Dok su meštani ogorčeni izlazili na ulice tražeći pravdu, Crkva je pozvala na molitvu i dostojanstven oproštaj od stradalih. U strašnom požaru koji je izbio tokom nastupa popularnog benda poginulo je najmanje 59 osoba, dok se lekari bore za živote više od 150 povređenih.
"Hajde da sahranimo decu, pa ako hoćete da spalite grad." Ovim rečima sveštenik iz Kočana obratio se narodu okupljenom ispred kuće gradonačelnika, pokušavajući da ih smiri u trenutku bola i ogorčenja. Njegov glas bio je glas razuma, ali i vapaj duše ranjene nezamislivim gubitkom. U noći između subote i nedelje, u požaru koji je izbio u diskoteci "Puls" u Kočanima, život je izgubilo najmanje 59 osoba, dok se više od 150 ljudi bori za život. Grad je zanemeo pred tolikom tragedijom.
Požar koji je odneo mlade živote izazvao je i gnev naroda. Pogođeni tugom, meštani su izašli na ulice tražeći odgovore i pravdu, ali u tom bolu, gnev je pretio da preraste u nasilje. Upravo tada, sveštenik je podigao ruku i pozvao narod u crkvu, na molitvu. Podsetio ih je da su oni koji su otišli od nas pre svega naša deca, naša braća i sestre – i da ih moramo ispratiti dostojanstveno, u duhu naše vere.
"Neka naš prvi korak bude molitva, neka naše suze budu izraz molitve, neka naš bol ne bude izvor gneva, već put ka veri i utehi," govorio je, dok su se ljudi polako razilazili, slomljeni, ali sa osećajem da gnev nije put kojim treba ići.
Ovaj strašan događaj zavio je Kočane u crno. U trenutku kada se nesreća dogodila, u diskoteci se nalazilo oko 1.500 ljudi. Dok su gosti uživali u nastupu benda DNK, prskalice postavljene uz binu udarile su u plafon i izazvale požar koji se neverovatnom brzinom proširio. Ljudi su pokušavali da ugase vatru, ali je plamen brzo zahvatio krov i stvorio paniku u prepunom klubu. Scene haosa i očaja preplavile su društvene mreže – snimci na kojima mladi u suzama pokušavaju da pronađu izlaz slomili su srca svima koji su ih videli.
Vatrogasne i hitne službe stigle su brzo, ali nedovoljno brzo da spasu sve. Neki povređeni su u kritičnom stanju prebačeni u bolnice u Kočanima, Štipu i Skoplju, dok se lekari bore za njihove živote. Najmanje 25 osoba zadobilo je teške opekotine.
Sada, kada grad tuguje i kada su porodice zavijene u bol, Crkva pruža utehu. Sveštenici pozivaju na molitvu, na zajedništvo i dostojanstveno ispraćanje nastradalih. Pravoslavna zajednica u Kočanima duboko veruje da je upravo u veri snaga da prebrodimo i najcrnje trenutke.
Kako reče sveštenik:
"Hajde da sahranimo decu… pa ako hoćete da spalite grad."
Ali u tim rečima nije bila pretnja – bila je molba. Molba da se bol ne pretvori u još jedno stradanje. Da se tuga pretoči u molitvu, u sećanje i utehu. I da svetlost sveća koje će goreti za preminule bude jača od vatre koja ih je odnela.
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Kada zadržimo oštru reč i, umesto nje, izaberemo blagu, tada pokazujemo da smo razumeli Božju zapovest o ljubavi.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Samoubistvo 35-godišnjeg italijanskog sveštenika duboko je potreslo katoličku zajednicu i pokrenulo važnu debatu o usamljenosti koju mnogi sveštenici tiho proživljavaju.
Sveštenik Milenko Dragićević je bio svedok ratnih dešavanja na Kosovu i Metohiji, stradanja Srba iz orahovačkog kraja.
Dok se tlo otvara da primi prerano ugašene živote, Crkva pruža utehu i blagoslov, ispraćajući nevinu decu molitvama i himnom „Vječnaja pamjat“.
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Kada zadržimo oštru reč i, umesto nje, izaberemo blagu, tada pokazujemo da smo razumeli Božju zapovest o ljubavi.
Porodice se okupljaju, običaji oživljavaju, a svaka trpeza skriva poruku o dobroti, zajedništvu i malim delima koja menjaju svakodnevicu.
U besedi za Mesopusnu nedelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva zabludu samoupravljanja i pokazuje zašto život bez oslonca na Duha Svetog neminovno skreće u pogrešnom pravcu.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
U besedi za Mesopusnu nedelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva zabludu samoupravljanja i pokazuje zašto život bez oslonca na Duha Svetog neminovno skreće u pogrešnom pravcu.
Svetogorski starac objašnjava zašto sveta tajna ispovesti nije puko nabrajanje grešnih pomisli i kako duhovna budnost može doneti mir i duhovno jačanje.
