Sveštenik Milenko Dragićević je bio svedok ratnih dešavanja na Kosovu i Metohiji, stradanja Srba iz orahovačkog kraja.
Otac Milenko Dragićević (69), dugogodišnji paroh u Velikoj Hoči, preminuo je juče posle teške bolesti.
Otac Milenko je bio voljeni duhovnik, ne samo vernika u Hoči, gde je proveo najveći deo svog svešteničkog službovanja, već i naroda iz drugih sredina na Kosovu i Metohiji.
Pročitajte još...
Facebook Loznica Grad
VERNICI SE OPRAŠTAJU OD CENJENOG SVEŠTENIKA: Upokojio se otac Jugoslav Živanović
Predstavnici mnogih humanitarnih organizacija koje su delovale na Kosovu posle 1999. godine pamtiće ga kao odličnog koordinatora na terenu. Poznavao je svaku kuću, svakog čoveka, znao da posavetuje, da uteši, pa i da nasmeje svojom duhovitošću.
Sveštenik Milenko je bio svedok ratnih dešavanja na Kosovu i Metohiji, stradanja Srba iz orahovačkog kraja.
Za mnoge svetske medije je svedočio o stanju na Kosovu i brinuo o spomeniku otetim novinarima Slavuju i Pereniću koji je mnogo puta rušen i obnavljan.
Ostaće upamćen po duhovitosti i neposrednosti u odnosu sa ljudima. Služio je i u Zočištu, Retimlju i Opteruši.
U Veliku Hoču je došao 1986. godine posle službovanja u Lešku.
Sahrana je sutra (ponedeljak 7.7.) u rodnoj Loznici. Opelo počinje u 13 časova u Hramu Vaznesenja Gospodnjeg u naselju Lagator, dok je sahrana na gradskom groblju u 14 časova.
Iza sebe je ostavio suprugu Radojku, sinove Nikolu (danas paroha kosovopoljskog), Nenada i Jovicu, snaju Zoricu, unuka Filipa i unuku Anu, javlja gorazdevac.com.
BONUS VIDEO: Pobusani ponedeljak: Dan kada se i pokojnicima čestita Vaskrs
U najmračnije doba sovjetskog progona, kada su im pretili smrt i glad, ocu Pavlu Bojku se, po svedočenju njegovog sina, takođe sveštenika, javio Sveti Nikola, a potom se pojavio tajanstveni starac koji mu je pokazao put spasenja.
U besedi za praznik Hristovog Rođenja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi od prestola slave do vitlejemske pećine, pokazujući kako tišina Božića govori o Božijoj ljubavi prema čoveku više nego ijedna reč.
Pravoslavni vernici danas slave Rođenje Gospoda Isusa Hrista - Božić po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sabor Svetog Jovana Krstitelja. Katolici proslavljaju Svetog Rajmunda Penjafortskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Prema jevanđelju, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka prema zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Samoubistvo 35-godišnjeg italijanskog sveštenika duboko je potreslo katoličku zajednicu i pokrenulo važnu debatu o usamljenosti koju mnogi sveštenici tiho proživljavaju.
Dok su meštani ogorčeni izlazili na ulice tražeći pravdu, Crkva je pozvala na molitvu i dostojanstven oproštaj od stradalih. U strašnom požaru koji je izbio tokom nastupa popularnog benda poginulo je najmanje 59 osoba, dok se lekari bore za živote više od 150 povređenih.
U besedi za praznik Hristovog Rođenja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi od prestola slave do vitlejemske pećine, pokazujući kako tišina Božića govori o Božijoj ljubavi prema čoveku više nego ijedna reč.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
Praznik Rođenja Hristovog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
Osvrćući se na Pravednog Josifa, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas u svojoj besedi za 31. utorak po Duhovima podseća kako vera i poslušnost Bogu oblikuju život i donose proslavu onima koji ga slede, čak i u najmračnijim trenucima.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
