Otac Hristodulos Papaioanu u emotivnoj ispovesti otkriva duboku tugu zbog gubitka sina Kiprijana u strašnoj železničkoj nesreći. Njegove reči, prožete bolom i verom, dirnuće svakoga ko je ikada doživeo gubitak.
Tragedija koja je prošle godine pogodila porodicu oca Hristodulosa Papaioanua, pravoslavnog sveštenika iz Grčke, duboko je potresla ne samo Grčku, već i sve one koji su čuli za ovaj strašan događaj. U užasnoj železničkoj nesreći u dolini Tempe, njegov sin Kiprijan je izgubio život, ostavljajući za sobom neizmeran bol i patnju.
Putnički voz u kojem je bilo nekoliko stotina ljudi sudario se prošlog februara sa teretnim vozom u blizini Tempea kod Larise, a u toj katastrofalnoj nesreći poginulo je 57 osoba, a više desetina je povređeno. Među žrtvama i povređenima, najviše je bilo mladih.
Otac Hristodulos, obuzet tugom zbog gubitka svog sina, podelio je svoja osećanja nedavno u emotivnom intervjuu, gde je iskreno govorio o strahovima i osećaju nemoći koji ga prate otkako je saznao za nedostatke u železničkom sistemu.
Printscreen/Youtube/Sigmalive
Železnička nesreća u kojoj je nastradao mladi Kiprijan Papaioanu dogodila se u dolini Tempe
Da sam ranije znao za sve te nedostatke, rekao bih mu: sine moj, ne usuđuj se da uđeš u voz – rekao je otac Hristodulos u intervjuu za TV ANT1.
Njegove reči nose duboko razočaranje, jer zna da je tragedija mogla biti izbegnuta.
Kroz razgovor, otac Hristodulos je dalje ispričao kako je, nedavno putujući iz Atine prema Larisi, stajao pred izborom da li da koristi isti voz kojim je njegov sin putovao. Duboko pogođen, odlučio je da ne rizikuje, izabravši automobil umesto voza, što govori o tome koliko je nesreća promenila njegov pogled na svet i svakodnevne odluke.
Kada je govorio o odgovornosti za nesreću, naglasio je da nije lako utvrditi ko je kriv, ali da je za njega važnija duša njegovog sina nego sama krivica.
Mene zanima duša Kiprijanova – rekao je, pokazujući duhovnu snagu i veru koja ga vodi kroz ovaj teški period.
Posebno dirljiv trenutak bio je kada je otac Hristodulos podelio duhovno iskustvo u kojem se Kiprijan, kako kaže, posle tragedije pojavio pred jednim vernikom i izrazio zadovoljstvo zbog molitvi koje se služe za pokoj njegove duše. Ove reči pružaju utehu ocu Hristodulosu, jer veruje da je njegov sin sada na mirnom i boljem mestu.
Printscreen/Youtube/Sigmalive
Kiprijan Papaioanu izgubio je život u železničkoj nesreći
Na pitanje da li je bilo trenutka kada se zapitao „Bože, zašto baš meni?“, u intervjuu za TV RIK odgovorio je:
Ja sam sveštenik, studirao sam teologiju i znam da to pitanje ne postoji, jer Bog nije taj koji je učinio nešto loše meni. Neću pitati Boga zašto baš meni. Bog dopušta prema našim slabostima. Božja prva volja je da nemamo padove i bedu.
Međutim, to je nemoguće jer smo slabi, zapetljani smo sa đavolom i grehom, a to nas udaljava i daje đavolu moć da udara i pravi svoje zle planove. I Bog dolazi kao dobar Otac da me ojača da prebrodim. Ljudske greške uzrokuju bedu zajedno sa zlim duhovima, a Bog trči da nas spase. Zato ne mogu da kažem „zašto, moj Bože“ – rekao je sveštenik glasom u kome se prepliću bol i hrišćansko smirenje.
- Imam šestoro dece. Kada su se rodili, moja noćna mora je bila da ih vidim kako odlaze pre mene. Molio sam Boga da ne dozvoli to, jer ne znam svoje reakcije. I ja sam samo čovek, plašio sam se sopstvene reakcije. Međutim, počeo sam u sebi da negujem spoznaju da dete nije moje, jer veliki Otac svih nas je Bog. Ima trenutaka kada se sagnem i zaplačem i to treba da uradi muškarac. Osećam prisustvo Kiprijana, na liturgiji, kada se molim. To je kao kada slavite sveca, tada vam je dobro u duši – rekao je otac Hristodulos.
Tuga oca Hristodulosa je neizreciva, ali njegov primer pokazuje kako vera može doneti utehu u trenucima najveće boli. Borba za pravdu za žrtve ove nesreće se nastavlja, ali za oca Hristodulosa, prioritet je počinak duše njegovog voljenog sina, kao i svih onih koji su nevino stradali.
Apostol Pavle kaže: "Molite se neprestano." Nije slučajno to rekao. To znači da čovek ne može bez molitve. Ne zato što je molitva obraćanje Bogu, u kojem mi tražimo da nam ispuni naše želje i da ono što nam je potrebno po našoj proceni, govorio je Patrijarh Porfirije.
Vladika Ilarion služio je zaupokojenu liturgiju i opelo ocu Milanu, čija posvećenost veri nastavlja da sjaji kroz sećanja vernika, koji će zauvek čuvati njegovu poruku ljubavi i mudrosti.
Kao mladić koji je izgubio veru, Nikolaj Vorobjov tražio je smisao u filozofiji i nauci, sve dok u trenutku očaja nije postavio Bogu pitanje na koje je, kako je svedočio, dobio odgovor.
Bugarska je vetom sprečila da patrijarh Kiril bude stavljen na listu sankcionisanih lica, uz obrazloženje da se politički sukobi ne smeju prenositi na verske institucije.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Povodom nemerljivog gubitka života u strašnoj nesreći, poglavar Srpske pravoslavne crkve izrazio je duboko saučešće i molitveno stao uz porodice nastradalih, naglasivši važnost zajedništva i vere kao utehe u najtežim trenucima.
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Kao mladić koji je izgubio veru, Nikolaj Vorobjov tražio je smisao u filozofiji i nauci, sve dok u trenutku očaja nije postavio Bogu pitanje na koje je, kako je svedočio, dobio odgovor.
Bugarska je vetom sprečila da patrijarh Kiril bude stavljen na listu sankcionisanih lica, uz obrazloženje da se politički sukobi ne smeju prenositi na verske institucije.
Jedan od poznatijih ruskih pravoslavnih podvižnika XX veka objašnjava da vernik ne može da poznaje tajnu svešteničke službe ni dubinu nečijeg pokajanja, jer samo Bog vidi čovekovo srce i njegovu borbu.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Sabrat manastira Toma Lazarević primio je monaški postrig i dobio ime Makarije, a svečani čin uoči Petrovdana okupio je brojne vernike u drevnoj ribničkoj svetinji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
