Sveštenik Milenko Dragićević je bio svedok ratnih dešavanja na Kosovu i Metohiji, stradanja Srba iz orahovačkog kraja.
Otac Milenko Dragićević (69), dugogodišnji paroh u Velikoj Hoči, preminuo je juče posle teške bolesti.
Otac Milenko je bio voljeni duhovnik, ne samo vernika u Hoči, gde je proveo najveći deo svog svešteničkog službovanja, već i naroda iz drugih sredina na Kosovu i Metohiji.
Pročitajte još...
Facebook Loznica Grad
VERNICI SE OPRAŠTAJU OD CENJENOG SVEŠTENIKA: Upokojio se otac Jugoslav Živanović
Predstavnici mnogih humanitarnih organizacija koje su delovale na Kosovu posle 1999. godine pamtiće ga kao odličnog koordinatora na terenu. Poznavao je svaku kuću, svakog čoveka, znao da posavetuje, da uteši, pa i da nasmeje svojom duhovitošću.
Sveštenik Milenko je bio svedok ratnih dešavanja na Kosovu i Metohiji, stradanja Srba iz orahovačkog kraja.
Za mnoge svetske medije je svedočio o stanju na Kosovu i brinuo o spomeniku otetim novinarima Slavuju i Pereniću koji je mnogo puta rušen i obnavljan.
Ostaće upamćen po duhovitosti i neposrednosti u odnosu sa ljudima. Služio je i u Zočištu, Retimlju i Opteruši.
U Veliku Hoču je došao 1986. godine posle službovanja u Lešku.
Sahrana je sutra (ponedeljak 7.7.) u rodnoj Loznici. Opelo počinje u 13 časova u Hramu Vaznesenja Gospodnjeg u naselju Lagator, dok je sahrana na gradskom groblju u 14 časova.
Iza sebe je ostavio suprugu Radojku, sinove Nikolu (danas paroha kosovopoljskog), Nenada i Jovicu, snaju Zoricu, unuka Filipa i unuku Anu, javlja gorazdevac.com.
BONUS VIDEO: Pobusani ponedeljak: Dan kada se i pokojnicima čestita Vaskrs
U najmračnije doba sovjetskog progona, kada su im pretili smrt i glad, ocu Pavlu Bojku se, po svedočenju njegovog sina, takođe sveštenika, javio Sveti Nikola, a potom se pojavio tajanstveni starac koji mu je pokazao put spasenja.
Dok se kumovi sve češće biraju po interesu i trenutnoj koristi, poruka blaženopočivšeg patrijarha Pavla vraća pažnju na ono što se ne vidi na prvi pogled.
Kao mladić, tajno je napustio porodicu i otišao među monahe, a ono što se potom dogodilo njegovoj majci i bratu ostalo je upamćeno u pravoslavnom predanju vekovima.
Velike letnje zadušnice nisu samo odlazak na groblje i stari običaj koji se prenosi generacijama – tog dana vernici se kroz molitvu, parastose i milostinju sećaju svojih najbližih.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Samoubistvo 35-godišnjeg italijanskog sveštenika duboko je potreslo katoličku zajednicu i pokrenulo važnu debatu o usamljenosti koju mnogi sveštenici tiho proživljavaju.
Dok su meštani ogorčeni izlazili na ulice tražeći pravdu, Crkva je pozvala na molitvu i dostojanstven oproštaj od stradalih. U strašnom požaru koji je izbio tokom nastupa popularnog benda poginulo je najmanje 59 osoba, dok se lekari bore za živote više od 150 povređenih.
Dok se kumovi sve češće biraju po interesu i trenutnoj koristi, poruka blaženopočivšeg patrijarha Pavla vraća pažnju na ono što se ne vidi na prvi pogled.
Veliki pravoslavni duhovnik upozoravao je da najveća opasnost ne dolazi od tuđe osude, već od trenutka kada čovek počne da utišava istinu u sebi zarad prihvatanja okoline.
Društvene mreže i viralne objave sve češće određuju šta "sme", a šta "ne sme" da se radi na praznike, stvarajući nova pravila koja se predstavljaju kao tradicija.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Društvene mreže i viralne objave sve češće određuju šta "sme", a šta "ne sme" da se radi na praznike, stvarajući nova pravila koja se predstavljaju kao tradicija.
Hiljade vernika iz Srbije i regiona u tišini i molitvi čekale su ispred Hrama Svetog Save da se poklone velikoj svetinji, dok je patrijarh Porfirije tokom noći obilazio redove, razgovarao sa okupljenima i blagosiljao narod.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
