SCENE KOJE KIDAJU SRCE NA SAHRANI MLADOG VEROUČITELJA: Potresnom besedom patrijarh Porfirije ispratio Stefana Đokića

Na groblju Orlovača, pod svodovima hrama Svetog velikomučenika Prokopija, danas su se sabrali roditelji, supruga, brat, prijatelji, đaci, sveštenici i poznanici mladog veroučitelja Stefana Đokića, koji se iznenada upokojio u svojoj tridesetoj godini života. Dok su nad njegovim kovčegom stajale uplakane oči, a tišina drhtala od potisnutih jecaja, patrijarh srpski Porfirije izgovarao je besedu koja je duboko urezala bol i utehu u duše svih prisutnih.

– Za mnoge događaje u našem životu se može reći da, iako su se desili, mogli su i da se ne dese. Mnogo toga što nam se dešava, da su okolnosti bile drugačije, moglo je da se ne desi... Međutim, postoji samo jedna činjenica, jedna istina, jedan detalj u životu svakog čoveka koji je došao na ovaj svet, a to je činjenica i istina da će otići iz ovog sveta.

Dirljive reči patrijarha srpskog

Patrijarh je besedio o smrti kao o jedinoj izvesnosti koja nas sve čeka, a kojoj se, uprkos toj izvesnosti, svaki čovek potajno nada da će je izbeći.

– Često, iako znamo da drugi odlaze, da drugi umiru, mi mislimo i živimo kao da se to nama nikada neće desiti, kao da smo mi jedini koji imaju čarobni štapić, čudesnu formulu i veštinu uz pomoć kojih ćemo mi biti ti srećnici koje će smrt mimoići i koji će mimoići smrt. –

Njegove reči bile su poput mača istine koji para koprenu zaborava, podsećajući da smrt nije strašna samo zato što označava kraj biološkog života, već zato što, kako je patrijarh rekao, ruši ono što je sam smisao i suština našeg postojanja.

SPC

 

– Smrt je strašna zato što kida ljubav između onih koji odlaze i onih koji ostaju. Smisao života svakog čoveka nije u njemu samome, nego u ljubavi prema konkretnom čoveku ili ženi. Ja postojim, i ti postojiš, i svi postojimo zato što nekog volimo, zato što postoji neko koga volimo i koji je smisao našeg života, zbog koga živimo, dišemo, činimo sve što je dobro. 

Patrijarh Porfirije je priznao pred svima – znam da nema reči utehe, osim utehe Božje – dok je govorio roditeljima, bratu, supruzi, rodbini i prijateljima. Jer, kako je naglasio, Stefan je bio taj smisao za mnoge oko sebe:

– Stefan je otišao, a on je zasigurno ne samo jednom biću, nego bar za troje ili četvoro, a može biti i više njih, bio smisao njihovog postojanja, jer su kroz ljubav prema njemu crpeli smisao svog života. –

Smrt i logika Božja

U svom dubokom razmatranju misterije smrti i smisla, patrijarh je podsetio da bi, ako je smrt poslednja reč o čoveku, onda bi sve pre nje bilo besmisleno. Ali, nastavio je, Gospod je taj koji je u – samoj čeljusti smrti obesnažio smrt – i pokazao da je čovek stvoren za večnost.

– Mi verom u Gospoda našeg – koji ne samo da je došao među nas, i ne samo jedan od nas bio, nego je prošavši stradanja, krst, raspeće, doživeo i smrt, i u samoj čeljusti smrti obesnažio smrt – znamo da život ima smisla, da smo stvoreni za večnost, da smo stvoreni za ljubav. –

Wikipedia/GNU FDL

 

Govorio je i o logici Božjoj, koja je drugačija od naše ljudske logike:

– U našoj logici postoji red: ide prvo, drugo, treće… I po našoj logici, iz ovog sveta najpre treba da odu stariji, pa onda mlađi. Ali logika Božja je logika večnosti, logika neprolazna. 

Grob nije kraj

Podsetio je sve da, iako smrt nikada neće biti laka za one koji ostaju, u Božjoj logici tuga dobija smisao, a grob prestaje da bude kraj.

– Osnovno i glavno pitanje, pitanje na koje mi znamo odgovor, jeste: da li je grob poslednje što možemo reći o sebi ili postoji li neko ko tu tajnu groba, tajnu besmisla groba, može pretvoriti u smisao? Odgovor je: Ima! Odgovor je: Gospod naš Isus Hristos. 

Gledajući u Stefana, patrijarh je izrekao reči koje su bile i uteha i molitva:

– Danas je Stefan ušavši u logiku Božju, siguran sam u to, ispunjen radošću, ispunjen smislom i lepotom. I ako postoji tračak tuge u njemu sada, onda to može biti samo tuga zbog naše tuge, pogotovo zbog tuge njegovih najbližih. –

Molitva za oproštaj i večni pokoj

Na kraju, pozvao je sve da se mole za oproštaj i za spokoj njegove duše:

– Mi smo se danas okupili da tražimo oproštaj od Stefana za sve što smo mišlju, rečju ili delom učinili, a njega je rastuživalo i nanosilo mu bilo koju vrstu nepravde. Tu smo da se molimo da on oprosti svima nama, a naravno i mi bezuslovno da sve unapred praštamo njemu. –

Patrijarh je besedu završio tihom, ali silnom molitvom, koja je lebdela nad kovčegom mladog učitelja i nad srcima svih okupljenih:

– Da i svi mi budemo tamo gde je, siguran sam, danas Stefan po ljubavi Božjoj, i da moleći se za pokoj duše Stefanove uvek slavimo Jednog u Trojici Boga, Oca i Sina i Svetog Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin. –

I dok su se reči Amin preplitale sa suzama i tihim jecajima, u vazduhu je ostala da lebdi najdublja istina života: smrt kida ljubav, ali je Bog jači od smrti.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara