Otac Hristodulos Papaioanu u emotivnoj ispovesti otkriva duboku tugu zbog gubitka sina Kiprijana u strašnoj železničkoj nesreći. Njegove reči, prožete bolom i verom, dirnuće svakoga ko je ikada doživeo gubitak.
Tragedija koja je prošle godine pogodila porodicu oca Hristodulosa Papaioanua, pravoslavnog sveštenika iz Grčke, duboko je potresla ne samo Grčku, već i sve one koji su čuli za ovaj strašan događaj. U užasnoj železničkoj nesreći u dolini Tempe, njegov sin Kiprijan je izgubio život, ostavljajući za sobom neizmeran bol i patnju.
Putnički voz u kojem je bilo nekoliko stotina ljudi sudario se prošlog februara sa teretnim vozom u blizini Tempea kod Larise, a u toj katastrofalnoj nesreći poginulo je 57 osoba, a više desetina je povređeno. Među žrtvama i povređenima, najviše je bilo mladih.
Otac Hristodulos, obuzet tugom zbog gubitka svog sina, podelio je svoja osećanja nedavno u emotivnom intervjuu, gde je iskreno govorio o strahovima i osećaju nemoći koji ga prate otkako je saznao za nedostatke u železničkom sistemu.
Printscreen/Youtube/Sigmalive
Železnička nesreća u kojoj je nastradao mladi Kiprijan Papaioanu dogodila se u dolini Tempe
Da sam ranije znao za sve te nedostatke, rekao bih mu: sine moj, ne usuđuj se da uđeš u voz – rekao je otac Hristodulos u intervjuu za TV ANT1.
Njegove reči nose duboko razočaranje, jer zna da je tragedija mogla biti izbegnuta.
Kroz razgovor, otac Hristodulos je dalje ispričao kako je, nedavno putujući iz Atine prema Larisi, stajao pred izborom da li da koristi isti voz kojim je njegov sin putovao. Duboko pogođen, odlučio je da ne rizikuje, izabravši automobil umesto voza, što govori o tome koliko je nesreća promenila njegov pogled na svet i svakodnevne odluke.
Kada je govorio o odgovornosti za nesreću, naglasio je da nije lako utvrditi ko je kriv, ali da je za njega važnija duša njegovog sina nego sama krivica.
Mene zanima duša Kiprijanova – rekao je, pokazujući duhovnu snagu i veru koja ga vodi kroz ovaj teški period.
Posebno dirljiv trenutak bio je kada je otac Hristodulos podelio duhovno iskustvo u kojem se Kiprijan, kako kaže, posle tragedije pojavio pred jednim vernikom i izrazio zadovoljstvo zbog molitvi koje se služe za pokoj njegove duše. Ove reči pružaju utehu ocu Hristodulosu, jer veruje da je njegov sin sada na mirnom i boljem mestu.
Printscreen/Youtube/Sigmalive
Kiprijan Papaioanu izgubio je život u železničkoj nesreći
Na pitanje da li je bilo trenutka kada se zapitao „Bože, zašto baš meni?“, u intervjuu za TV RIK odgovorio je:
Ja sam sveštenik, studirao sam teologiju i znam da to pitanje ne postoji, jer Bog nije taj koji je učinio nešto loše meni. Neću pitati Boga zašto baš meni. Bog dopušta prema našim slabostima. Božja prva volja je da nemamo padove i bedu.
Međutim, to je nemoguće jer smo slabi, zapetljani smo sa đavolom i grehom, a to nas udaljava i daje đavolu moć da udara i pravi svoje zle planove. I Bog dolazi kao dobar Otac da me ojača da prebrodim. Ljudske greške uzrokuju bedu zajedno sa zlim duhovima, a Bog trči da nas spase. Zato ne mogu da kažem „zašto, moj Bože“ – rekao je sveštenik glasom u kome se prepliću bol i hrišćansko smirenje.
- Imam šestoro dece. Kada su se rodili, moja noćna mora je bila da ih vidim kako odlaze pre mene. Molio sam Boga da ne dozvoli to, jer ne znam svoje reakcije. I ja sam samo čovek, plašio sam se sopstvene reakcije. Međutim, počeo sam u sebi da negujem spoznaju da dete nije moje, jer veliki Otac svih nas je Bog. Ima trenutaka kada se sagnem i zaplačem i to treba da uradi muškarac. Osećam prisustvo Kiprijana, na liturgiji, kada se molim. To je kao kada slavite sveca, tada vam je dobro u duši – rekao je otac Hristodulos.
Tuga oca Hristodulosa je neizreciva, ali njegov primer pokazuje kako vera može doneti utehu u trenucima najveće boli. Borba za pravdu za žrtve ove nesreće se nastavlja, ali za oca Hristodulosa, prioritet je počinak duše njegovog voljenog sina, kao i svih onih koji su nevino stradali.
Apostol Pavle kaže: "Molite se neprestano." Nije slučajno to rekao. To znači da čovek ne može bez molitve. Ne zato što je molitva obraćanje Bogu, u kojem mi tražimo da nam ispuni naše želje i da ono što nam je potrebno po našoj proceni, govorio je Patrijarh Porfirije.
Vladika Ilarion služio je zaupokojenu liturgiju i opelo ocu Milanu, čija posvećenost veri nastavlja da sjaji kroz sećanja vernika, koji će zauvek čuvati njegovu poruku ljubavi i mudrosti.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
Ajeti iz sure Ghafir, izdvojeni za 19. oktobar, upozoravaju da oni koji ignorišu znakove Alaha rizikuju Džehenem, dok zahvalnost i svakodnevna pokornost otvaraju put ka unutrašnjem miru.
Ruski jeromonah sa prelaza XIX i XX veka podseća da galama i povišen ton otvaraju vrata duhovnim iskušenjima, dok tišina i smirenje jačaju unutrašnju snagu i približavaju nas Božijoj milosti.
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Povodom nemerljivog gubitka života u strašnoj nesreći, poglavar Srpske pravoslavne crkve izrazio je duboko saučešće i molitveno stao uz porodice nastradalih, naglasivši važnost zajedništva i vere kao utehe u najtežim trenucima.
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
Ruski jeromonah sa prelaza XIX i XX veka podseća da galama i povišen ton otvaraju vrata duhovnim iskušenjima, dok tišina i smirenje jačaju unutrašnju snagu i približavaju nas Božijoj milosti.
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
ovodom održavanja Šakti festivala u Obrenovcu, Apologetski odsek Arhiepiskopije upozorava na delovanje Mohanđija, čije učenje, iza privida mira i ljubavi, skriva ideologiju nespojivu sa pravoslavnom verom.
Sočivo sa semenkama, tradicionalno manastirsko jelo, donosi mir, toplinu i bogatstvo ukusa — a sprema se lako, bez skupih sastojaka i u svega nekoliko koraka.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako usmeren na greh i sopstvene slabosti, ali pod Božjom svetlošću, gnev ne razara, već čisti dušu i otvara prostor za rast dobrote i pravednosti
