim malo
da odmorim dušu od ovoga dana
al' odlazim brzo, zovu me daljine
setite se mojih u očima rana
Samo me je beton prekrio snažno
bilo me je do sad, a više me nema
mislite na moje nedosanjane snove
sada sam umoran i već mi se drema
Proći će vozova ovde još bezbroj
tutnjiće svojim putem po pruzi
a moje će lice ostati da spava
u kapi sećanja, toj poslednjoj suzi”
Republika
Stihovi Nikole Čobića
Na mestu ove velike tragedije na Železničkoj stanici, u 17 časova počeo je komemorativni skup na kojem su se okupile hiljade građana, dok reke ljudi i dalje pristižu, noseći sveće i cveće u znak sećanja na stradale. U tišini su se smenjivale suze i molitve, a tuga je bila gotovo opipljiva, obasjana treperavim svetlom sveća. Okupljeni su, uz stihove Nikole Čobića koji sada krase to mesto bola, osetili neizmernu tugu koja se rečima ne može do kraja izraziti.
Na tom mestu bola, tišina i molitva spajaju žive i preminule u mislima na večni život i nadu. U hrišćanstvu verujemo da nijedna suza, nijedan uzdah ljubavi za bližnje nije izgubljen; svaka od njih postaje molitva koju Bog čuje, večno utkane u našu veru i sećanje.
Otac Hristodulos Papaioanu u emotivnoj ispovesti otkriva duboku tugu zbog gubitka sina Kiprijana u strašnoj železničkoj nesreći. Njegove reči, prožete bolom i verom, dirnuće svakoga ko je ikada doživeo gubitak.
Povodom nemerljivog gubitka života u strašnoj nesreći, poglavar Srpske pravoslavne crkve izrazio je duboko saučešće i molitveno stao uz porodice nastradalih, naglasivši važnost zajedništva i vere kao utehe u najtežim trenucima.
Posle velike tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, Crkva poziva na humanost i pomoć povređenima, posebno za rezerve krvnih grupa koje su pri kraju.
Nesreća na novosadskoj železničkoj stanici potresla je Srbiju i pravoslavni svet. Mitropolit volokolamski Antonije uputio je reči utehe i podrške, pridružujući se patrijarhu Porfiriju i ruskoj crkvi u molitvama za nastradale i njihove porodice.
Na dan kada se odaje počast preminulima, pravoslavni vernici iz severnog dela Kosovske Mitrovice kreću u emotivno putovanje ka grobovima svojih voljenih, prevazilazeći etničke podele i obnavljajući vezu s prošlošću na mestima koja su svedoci patnje i nade.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Povodom nesreće na novosadskoj železničkoj stanici, paroh u Perlezu Aleksandar Nišević poziva na duboko preispitivanje i promenu – da u tuzi i patnji prepoznamo Božju opomenu, da svako od nas pronađe svoj deo odgovornosti i preduzme korake ka istinskoj ljubavi i brizi za bližnje.
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
Dok su patrijarsi širom pravoslavnog sveta poslali reči podrške i molitve za žrtve nesreće u Srbiji, carigradski patrijarh uputio je saučešće Španiji zbog poplava, ali ne i srpskom narodu. Da li iza ovog ćutanja postoji dublja poruka ili je reč o propustu u trenucima kada bi izraz solidarnosti bio znak bratske bliskosti?
U molitvenoj poruci upućenoj Patrijarhu Porfiriju i srpskom narodu, poglavar Rumunske pravoslavne crkve izrazio je duboko saučešće povodom nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu i pozvao na zajedničku molitvu za mir duša stradalih i brz oporavak povređenih.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
