Otac Hristodulos Papaioanu u emotivnoj ispovesti otkriva duboku tugu zbog gubitka sina Kiprijana u strašnoj železničkoj nesreći. Njegove reči, prožete bolom i verom, dirnuće svakoga ko je ikada doživeo gubitak.
Tragedija koja je prošle godine pogodila porodicu oca Hristodulosa Papaioanua, pravoslavnog sveštenika iz Grčke, duboko je potresla ne samo Grčku, već i sve one koji su čuli za ovaj strašan događaj. U užasnoj železničkoj nesreći u dolini Tempe, njegov sin Kiprijan je izgubio život, ostavljajući za sobom neizmeran bol i patnju.
Putnički voz u kojem je bilo nekoliko stotina ljudi sudario se prošlog februara sa teretnim vozom u blizini Tempea kod Larise, a u toj katastrofalnoj nesreći poginulo je 57 osoba, a više desetina je povređeno. Među žrtvama i povređenima, najviše je bilo mladih.
Otac Hristodulos, obuzet tugom zbog gubitka svog sina, podelio je svoja osećanja nedavno u emotivnom intervjuu, gde je iskreno govorio o strahovima i osećaju nemoći koji ga prate otkako je saznao za nedostatke u železničkom sistemu.
Printscreen/Youtube/Sigmalive
Železnička nesreća u kojoj je nastradao mladi Kiprijan Papaioanu dogodila se u dolini Tempe
Da sam ranije znao za sve te nedostatke, rekao bih mu: sine moj, ne usuđuj se da uđeš u voz – rekao je otac Hristodulos u intervjuu za TV ANT1.
Njegove reči nose duboko razočaranje, jer zna da je tragedija mogla biti izbegnuta.
Kroz razgovor, otac Hristodulos je dalje ispričao kako je, nedavno putujući iz Atine prema Larisi, stajao pred izborom da li da koristi isti voz kojim je njegov sin putovao. Duboko pogođen, odlučio je da ne rizikuje, izabravši automobil umesto voza, što govori o tome koliko je nesreća promenila njegov pogled na svet i svakodnevne odluke.
Kada je govorio o odgovornosti za nesreću, naglasio je da nije lako utvrditi ko je kriv, ali da je za njega važnija duša njegovog sina nego sama krivica.
Mene zanima duša Kiprijanova – rekao je, pokazujući duhovnu snagu i veru koja ga vodi kroz ovaj teški period.
Posebno dirljiv trenutak bio je kada je otac Hristodulos podelio duhovno iskustvo u kojem se Kiprijan, kako kaže, posle tragedije pojavio pred jednim vernikom i izrazio zadovoljstvo zbog molitvi koje se služe za pokoj njegove duše. Ove reči pružaju utehu ocu Hristodulosu, jer veruje da je njegov sin sada na mirnom i boljem mestu.
Printscreen/Youtube/Sigmalive
Kiprijan Papaioanu izgubio je život u železničkoj nesreći
Na pitanje da li je bilo trenutka kada se zapitao „Bože, zašto baš meni?“, u intervjuu za TV RIK odgovorio je:
Ja sam sveštenik, studirao sam teologiju i znam da to pitanje ne postoji, jer Bog nije taj koji je učinio nešto loše meni. Neću pitati Boga zašto baš meni. Bog dopušta prema našim slabostima. Božja prva volja je da nemamo padove i bedu.
Međutim, to je nemoguće jer smo slabi, zapetljani smo sa đavolom i grehom, a to nas udaljava i daje đavolu moć da udara i pravi svoje zle planove. I Bog dolazi kao dobar Otac da me ojača da prebrodim. Ljudske greške uzrokuju bedu zajedno sa zlim duhovima, a Bog trči da nas spase. Zato ne mogu da kažem „zašto, moj Bože“ – rekao je sveštenik glasom u kome se prepliću bol i hrišćansko smirenje.
- Imam šestoro dece. Kada su se rodili, moja noćna mora je bila da ih vidim kako odlaze pre mene. Molio sam Boga da ne dozvoli to, jer ne znam svoje reakcije. I ja sam samo čovek, plašio sam se sopstvene reakcije. Međutim, počeo sam u sebi da negujem spoznaju da dete nije moje, jer veliki Otac svih nas je Bog. Ima trenutaka kada se sagnem i zaplačem i to treba da uradi muškarac. Osećam prisustvo Kiprijana, na liturgiji, kada se molim. To je kao kada slavite sveca, tada vam je dobro u duši – rekao je otac Hristodulos.
Tuga oca Hristodulosa je neizreciva, ali njegov primer pokazuje kako vera može doneti utehu u trenucima najveće boli. Borba za pravdu za žrtve ove nesreće se nastavlja, ali za oca Hristodulosa, prioritet je počinak duše njegovog voljenog sina, kao i svih onih koji su nevino stradali.
Apostol Pavle kaže: "Molite se neprestano." Nije slučajno to rekao. To znači da čovek ne može bez molitve. Ne zato što je molitva obraćanje Bogu, u kojem mi tražimo da nam ispuni naše želje i da ono što nam je potrebno po našoj proceni, govorio je Patrijarh Porfirije.
Vladika Ilarion služio je zaupokojenu liturgiju i opelo ocu Milanu, čija posvećenost veri nastavlja da sjaji kroz sećanja vernika, koji će zauvek čuvati njegovu poruku ljubavi i mudrosti.
Jedna izgovorena reč može delovati zastrašujuće, ali Crkva nas uči da samo greh ima stvarnu moć – pokajanje, Ispovest i život u Tajnama čine svaku dušu nepobedivom pod Božijom zaštitom.
U besedi za 24. ponedeljak po Duhovima, Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz Hrista dobijamo nasleđe carstva Božijeg i zašto ga ne smemo prokockati poput Isava.
Ajeti 51:20-23 pokazuju kako tragovi Božije prisutnosti postoje u zemlji, u čoveku i u nebesima, pozivajući na introspektivno otkrivanje sopstvene duhovne snage.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Povodom nemerljivog gubitka života u strašnoj nesreći, poglavar Srpske pravoslavne crkve izrazio je duboko saučešće i molitveno stao uz porodice nastradalih, naglasivši važnost zajedništva i vere kao utehe u najtežim trenucima.
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
Jedna izgovorena reč može delovati zastrašujuće, ali Crkva nas uči da samo greh ima stvarnu moć – pokajanje, Ispovest i život u Tajnama čine svaku dušu nepobedivom pod Božijom zaštitom.
U besedi za 24. ponedeljak po Duhovima, Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz Hrista dobijamo nasleđe carstva Božijeg i zašto ga ne smemo prokockati poput Isava.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Od progona hrišćana do zemljotresa, ovaj drevni hram je iznova podizao svetlost vere – 16. novembra pravoslavni vernici slave čudesno obnovljeno sveto mesto gde se vekovima čuvaju mošti velikomučenika Georgija.
