Otac Hristodulos Papaioanu u emotivnoj ispovesti otkriva duboku tugu zbog gubitka sina Kiprijana u strašnoj železničkoj nesreći. Njegove reči, prožete bolom i verom, dirnuće svakoga ko je ikada doživeo gubitak.
Tragedija koja je prošle godine pogodila porodicu oca Hristodulosa Papaioanua, pravoslavnog sveštenika iz Grčke, duboko je potresla ne samo Grčku, već i sve one koji su čuli za ovaj strašan događaj. U užasnoj železničkoj nesreći u dolini Tempe, njegov sin Kiprijan je izgubio život, ostavljajući za sobom neizmeran bol i patnju.
Putnički voz u kojem je bilo nekoliko stotina ljudi sudario se prošlog februara sa teretnim vozom u blizini Tempea kod Larise, a u toj katastrofalnoj nesreći poginulo je 57 osoba, a više desetina je povređeno. Među žrtvama i povređenima, najviše je bilo mladih.
Otac Hristodulos, obuzet tugom zbog gubitka svog sina, podelio je svoja osećanja nedavno u emotivnom intervjuu, gde je iskreno govorio o strahovima i osećaju nemoći koji ga prate otkako je saznao za nedostatke u železničkom sistemu.
Printscreen/Youtube/Sigmalive
Železnička nesreća u kojoj je nastradao mladi Kiprijan Papaioanu dogodila se u dolini Tempe
Da sam ranije znao za sve te nedostatke, rekao bih mu: sine moj, ne usuđuj se da uđeš u voz – rekao je otac Hristodulos u intervjuu za TV ANT1.
Njegove reči nose duboko razočaranje, jer zna da je tragedija mogla biti izbegnuta.
Kroz razgovor, otac Hristodulos je dalje ispričao kako je, nedavno putujući iz Atine prema Larisi, stajao pred izborom da li da koristi isti voz kojim je njegov sin putovao. Duboko pogođen, odlučio je da ne rizikuje, izabravši automobil umesto voza, što govori o tome koliko je nesreća promenila njegov pogled na svet i svakodnevne odluke.
Kada je govorio o odgovornosti za nesreću, naglasio je da nije lako utvrditi ko je kriv, ali da je za njega važnija duša njegovog sina nego sama krivica.
Mene zanima duša Kiprijanova – rekao je, pokazujući duhovnu snagu i veru koja ga vodi kroz ovaj teški period.
Posebno dirljiv trenutak bio je kada je otac Hristodulos podelio duhovno iskustvo u kojem se Kiprijan, kako kaže, posle tragedije pojavio pred jednim vernikom i izrazio zadovoljstvo zbog molitvi koje se služe za pokoj njegove duše. Ove reči pružaju utehu ocu Hristodulosu, jer veruje da je njegov sin sada na mirnom i boljem mestu.
Printscreen/Youtube/Sigmalive
Kiprijan Papaioanu izgubio je život u železničkoj nesreći
Na pitanje da li je bilo trenutka kada se zapitao „Bože, zašto baš meni?“, u intervjuu za TV RIK odgovorio je:
Ja sam sveštenik, studirao sam teologiju i znam da to pitanje ne postoji, jer Bog nije taj koji je učinio nešto loše meni. Neću pitati Boga zašto baš meni. Bog dopušta prema našim slabostima. Božja prva volja je da nemamo padove i bedu.
Međutim, to je nemoguće jer smo slabi, zapetljani smo sa đavolom i grehom, a to nas udaljava i daje đavolu moć da udara i pravi svoje zle planove. I Bog dolazi kao dobar Otac da me ojača da prebrodim. Ljudske greške uzrokuju bedu zajedno sa zlim duhovima, a Bog trči da nas spase. Zato ne mogu da kažem „zašto, moj Bože“ – rekao je sveštenik glasom u kome se prepliću bol i hrišćansko smirenje.
- Imam šestoro dece. Kada su se rodili, moja noćna mora je bila da ih vidim kako odlaze pre mene. Molio sam Boga da ne dozvoli to, jer ne znam svoje reakcije. I ja sam samo čovek, plašio sam se sopstvene reakcije. Međutim, počeo sam u sebi da negujem spoznaju da dete nije moje, jer veliki Otac svih nas je Bog. Ima trenutaka kada se sagnem i zaplačem i to treba da uradi muškarac. Osećam prisustvo Kiprijana, na liturgiji, kada se molim. To je kao kada slavite sveca, tada vam je dobro u duši – rekao je otac Hristodulos.
Tuga oca Hristodulosa je neizreciva, ali njegov primer pokazuje kako vera može doneti utehu u trenucima najveće boli. Borba za pravdu za žrtve ove nesreće se nastavlja, ali za oca Hristodulosa, prioritet je počinak duše njegovog voljenog sina, kao i svih onih koji su nevino stradali.
Apostol Pavle kaže: "Molite se neprestano." Nije slučajno to rekao. To znači da čovek ne može bez molitve. Ne zato što je molitva obraćanje Bogu, u kojem mi tražimo da nam ispuni naše želje i da ono što nam je potrebno po našoj proceni, govorio je Patrijarh Porfirije.
Vladika Ilarion služio je zaupokojenu liturgiju i opelo ocu Milanu, čija posvećenost veri nastavlja da sjaji kroz sećanja vernika, koji će zauvek čuvati njegovu poruku ljubavi i mudrosti.
Na svetoj zemlji Kosova i Metohije, održan je godišnji pomen blaženopočivšoj igumaniji Marti, čije su molitve i nesebična predanost ostavile dubok trag u vernicima.
Otac Hristodulos Papaioanu u emotivnoj ispovesti otkriva duboku tugu zbog gubitka sina Kiprijana u strašnoj železničkoj nesreći. Njegove reči, prožete bolom i verom, dirnuće svakoga ko je ikada doživeo gubitak.
Sveti Teofan ukazuje na to da, iako svet oko nas može izgledati haotično i neprijatno, unutrašnji mir koji dolazi od Hrista može prevazići sve spoljašnje teškoće. On ističe da je taj unutrašnji mir neodvojiv od Hrista i da se stiče kroz delovanje i ispunjavanje Božjih zapovesti. To znači da sama misao ili želja nisu dovoljne; potrebno je aktivno delovanje u skladu sa verom kako bi se iskusila blagodat i prijatnost koju Hristos donosi. Takođe, naglašava da se prijatnost može useliti u dušu čak i kada spoljašnji svet deluje suprotno. Unutrašnji mir i radost postaju snaga koja nam pomaže da se nosimo sa izazovima, bez obzira na to koliko teški bili. Ovaj unutrašnji spokoj može učiniti da spoljašnje uznemirenje izgubi svoju težinu i gorčinu.
Uz podršku igumanije Akviline, arhiepiskop mileševski obišao je radove na stvaranju oaze pored svetinje, osvetljavajući put novim sadržajima koji će obogatiti duhovni život zajednice i vernika koji je posećuju.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Sveštenik poznat po očinskoj brizi i duhovnom vođstvu, napustio je ovaj svet, ali njegova ljubav i mudrost živeće zauvek u srcima onih koji su ga blagoslovili tokom svoje bogate svešteničke službe.
Sveti Teofan ukazuje na to da, iako svet oko nas može izgledati haotično i neprijatno, unutrašnji mir koji dolazi od Hrista može prevazići sve spoljašnje teškoće. On ističe da je taj unutrašnji mir neodvojiv od Hrista i da se stiče kroz delovanje i ispunjavanje Božjih zapovesti. To znači da sama misao ili želja nisu dovoljne; potrebno je aktivno delovanje u skladu sa verom kako bi se iskusila blagodat i prijatnost koju Hristos donosi. Takođe, naglašava da se prijatnost može useliti u dušu čak i kada spoljašnji svet deluje suprotno. Unutrašnji mir i radost postaju snaga koja nam pomaže da se nosimo sa izazovima, bez obzira na to koliko teški bili. Ovaj unutrašnji spokoj može učiniti da spoljašnje uznemirenje izgubi svoju težinu i gorčinu.
Da li pokajanje traje godinama, mesecima ili je potrebno samo nekoliko dana? Oslanjajući se na reči Prepodobnog Sisoja Velikog, upokojeni monah manastira Bošnjane i veliki duhovnik otkriva koliko je zapravo potrebno za očišćenje duše i šta je ključ pravog pokajanja u pravoslavlju.
U očaravajućem ambijentu Gradske koncertne dvorane, otac Nikodimos Kabarnos donio je magiju drevnih melodija kroz koncert u pratnji novosadskog ženskog hora „Sveti Jovan Damaskin“, obogaćujući savremenu scenu dubokim duhovnim porukama i univerzalnom lepotom.
Istraživanje formacije Durupinar donelo je nove dokaze koji se podudaraju sa biblijskim zapisom o Potopu. Analize uzoraka ukazuju na prisustvo drevnih morskih naslaga i dimenzije koje se podudaraju sa opisom Nojeve barke u Svetom pismu, otvarajući nova pitanja o ovom fascinantnom otkriću.
U očaravajućem ambijentu Gradske koncertne dvorane, otac Nikodimos Kabarnos donio je magiju drevnih melodija kroz koncert u pratnji novosadskog ženskog hora „Sveti Jovan Damaskin“, obogaćujući savremenu scenu dubokim duhovnim porukama i univerzalnom lepotom.
Monasi Manastira Tumane svakodnevno čitaju posebne molitve za telesno i duhovno zdravlje vernika. Molitva u sabornosti donela je mnoga čudesa, a otac Stefan otkriva kako pravilno učestvovati u molitvi i koristiti osvećene predmete za blagoslov.
Manastir Tumane je već ispunjen brojnim vernicima koji su prisustvovali večernjem bogosluženju uz pomazivanje osvećenim uljem. Na dan proslave biće služena sveta liturgija, litija, čitan akatist i molitva za zdravlje.
Granata ispaljena sa ciljem da uništi ovo sveto mesto, prošla kroz ogradu i ušla u crkvu, ali nikada nije eksplodirala – analiza posle rata pokazala je da je bila potpuno ispravna.
Pomirisao sam ubrus, da vidim šta je u pitanju. A miris je bio prelep. Podsećao je na miro. Onda smo primetili da se ista tečnost pojavila i ispod ikone Presvete Bogorodice, kao i Svetog arhanđela Mihaila , rekao je sveštenik Anđelko Kovačević.
