Sveštenik Milenko Dragićević je bio svedok ratnih dešavanja na Kosovu i Metohiji, stradanja Srba iz orahovačkog kraja.
Otac Milenko Dragićević (69), dugogodišnji paroh u Velikoj Hoči, preminuo je juče posle teške bolesti.
Otac Milenko je bio voljeni duhovnik, ne samo vernika u Hoči, gde je proveo najveći deo svog svešteničkog službovanja, već i naroda iz drugih sredina na Kosovu i Metohiji.
Pročitajte još...
Facebook Loznica Grad
VERNICI SE OPRAŠTAJU OD CENJENOG SVEŠTENIKA: Upokojio se otac Jugoslav Živanović
Predstavnici mnogih humanitarnih organizacija koje su delovale na Kosovu posle 1999. godine pamtiće ga kao odličnog koordinatora na terenu. Poznavao je svaku kuću, svakog čoveka, znao da posavetuje, da uteši, pa i da nasmeje svojom duhovitošću.
Sveštenik Milenko je bio svedok ratnih dešavanja na Kosovu i Metohiji, stradanja Srba iz orahovačkog kraja.
Za mnoge svetske medije je svedočio o stanju na Kosovu i brinuo o spomeniku otetim novinarima Slavuju i Pereniću koji je mnogo puta rušen i obnavljan.
Ostaće upamćen po duhovitosti i neposrednosti u odnosu sa ljudima. Služio je i u Zočištu, Retimlju i Opteruši.
U Veliku Hoču je došao 1986. godine posle službovanja u Lešku.
Sahrana je sutra (ponedeljak 7.7.) u rodnoj Loznici. Opelo počinje u 13 časova u Hramu Vaznesenja Gospodnjeg u naselju Lagator, dok je sahrana na gradskom groblju u 14 časova.
Iza sebe je ostavio suprugu Radojku, sinove Nikolu (danas paroha kosovopoljskog), Nenada i Jovicu, snaju Zoricu, unuka Filipa i unuku Anu, javlja gorazdevac.com.
BONUS VIDEO: Pobusani ponedeljak: Dan kada se i pokojnicima čestita Vaskrs
U najmračnije doba sovjetskog progona, kada su im pretili smrt i glad, ocu Pavlu Bojku se, po svedočenju njegovog sina, takođe sveštenika, javio Sveti Nikola, a potom se pojavio tajanstveni starac koji mu je pokazao put spasenja.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve zahvalio je Australiji što je mnogim Srbima pružila novi dom, a domaćini su istakli doprinos srpske zajednice i značaj njegovih poruka mira, dijaloga i međusobnog razumevanja.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Grigorija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Hrisiju. Katolička crkva spominje Svetog Lubencija, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Samoubistvo 35-godišnjeg italijanskog sveštenika duboko je potreslo katoličku zajednicu i pokrenulo važnu debatu o usamljenosti koju mnogi sveštenici tiho proživljavaju.
Nakon što je vest objavljena i na društvenim mrežama, građani su počeli da se opraštaju emotivnim i vrlo dirljivim porukama. Jedna je ostala za zauvek - da je važno biti dobar čovek i naći se svojim sugrađanima.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Ruski svetitelj nas uči da pohvale i pokude ne određuju čovekovu vrednost, već da je najvažnije ostati veran istini i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Podignuta 1969. godine prilozima srpskih doseljenika, svetinja bi uskoro mogla da dobije priznanje, kao potvrdu značaja nasleđa koje Srbi čuvaju daleko od otadžbine.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
