Manastirom Preobraženje, na severnim obroncima Ovčara, već 51 godinu rukovodi iguman Venijamin, najstariji arhimandrit Srpske pravoslavne crkve. Njegove reči su britke, ali ispunjene ljubavlju i brigom za ljudske duše. Govoreći o iskušenjima današnjeg vremena, otac Venijamin podseća na ključnu borbu svakog hrišćanina – izbor između uskog i širokog puta.
- Biće sve teže, biće sve manje onih koji se spasavaju.
A na konstataciju da je mnogima danas teško da izdrže sva bogosluženja koja se služe po pravilu, otac Venijamin jasno poručuje da se bez truda ne može postići spasenje:
- Lakše je ići širim putem, nema šta da se misli. Kada ide uskim putem, čovek mora da se i oznoji. Kao i za neko dobro ovozemaljsko, ako se ne potrudi, neće imati uspeha. Tako je i u duhovnom smislu. Ako se ne budemo dovoljno trudili za spasenje duše, sami ćemo biti krivi. Misle: "Gospode, daj mi Carstvo nebesko, a ja nemam kada da se molim. Lakše mi je da lenstvujem." Ne može tako, ovo dvoje ne može.
Danas, kada se crkve prazne, a ljudi udaljavaju od molitve, arhimandrit Venijamin upozorava na opštu raslabljenost i neodlučnost u veri:
- I sveštenici su krivi zbog toga, ako nisu dovoljno revnosni. Malo u crkvu, malo u kafanu. E pa ne može oboje, nikako - poručuje otac Venijamin.
Nažalost, u nekim parohijama jedva da ima bogosluženja, nema pojaca, nema prodavaca sveća, nema vernika. Da li je narod kriv? Otac Venijamin smatra da je odgovornost na onima koji su pozvani da vode stado:
- To znači da Crkva ne radi dovoljno. Ne radimo dovoljno mi koji smo u crkvi. Mi smo krivi, nije kriv niko drugi. Božanska blagodat daleko nadilazi svu satansku pakost, mržnju i zlobu.
Neretko se dešava da narod dođe u hram, pred sveštenika i ne zna šta treba da ispoveda. Mnogi, čak i u starosti, nisu svesni šta je greh. Otac Venijamin ne nalazi opravdanje:
- To je zato što sveštenici nisu dovoljno radili na tome. I sve manje rade. Za to je kriv sveštenik, što ne "grmi", što ne govori stalno da su na ovoj zemlji samo dva puta: jedan ka Bogu, drugi ka sili zla kroz činjenje greha bez pokajanja.“
A kako ćemo se spasiti ako ne ispovedimo svoje grehe? Odgovor je jasan:
- Bez ispovesti nema spasenja - poručuje najstariji arhimandrit Srpske pravoslavne crkve.
Reči igumana Venijamina odzvanjaju kao opomena, ali i kao poziv na budnost. U vremenu duhovne ravnodušnosti i lakomislenog odbacivanja Božjih zapovesti, njegovi saveti su putokaz ka istinskom spasenju – uskim, ali jedinim putem koji vodi ka Carstvu nebeskom.
VIDEO
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan u petak prve sedmice Velikog posta otkriva zašto je gordost najveća prepreka istinskom pokajanju i kako smirenje otvara vrata Božije blagodati.
U međuvremenu je osnovao bratstvo "Sveti Martin", udruženje hrišćanskih umetnika koje danas broji oko 700 članova. Urednik je časopisa "Sveta umetnost" i autor nekoliko knjiga.
Oni pred kojima se mi, mirjani, ispovedamo, sabrali su se u hramu Svetog Simeona Mirotočivog, gde su učestvovali u liturgiji i Svetoj tajni ispovesti i pokajanja, uz molitveno prisustvo patrijarha Porfirija.
Mudrosti blaženopočivšeg poglavara Srpske pravoslavne crkve su vanvremenska riznica znanja.
