Vladika Ilarion služio je zaupokojenu liturgiju i opelo ocu Milanu, čija posvećenost veri nastavlja da sjaji kroz sećanja vernika, koji će zauvek čuvati njegovu poruku ljubavi i mudrosti.
U mirnom zagrljaju Gospodnjem, na dan Svetih Sergija i Vakha, upokojio se protojerej Milan Lučić, čovek čija je duša sjajila kao svetionik vere i ljubavi. Rođen 3. juna 1945. godine u Čajniču, na dan kada slavimo Svete cara Konstantina i caricu Jelenu, otac Milan je kroz ceo svoj život bio posvećen službi Bogu i ljudima, donoseći utehu i mudrost onima koji su tražili njegovu pomoć.
Obrazovanje na Bogosloviji Svetih Kirila i Metodija u Prizrenu oblikovalo je njegov duhovni put. Svoj pastoralni poziv započeo je u Mitropoliji dabrobosanskoj, gde je kao parohijski sveštenik stekao poverenje i ljubav vernika. Kasnije, kao profesor Bogoslovije Svetog Save u Beogradu, predavao je liturgiku, omilitiku i ruski jezik, inspirišući brojne generacije studenata da istražuju dubine vere.
U svojoj svešteničkoj službi, otac Milan je bio više od učitelja; bio je duhovni vođa, oslonac i prijatelj. Njegova služba u Crkvi Ružici i Kapele Svete Petke na Kalemegdanu, gde je bio duhovnik, osvetljavala je puteve mnogima, a njegove reči utehe pružale su mir u trenucima nesigurnosti. Bio je svetlost koja je vodila njegove vernike kroz tamne trenutke, podstičući ih da traže i pronađu radost u Gospodnjem prisustvu.
Svetu zaupokojenu liturgiju i opelo protojereju Milanu Lučiću služio je episkop novobrdski Ilarion u hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Kotežu. U toj svetoj atmosferi okupili su se prijatelji, porodica i vernici kako bi odali počast ovom izvanrednom svešteniku, čije je ime postalo sinonim za ljubav i posvećenost.
Protojerej Milan ostavio je iza sebe suprugu Joku i sinove Aleksandra i Jovana, koji su sledili njegov put i postali sveštenici u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj. Njegova porodica, s ljubavlju i verom, nastavlja da živi njegovu duhovnu baštinu, prenoseći vrednosti koje im je utemeljio.
U sećanju na protojereja Milana, ostaće njegova ljubav i predanost Gospodu i bližnjima, čineći da njegov duh nastavi da živi u srcima svih koje je dotakao. Vječna pamjat!
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Protojerej Vladimir Dolgih objašnjava da se iza karata, zvezda i proročanstava krije duhovna opasnost koja čoveka vodi dalje nego što misli.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Učestvovao je na Drugom vaseljenskom saboru 381. godine i napisao i nekoliko knjiga o veri.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
Na Svetouspenskom groblju u Somboru, u tišini i molitvenom zajedništvu, okupili su se prijatelji, monasi i vernici da isprate majku igumana Haritona, dok je patrijarh podsetio na duboku istinu o životu, smrti i večnoj ljubavi koju donosi vera.
Veroučitelj koga su deca obožavala, iznenada je usnuo u Gospodu – objavljeno kada će biti opelo i sahrana.
Blaženopočivši arhimandrit Kosma posvetio je svoj život obnovi manastira Stomio i očuvanju nasleđa Svetog Pajsija, ostavivši neizbrisiv trag u srcima vernika širom sveta.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
U svetinji u srcu Beograda, patrijarh srpski Porfirije ispričao dirljivu priču o milosti Majke Božje koja prevazilazi naše slabosti i grehe, podsećajući vernike da je put ka večnom životu uvek otvoren za one koji veruju.
Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Ispovest oslobađa čoveka od greha za koji se iskreno kaje, ali mnogi i dalje nastavljaju da ga ponavljaju.
