Vladika Ilarion služio je zaupokojenu liturgiju i opelo ocu Milanu, čija posvećenost veri nastavlja da sjaji kroz sećanja vernika, koji će zauvek čuvati njegovu poruku ljubavi i mudrosti.
U mirnom zagrljaju Gospodnjem, na dan Svetih Sergija i Vakha, upokojio se protojerej Milan Lučić, čovek čija je duša sjajila kao svetionik vere i ljubavi. Rođen 3. juna 1945. godine u Čajniču, na dan kada slavimo Svete cara Konstantina i caricu Jelenu, otac Milan je kroz ceo svoj život bio posvećen službi Bogu i ljudima, donoseći utehu i mudrost onima koji su tražili njegovu pomoć.
Obrazovanje na Bogosloviji Svetih Kirila i Metodija u Prizrenu oblikovalo je njegov duhovni put. Svoj pastoralni poziv započeo je u Mitropoliji dabrobosanskoj, gde je kao parohijski sveštenik stekao poverenje i ljubav vernika. Kasnije, kao profesor Bogoslovije Svetog Save u Beogradu, predavao je liturgiku, omilitiku i ruski jezik, inspirišući brojne generacije studenata da istražuju dubine vere.
U svojoj svešteničkoj službi, otac Milan je bio više od učitelja; bio je duhovni vođa, oslonac i prijatelj. Njegova služba u Crkvi Ružici i Kapele Svete Petke na Kalemegdanu, gde je bio duhovnik, osvetljavala je puteve mnogima, a njegove reči utehe pružale su mir u trenucima nesigurnosti. Bio je svetlost koja je vodila njegove vernike kroz tamne trenutke, podstičući ih da traže i pronađu radost u Gospodnjem prisustvu.
Svetu zaupokojenu liturgiju i opelo protojereju Milanu Lučiću služio je episkop novobrdski Ilarion u hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Kotežu. U toj svetoj atmosferi okupili su se prijatelji, porodica i vernici kako bi odali počast ovom izvanrednom svešteniku, čije je ime postalo sinonim za ljubav i posvećenost.
Protojerej Milan ostavio je iza sebe suprugu Joku i sinove Aleksandra i Jovana, koji su sledili njegov put i postali sveštenici u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj. Njegova porodica, s ljubavlju i verom, nastavlja da živi njegovu duhovnu baštinu, prenoseći vrednosti koje im je utemeljio.
U sećanju na protojereja Milana, ostaće njegova ljubav i predanost Gospodu i bližnjima, čineći da njegov duh nastavi da živi u srcima svih koje je dotakao. Vječna pamjat!
Joakim i Ana bili su u braku punih 50 godina, ali nisu imali dece.
U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
DJ pult, svetlosni efekti i plesna masa – sve to pravo ispred ulaza u pravoslavni hram izazvalo je stotine žalbi vernog naroda i otvorilo pitanje granica poštovanja svetih prostora.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
Otac Nektarije kaža da Bog sve vidi i sve zna.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Dela Predraga Dragovića nisu bila samo slike i skulpture, već svedočanstvo istorije, vere i narodne memorije koja i dalje inspiriše nove generacije.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
Na Svetouspenskom groblju u Somboru, u tišini i molitvenom zajedništvu, okupili su se prijatelji, monasi i vernici da isprate majku igumana Haritona, dok je patrijarh podsetio na duboku istinu o životu, smrti i večnoj ljubavi koju donosi vera.
Veroučitelj koga su deca obožavala, iznenada je usnuo u Gospodu – objavljeno kada će biti opelo i sahrana.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, profesor Pravoslavnog univerziteta Svetog Tihona ukazuje na duboki jaz između izvornog cilja joge i njene savremene, komercijalne upotrebe.
Otkrijte kako se u Hilandaru priprema jelo koje spaja monahe i poklonike, i kako ga možete lako spremiti kod kuće u danima posta.
Život u skladu sa savešću ne predstavlja pokoravanje strahu od kazne, već brigu za sopstveno unutrašnje zdravlje i celovitost.
