Otac Hristodulos Papaioanu u emotivnoj ispovesti otkriva duboku tugu zbog gubitka sina Kiprijana u strašnoj železničkoj nesreći. Njegove reči, prožete bolom i verom, dirnuće svakoga ko je ikada doživeo gubitak.
Tragedija koja je prošle godine pogodila porodicu oca Hristodulosa Papaioanua, pravoslavnog sveštenika iz Grčke, duboko je potresla ne samo Grčku, već i sve one koji su čuli za ovaj strašan događaj. U užasnoj železničkoj nesreći u dolini Tempe, njegov sin Kiprijan je izgubio život, ostavljajući za sobom neizmeran bol i patnju.
Putnički voz u kojem je bilo nekoliko stotina ljudi sudario se prošlog februara sa teretnim vozom u blizini Tempea kod Larise, a u toj katastrofalnoj nesreći poginulo je 57 osoba, a više desetina je povređeno. Među žrtvama i povređenima, najviše je bilo mladih.
Otac Hristodulos, obuzet tugom zbog gubitka svog sina, podelio je svoja osećanja nedavno u emotivnom intervjuu, gde je iskreno govorio o strahovima i osećaju nemoći koji ga prate otkako je saznao za nedostatke u železničkom sistemu.
Printscreen/Youtube/Sigmalive
Železnička nesreća u kojoj je nastradao mladi Kiprijan Papaioanu dogodila se u dolini Tempe
Da sam ranije znao za sve te nedostatke, rekao bih mu: sine moj, ne usuđuj se da uđeš u voz – rekao je otac Hristodulos u intervjuu za TV ANT1.
Njegove reči nose duboko razočaranje, jer zna da je tragedija mogla biti izbegnuta.
Kroz razgovor, otac Hristodulos je dalje ispričao kako je, nedavno putujući iz Atine prema Larisi, stajao pred izborom da li da koristi isti voz kojim je njegov sin putovao. Duboko pogođen, odlučio je da ne rizikuje, izabravši automobil umesto voza, što govori o tome koliko je nesreća promenila njegov pogled na svet i svakodnevne odluke.
Kada je govorio o odgovornosti za nesreću, naglasio je da nije lako utvrditi ko je kriv, ali da je za njega važnija duša njegovog sina nego sama krivica.
Mene zanima duša Kiprijanova – rekao je, pokazujući duhovnu snagu i veru koja ga vodi kroz ovaj teški period.
Posebno dirljiv trenutak bio je kada je otac Hristodulos podelio duhovno iskustvo u kojem se Kiprijan, kako kaže, posle tragedije pojavio pred jednim vernikom i izrazio zadovoljstvo zbog molitvi koje se služe za pokoj njegove duše. Ove reči pružaju utehu ocu Hristodulosu, jer veruje da je njegov sin sada na mirnom i boljem mestu.
Printscreen/Youtube/Sigmalive
Kiprijan Papaioanu izgubio je život u železničkoj nesreći
Na pitanje da li je bilo trenutka kada se zapitao „Bože, zašto baš meni?“, u intervjuu za TV RIK odgovorio je:
Ja sam sveštenik, studirao sam teologiju i znam da to pitanje ne postoji, jer Bog nije taj koji je učinio nešto loše meni. Neću pitati Boga zašto baš meni. Bog dopušta prema našim slabostima. Božja prva volja je da nemamo padove i bedu.
Međutim, to je nemoguće jer smo slabi, zapetljani smo sa đavolom i grehom, a to nas udaljava i daje đavolu moć da udara i pravi svoje zle planove. I Bog dolazi kao dobar Otac da me ojača da prebrodim. Ljudske greške uzrokuju bedu zajedno sa zlim duhovima, a Bog trči da nas spase. Zato ne mogu da kažem „zašto, moj Bože“ – rekao je sveštenik glasom u kome se prepliću bol i hrišćansko smirenje.
- Imam šestoro dece. Kada su se rodili, moja noćna mora je bila da ih vidim kako odlaze pre mene. Molio sam Boga da ne dozvoli to, jer ne znam svoje reakcije. I ja sam samo čovek, plašio sam se sopstvene reakcije. Međutim, počeo sam u sebi da negujem spoznaju da dete nije moje, jer veliki Otac svih nas je Bog. Ima trenutaka kada se sagnem i zaplačem i to treba da uradi muškarac. Osećam prisustvo Kiprijana, na liturgiji, kada se molim. To je kao kada slavite sveca, tada vam je dobro u duši – rekao je otac Hristodulos.
Tuga oca Hristodulosa je neizreciva, ali njegov primer pokazuje kako vera može doneti utehu u trenucima najveće boli. Borba za pravdu za žrtve ove nesreće se nastavlja, ali za oca Hristodulosa, prioritet je počinak duše njegovog voljenog sina, kao i svih onih koji su nevino stradali.
Apostol Pavle kaže: "Molite se neprestano." Nije slučajno to rekao. To znači da čovek ne može bez molitve. Ne zato što je molitva obraćanje Bogu, u kojem mi tražimo da nam ispuni naše želje i da ono što nam je potrebno po našoj proceni, govorio je Patrijarh Porfirije.
Vladika Ilarion služio je zaupokojenu liturgiju i opelo ocu Milanu, čija posvećenost veri nastavlja da sjaji kroz sećanja vernika, koji će zauvek čuvati njegovu poruku ljubavi i mudrosti.
Vladika Nikolaj Velimirović je verovao da društvo počiva na četiri osnovna stuba, među kojima je najvažniji pojedinac. On je isticao da, ako svako od nas bude moralno i duhovno snažan, cela zajednica može da se uzdigne i ima nade za bolji život.
Ove godine, kao i kroz vekove svakog 4. decembra, slavimo veličanstveni trenutak kada je trogodišnja Djeva Marija u pratnji svetih roditelja, kročila u Božji hram, obasjana svetlom anđela i pesmama devojačkih horova.
Od zaštitnika pomoraca i siromašnih do svetitelja čudotvorca čija dela milosrđa nadahnjuju milione vernika širom sveta, Sveti Nikola ostaje uzor nepokolebljive vere, ljubavi i dobrote. Njegov život, prožet blagošću i predanošću Gospodu, zauvek je urezan u pravoslavnu tradiciju.
Iako je smenjen, Strikland je nastavio sa javnim kritikama i pozvao crkvene lidera da se bore za očuvanje vere i tradicije, ističući ozbiljnu duhovnu opasnost koja preti Crkvi.
Nastojatelj manastira u blizini Novog Pazara, otac Gavrilo, govori o obnovi koja traje decenijama i ističe da je sve veći broj vernika koji dolaze na liturgije i pričešće najjači dokaz duhovnog buđenja, kome je doprineo povratak veronauke u škole.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Povodom nemerljivog gubitka života u strašnoj nesreći, poglavar Srpske pravoslavne crkve izrazio je duboko saučešće i molitveno stao uz porodice nastradalih, naglasivši važnost zajedništva i vere kao utehe u najtežim trenucima.
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
Dok su patrijarsi širom pravoslavnog sveta poslali reči podrške i molitve za žrtve nesreće u Srbiji, carigradski patrijarh uputio je saučešće Španiji zbog poplava, ali ne i srpskom narodu. Da li iza ovog ćutanja postoji dublja poruka ili je reč o propustu u trenucima kada bi izraz solidarnosti bio znak bratske bliskosti?
U dubokoj povezanosti pravoslavne vere i bratske ljubavi, poglavar Ruske pravoslavne crkve uputio je iskreno saučešće srpskom narodu, moleći se za večni mir nastradalih i utehu onima koji tuguju.
Vladika Nikolaj Velimirović je verovao da društvo počiva na četiri osnovna stuba, među kojima je najvažniji pojedinac. On je isticao da, ako svako od nas bude moralno i duhovno snažan, cela zajednica može da se uzdigne i ima nade za bolji život.
Sveti Justin Ćelijski ističe da je Sveti Arhangel Mihailo prvi hrišćanin i apostol, koji je predvodio bojište nebeskih vojski protiv Luciferove pobune. On je naš zaštitnik u borbi protiv demona i greha, pomažući nam da, uz pomoć molitve, posta i ljubavi, ostanemo verni Hristu i prevaziđemo iskušenja.
Ovaj pozdrav označava pobedu života nad smrti, podseća nas na radosnu vest da Isusova smrt nije bila uzaludna, da je umro za nas grešnike, a porodici upokojenog se šalje poruka da smrt nije kraj, već početak novog života u Hristu.
U manastiru Dohijar, ova čudesna ikona vekovima pruža utehu i isceljenje vernicima širom sveta. Njena moć potvrđena je kroz nebrojene priče o spasenju, a jedan od novijih primera je nemi mladić iz Strumice koji je izgovorio prve reči pred ovom svetinjom.
Iako je smenjen, Strikland je nastavio sa javnim kritikama i pozvao crkvene lidera da se bore za očuvanje vere i tradicije, ističući ozbiljnu duhovnu opasnost koja preti Crkvi.
Nastojatelj manastira u blizini Novog Pazara, otac Gavrilo, govori o obnovi koja traje decenijama i ističe da je sve veći broj vernika koji dolaze na liturgije i pričešće najjači dokaz duhovnog buđenja, kome je doprineo povratak veronauke u škole.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
Svetinju koja se nalazi nedaleko od Šapca mnogi nazivaju parče raja na zemlji, a svojom lepotom i dugom istorijom zasigurno zaslužuje da bude na vašoj listi svetinja mačvanskog okruga, koje treba da posetite.
Ovaj pozdrav označava pobedu života nad smrti, podseća nas na radosnu vest da Isusova smrt nije bila uzaludna, da je umro za nas grešnike, a porodici upokojenog se šalje poruka da smrt nije kraj, već početak novog života u Hristu.
Priča o Nemici, preobraćenoj vernici, i njenoj povezanosti sa svetiteljem ponovo osvetljava čudotvornu moć Svetog Nektarija, podsećajući na snagu molitve i nesebične vere.
