U mirnom zagrljaju Gospodnjem, na dan Svetih Sergija i Vakha, upokojio se protojerej Milan Lučić, čovek čija je duša sjajila kao svetionik vere i ljubavi. Rođen 3. juna 1945. godine u Čajniču, na dan kada slavimo Svete cara Konstantina i caricu Jelenu, otac Milan je kroz ceo svoj život bio posvećen službi Bogu i ljudima, donoseći utehu i mudrost onima koji su tražili njegovu pomoć.
Obrazovanje na Bogosloviji Svetih Kirila i Metodija u Prizrenu oblikovalo je njegov duhovni put. Svoj pastoralni poziv započeo je u Mitropoliji dabrobosanskoj, gde je kao parohijski sveštenik stekao poverenje i ljubav vernika. Kasnije, kao profesor Bogoslovije Svetog Save u Beogradu, predavao je liturgiku, omilitiku i ruski jezik, inspirišući brojne generacije studenata da istražuju dubine vere.
U svojoj svešteničkoj službi, otac Milan je bio više od učitelja; bio je duhovni vođa, oslonac i prijatelj. Njegova služba u Crkvi Ružici i Kapele Svete Petke na Kalemegdanu, gde je bio duhovnik, osvetljavala je puteve mnogima, a njegove reči utehe pružale su mir u trenucima nesigurnosti. Bio je svetlost koja je vodila njegove vernike kroz tamne trenutke, podstičući ih da traže i pronađu radost u Gospodnjem prisustvu.
Svetu zaupokojenu liturgiju i opelo protojereju Milanu Lučiću služio je episkop novobrdski Ilarion u hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Kotežu. U toj svetoj atmosferi okupili su se prijatelji, porodica i vernici kako bi odali počast ovom izvanrednom svešteniku, čije je ime postalo sinonim za ljubav i posvećenost.
Protojerej Milan ostavio je iza sebe suprugu Joku i sinove Aleksandra i Jovana, koji su sledili njegov put i postali sveštenici u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj. Njegova porodica, s ljubavlju i verom, nastavlja da živi njegovu duhovnu baštinu, prenoseći vrednosti koje im je utemeljio.
U sećanju na protojereja Milana, ostaće njegova ljubav i predanost Gospodu i bližnjima, čineći da njegov duh nastavi da živi u srcima svih koje je dotakao. Vječna pamjat!
