Na Svetouspenskom groblju u Somboru, u tišini i molitvenom zajedništvu, okupili su se prijatelji, monasi i vernici da isprate majku igumana Haritona, dok je patrijarh podsetio na duboku istinu o životu, smrti i večnoj ljubavi koju donosi vera.
U miru i molitvenom zajedništvu, na Svetouspenskom groblju u Somboru, okupili su se danas prijatelji, monasi i sveštenici da isprate dušu Ane Pavlice, drage majke visokoprepodobnog arhimandrita Haritona, igumana Svetoarhangelske obitelji manastira u Kovilju. Njena životna staza završila se 16. jula 2025. godine, a oproštaj je obeležila duboka tišina i molitva, koju je predvodio patrijarh srpski Porfirije.
Opelo je služio patrijarh Porfirije, u zajedništvu sa mitropolitom bačkim Irinejem, episkopima valjevskim Isihijem, šabačkim Jerotejem, mohačkim Damaskinom, britansko-irskim Nektarijem, jenopoljskim Nikonom, kao i mnogobrojnim monaštvom i sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve.
Patrijarhova beseda o životu i smrti
Patrijarh Porfirije u svojoj besedi podsetio je prisutne na neizbežnu stvarnost smrti, ali i na dublju duhovnu dimenziju života i susreta sa Bogom:
– Često se dešava da zaboravimo na to da nam valja otići iz ovog sveta i da se valja sresti sa Onim koji je apsolutna ljubav, koji nas je iz nebića priveo u biće, koji nam je dao sve što nam je potrebno, pa i samog sebe. Često zaboravljamo na ono što su oci i podvižnici smatrali jednom od najvećih vrlina: zaboravimo na to da treba da se sećamo kraja, da se sećamo smrti, ali ne zbog toga da bismo je se plašili, iako i to postoji neretko kod svakog od nas, ne zbog toga da bismo bili frustrirani tom činjenicom, nego zbog toga, kao što su svedočili sveti Oci, treba da se sećamo smrti jer znamo da ćemo otići u susret Onom koji je apsolutna ljubav, a za njom čeznemo.
Patrijarh je dalje naglasio kako se prisećanje smrti ne bi trebalo shvatati kao izvor straha, već kao podsticaj za odgovorniji život i pravilan raspored vrednosti:
– Onda nam i svakodnevnica postaje odgovornija. Onda manje trošimo vremena na beznačajno i trudimo se da postavljamo prioritete u svom životu. Trudimo se da nam važnost naše brige bude usmerena na ono što je pretežnije, više od onoga što je manje pretežno, znajući da kada se brinemo o najvažnijem, a ono što je manje važno biva tom činjenicom regulisano.
On je upozorio i na opasnost poricanja smrti i život u zabludi da će vremena za promenu uvek biti:
– Postoje i oni koji iz raznih razloga, odlazak iz ovog sveta, a to je smrt, žele da sakriju, da potisnu, birajući da žive kao da taj moment ne postoji. Dešava se i to da mislimo da ima vremena, da možemo živeti opušteno, da možemo živeti neodgovorno, jer ima vremena do kraja života, ima vremena do momenta smrti, te ima i vremena da se promenimo.
Zaključio je rečima koje podsećaju da smrt dolazi u Božijoj volji, nenajavljeno i u pravi čas:
– Jedno je sigurno: svako ko se rodio taj umire. I još je jedno sigurno: kada će biti taj trenutak niko od nas ne zna. Tu logika ljudska ne važi... Po pravilu je to u logici Božjoj baš onda kada treba. Gospod svakog od nas poziva u trenutku kada je taj trenutak najbolji za nas, tako verujemo.
Njegova Svetost pozvao je sve prisutne na veru u istinu koju Crkva otkriva o životu i smrti, na nadu koja nadilazi grob:
– Da li je to poslednji trenutak naše egzistencije posle kojeg nema ništa više ili je istina ono što je nama otkriveno u Crkvi Hristovoj, ono što nam je Gospod otkrio?
Oproštaj i večna zahvalnost
Na ovom dirljivom ispraćaju, patrijarh Porfirije i drugi crkveni velikodostojnici podsetili su vernike na neprolazne vrednosti vere, nade i ljubavi, kao i na važnost pripreme za susret sa Bogom, koji je smisao i cilj svakog ljudskog života.
Ova ponizna sluškinja Božija, majka i verni hrišćanin, ostavila je neizbrisiv trag u srcima svojih bližnjih, a njena predanost veri i porodici sada je ugrađena u molitve crkve koja je za nju zauvek dom večnosti.
Veroučitelj koga su deca obožavala, iznenada je usnuo u Gospodu – objavljeno kada će biti opelo i sahrana.
Roditelji, supruga i prijatelji mladog veroučitelja Stefana Đokića (30) slomljeni bolom dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve u dirljivoj besedi govorio o smrti koja para srca i o veri koja jedina može da uteši.
Na praznik sabora svetih 12 apostola, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju na Karaburmi i u snažnoj besedi upozorio vernike da nijedna odluka u životu nije bez posledica.
Samoubistvo 35-godišnjeg italijanskog sveštenika duboko je potreslo katoličku zajednicu i pokrenulo važnu debatu o usamljenosti koju mnogi sveštenici tiho proživljavaju.
Između Golupca i Đerdapa, u manastiru iz 14. veka, susreću se tišina, predanje o svetiteljima i ispovesti vernika koji tvrde da su ovde doživeli ono što nisu mogli da objasne nigde drugde.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 2. sedmice po Duhovima otkriva se odnos muškarca i žene kao odraz višeg jedinstva, u kome se bliskost uzdiže u duhovnu dimenziju koja prevazilazi uobičajeno poimanje.
Svakodnevni vodič kroz Apostolski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Teodosiju Tirski po starom i Svete apostole Vartolomeja i Varnavu po novom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Barnabe, apostola, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U hramu Preobraženja Gospodnjeg u Žabaru služeni su zaupokojena liturgija i opelo protojereju-stavroforu Milunu Aleksiću, svešteniku koji je ostavio dubok trag u životu vernog naroda i Eparhije šumadijske.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
Arhimandrit Jefrem govori o duhovnoj radosti nakon boravka u Srbiji, zahvaljuje na prijemu i najavljuje konkretne stipendije za bogoslovske škole, uz poruku o značaju dolaska Pojasa Presvete Bogorodice.
U Ruskom domu u Beogradu održan je humanitarni koncert "Mirno nebo za dečiji osmeh 9", uz poziv vikara patrijarha srpskog za pomoć ugroženim Srbima u Eparhiji raško-prizrenskoj.
U selu Resen kod Bosilegrada osveštan je hram Svetog proroka Ilije, čija je gradnja započeta u 19. veku, a dovršena tek danas, kada su meštani ispunili obećanje koje su generacije prenosile kao porodični i seoski amanet.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
U Ruskom domu u Beogradu održan je humanitarni koncert "Mirno nebo za dečiji osmeh 9", uz poziv vikara patrijarha srpskog za pomoć ugroženim Srbima u Eparhiji raško-prizrenskoj.
Prema navodima iz diplomatskih krugova, Evropska unija ponovo otvara pitanje restriktivnih mera prema patrijarhu Kirilju, što je izazvalo zabrinutost u crkvenim krugovima zbog mogućeg presedana za verske poglavare.
Gledajući tuđe imanje, položaj, ugled ili bogatstvo, mnogi zaboravljaju da svako nosi svoj krst, svoje borbe i svoj put pred Bogom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
