Na Svetouspenskom groblju u Somboru, u tišini i molitvenom zajedništvu, okupili su se prijatelji, monasi i vernici da isprate majku igumana Haritona, dok je patrijarh podsetio na duboku istinu o životu, smrti i večnoj ljubavi koju donosi vera.
U miru i molitvenom zajedništvu, na Svetouspenskom groblju u Somboru, okupili su se danas prijatelji, monasi i sveštenici da isprate dušu Ane Pavlice, drage majke visokoprepodobnog arhimandrita Haritona, igumana Svetoarhangelske obitelji manastira u Kovilju. Njena životna staza završila se 16. jula 2025. godine, a oproštaj je obeležila duboka tišina i molitva, koju je predvodio patrijarh srpski Porfirije.
Opelo je služio patrijarh Porfirije, u zajedništvu sa mitropolitom bačkim Irinejem, episkopima valjevskim Isihijem, šabačkim Jerotejem, mohačkim Damaskinom, britansko-irskim Nektarijem, jenopoljskim Nikonom, kao i mnogobrojnim monaštvom i sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve.
Patrijarhova beseda o životu i smrti
Patrijarh Porfirije u svojoj besedi podsetio je prisutne na neizbežnu stvarnost smrti, ali i na dublju duhovnu dimenziju života i susreta sa Bogom:
– Često se dešava da zaboravimo na to da nam valja otići iz ovog sveta i da se valja sresti sa Onim koji je apsolutna ljubav, koji nas je iz nebića priveo u biće, koji nam je dao sve što nam je potrebno, pa i samog sebe. Često zaboravljamo na ono što su oci i podvižnici smatrali jednom od najvećih vrlina: zaboravimo na to da treba da se sećamo kraja, da se sećamo smrti, ali ne zbog toga da bismo je se plašili, iako i to postoji neretko kod svakog od nas, ne zbog toga da bismo bili frustrirani tom činjenicom, nego zbog toga, kao što su svedočili sveti Oci, treba da se sećamo smrti jer znamo da ćemo otići u susret Onom koji je apsolutna ljubav, a za njom čeznemo.
Patrijarh je dalje naglasio kako se prisećanje smrti ne bi trebalo shvatati kao izvor straha, već kao podsticaj za odgovorniji život i pravilan raspored vrednosti:
– Onda nam i svakodnevnica postaje odgovornija. Onda manje trošimo vremena na beznačajno i trudimo se da postavljamo prioritete u svom životu. Trudimo se da nam važnost naše brige bude usmerena na ono što je pretežnije, više od onoga što je manje pretežno, znajući da kada se brinemo o najvažnijem, a ono što je manje važno biva tom činjenicom regulisano.
On je upozorio i na opasnost poricanja smrti i život u zabludi da će vremena za promenu uvek biti:
– Postoje i oni koji iz raznih razloga, odlazak iz ovog sveta, a to je smrt, žele da sakriju, da potisnu, birajući da žive kao da taj moment ne postoji. Dešava se i to da mislimo da ima vremena, da možemo živeti opušteno, da možemo živeti neodgovorno, jer ima vremena do kraja života, ima vremena do momenta smrti, te ima i vremena da se promenimo.
Zaključio je rečima koje podsećaju da smrt dolazi u Božijoj volji, nenajavljeno i u pravi čas:
– Jedno je sigurno: svako ko se rodio taj umire. I još je jedno sigurno: kada će biti taj trenutak niko od nas ne zna. Tu logika ljudska ne važi... Po pravilu je to u logici Božjoj baš onda kada treba. Gospod svakog od nas poziva u trenutku kada je taj trenutak najbolji za nas, tako verujemo.
Njegova Svetost pozvao je sve prisutne na veru u istinu koju Crkva otkriva o životu i smrti, na nadu koja nadilazi grob:
– Da li je to poslednji trenutak naše egzistencije posle kojeg nema ništa više ili je istina ono što je nama otkriveno u Crkvi Hristovoj, ono što nam je Gospod otkrio?
Oproštaj i večna zahvalnost
Na ovom dirljivom ispraćaju, patrijarh Porfirije i drugi crkveni velikodostojnici podsetili su vernike na neprolazne vrednosti vere, nade i ljubavi, kao i na važnost pripreme za susret sa Bogom, koji je smisao i cilj svakog ljudskog života.
Ova ponizna sluškinja Božija, majka i verni hrišćanin, ostavila je neizbrisiv trag u srcima svojih bližnjih, a njena predanost veri i porodici sada je ugrađena u molitve crkve koja je za nju zauvek dom večnosti.
Veroučitelj koga su deca obožavala, iznenada je usnuo u Gospodu – objavljeno kada će biti opelo i sahrana.
Roditelji, supruga i prijatelji mladog veroučitelja Stefana Đokića (30) slomljeni bolom dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve u dirljivoj besedi govorio o smrti koja para srca i o veri koja jedina može da uteši.
Na praznik sabora svetih 12 apostola, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju na Karaburmi i u snažnoj besedi upozorio vernike da nijedna odluka u životu nije bez posledica.
Samoubistvo 35-godišnjeg italijanskog sveštenika duboko je potreslo katoličku zajednicu i pokrenulo važnu debatu o usamljenosti koju mnogi sveštenici tiho proživljavaju.
U besedi za utorak 3. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se sve otkriva, od najmračnijih izdajničkih planova do dobrih dela učinjenih u tajnosti, i kako će svako osetiti strah ili radost koju istina donosi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Tarasija po starom i Svetog Kodrata Korintskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetu Mariju Evgeniju de Žezus, dok su muslimani u mesecu ramazana, a u judaizmu danas nema većeg praznika.
Jedna snažna pouka svetogorskog podvižnika otkriva zašto je dužnost vernika da dobrim mislima, rečima i brigom za drugoga sačuvaju zajednicu od raspadanja.
Kada je izdahnuo, prema predanju, lice mu se zasvetlilo kao sunčeva svetlost.
Idejno rešenje hrama predato je gradskim vlastima, a ktitor iz Banje Luke darovao zemljište za novu crkvu koja će okupiti sve veći broj vernika.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U manastiru Suvodol služeno je opelo dugogodišnjem nastojatelju kome su se vernici oprostili uz molitvu i sećanja na skroman i predan put koji je ostavio dubok trag u narodu i manastirskoj obitelji.
Posle duge i teške bolesti, monah poznat po smirenosti i predanosti molitvi upokojio se u Gospodu - opelo i sahrana zakazani za sutra.
Episkopi Grčke pravoslavne crkve jasno ukazuju da spaljivanje mrtvih nije samo protiv tradicije, već negira teološki smisao života, smrti i nade u Vaskrsenje.
Posle duge i teške bolesti, upokojila se dugogodišnja članica redakcije Radija Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke „Slovo ljubve“.
Idejno rešenje hrama predato je gradskim vlastima, a ktitor iz Banje Luke darovao zemljište za novu crkvu koja će okupiti sve veći broj vernika.
Na predavanju u Šidu sveštenik SPC govorio je o poreklu ovog pokreta među vernicima, ulozi Svetog vladike Nikolaja u njegovom ocrkovljenju i značaju posta i molitve kao temelja duhovnog života u Crkvi.
Na liturgiji u hramu Svetog Dimitrija mitropolit šumadijski govorio o veri koja čoveku pokazuje put, ali i upozorio na lažna učenja koja pokušavaju da pomute pravoslavlje.
Kroz učenja Svetog Grigorija Palame i primere iz Jevanđelja poglavar SPC je u besedi podsetio vernike koliko molitva, poniznost i istinska vera oblikuju naš život i zajednicu, dok je mladog službenika Sinoda rukopoložio u čin đakona.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Ova istina nije samo teološki izraz, već temelj vere, jer objašnjava na koji način je Bog stupio u istoriju i spasao čoveka.
Na predavanju u Šidu sveštenik SPC govorio je o poreklu ovog pokreta među vernicima, ulozi Svetog vladike Nikolaja u njegovom ocrkovljenju i značaju posta i molitve kao temelja duhovnog života u Crkvi.
Fetva i poziv ajatolaha Sistanija na kolektivni „džihad“ dodatno uzburkao region, dok analitičari strahuju od nove, dramatične eskalacije sukoba između Teherana, SAD i Izraela.
