U Drenskom Rebru, na mestu od istorijskog značaja, obavljen je sveti čin monašenja sestara Stefanide i Lidije. Njihov postrig ne označava samo početak monaškog puta, već i postavljanje temelja prvog pravoslavnog manastira u Sloveniji, donoseći novu nadu pravoslavnim vernicima u ovoj zemlji.
U Sloveniji, na blagoslovenom imanju u Drenskom Rebru, niče seme monaškog života: episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, obavio je sveti čin monašenja dvema sestrama, Desanki i Nevenki, koje su primile monaška imena Stefanida i Lidija. Ovaj istorijski trenutak označava ne samo duhovni podvig dve žene, već i početak budućeg prvog pravoslavnog manastira u Sloveniji.
Čin monašenja, koji se odigrao druge sedmice Velikog posta, usledio je nakon bdenija koje je služio sveštenik Isa Kides, dok je vizantijski hor iz Ljubljane svojim pojanjem uveličao ovaj svečani trenutak. Vladika Kirilo je, na završetku čina monašenja, poučio novopostrižene monahinje o monaškom putu, podsećajući ih na sveta žitija svetiteljki po kojima su dobile svoja nova imena. Njegove reči odjeknule su u srcima prisutnih, donoseći im snagu i utehu.
Slovenija, zemlja bogate istorije i duhovnog nasleđa, ima nekoliko pravoslavnih crkava i crkvišta, ali još uvek čeka svoj prvi manastir. Pravoslavni hramovi već osvetljavaju njene krajeve, ali do sada nije postojalo monaško bratstvo ili sestrinstvo koje bi se u potpunosti posvetilo neprekidnoj molitvi i tihovanju. Ipak, ovaj čin monašenja označava početak nove epohe duhovnog rasta i ukorenjivanja pravoslavlja u ovom delu Evrope.
Foto: SPC
Vladika Kirilo
Podsećajući na istoriju pravoslavlja u Sloveniji, značajnu ulogu odigrao je dr Isa Kides, lekar sirijskog porekla i pravoslavac po veri, koji je još 1979. godine molio tadašnjeg mitropolita da pošalje sveštenika u Celje. Njegova nepokolebljiva vera i trud urodiše plodom – ne samo da je Celje dobilo sveštenika, već je i sam Kides rukopoložen i postao celjski paroh, služeći pravoslavnim vernicima dugi niz godina. Danas, iako živi u Siriji, povremeno se vraća da zajedno sa parohom Goranom Šljivićem učestvuje u bogosluženjima. Pre monašenja sestara Desanke i Nevenke, otac Isa je služio bdenje.
Drensko Rebro, mesto gde niče manastir, nalazi se u opštini Kozje, u Savinjskoj regiji. Njegova istorija seže do 1287. godine, kada se prvi put pominje u zapisima. Kroz vekove, ovo mirno naselje bilo je svedok mnogih promena, ali sada postaje središte duhovne obnove i molitvenog tihovanja.
Da je potreba za pravoslavnim monaštvom u Sloveniji velika, potvrđuje i vest iz 2021. godine, kada je patrijarh Porfirije objavio da je Srpska pravoslavna crkva u Novom Mestu kupila imanje na kojem planira osnivanje manastira posvećenog Rođenju Presvete Bogorodice.
- Naša sreća je ogromna. Kod Novog Mesta smo kupili imanje za prvi pravoslavni manastir u Sloveniji. Posvećujem ga Rođenju Presvete Bogorodice. Divni pejzaži, divne monahinje, divni ljudi… Blagoslov za prijateljsku Sloveniju - rekao je tada patrijarh, nagoveštavajući novi početak za pravoslavlje u ovoj zemlji.
Monašenje sestara Stefanide i Lidije u Drenskom Rebru nije samo čin vere, već i znak Božjeg blagoslova i nade za pravoslavne vernike u Sloveniji. Svetlost kandila budućeg manastira uskoro će obasjati ovu blagoslovenu oblast, donoseći duhovni mir i utočište svim poklonicima koji u njemu budu tražili utehu i snagu.
Nastojateljica Marfo-Mariinskog manastira objašnjava zašto je dva puta menjala ime, kako je od devojčice Lenčke postala duhovna majka stotinama vernika i šta je istinska ljubav prema bližnjima
Čovek je stvoren da voli i da bude voljen. Ima takav ogroman potencijal u sebi, po slici Božjoj je stvoren i stvoren je da voli. I ako ne voli, ako tu ljubav koju ima ne dadne, ne podeli, ne potroši, ona ostaje u njemu i vraća mu se kao bumerang, istakao je otac Vasilije.
Srpska pravoslavna crkva 6. maja slavi Đurđevdan – dan mučenika koji nije uzmakao ni pred carem ni pred smrću, već je verom i ljubavlju prema Hristu pobedio tamu ovog sveta i postao večni saputnik vernih kroz molitvu i čudotvornu blagodat.
U vremenu kada turizam potiskuje duhovnost, jedan pravoslavni monah postao je stub zajednice – simbol nade i utehe za meštane, turiste i hodočasnike koji svakodnevno dolaze do ove bele svetinje između neba i mora.
Otac Josiah naglašava da nije potrebno biti veliki svetac da bismo izbegli ove zamke, već da budemo dovoljno razumni da prepoznamo šta nije dobro po nas.
Prema istorijskim podacima, oficire Jovana Mišnića, Dmitra Krgovića, Petra Krgovića, Blaža Radenovića, Janka Gaševića i Nikolu Baltića ubili su komunisti, a njihova tela bačena su u Bliškovsku jamu na planini Kovren.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
U manastiru Svetog arhiđakona Stefana u Slancima, poglavar Srpske pravoslavne crkve blagoslovio je tri nova monaha, podsećajući ih na važnost poslušanja, smirenja i života u skladu sa božanskim načelima.
Poglavari Srpske i Koptske pravoslavne crkve sastali su se u Parohijskom domu Hrama Svetog Save, gde su razmenili misli o položaju hrišćana u savremenom svetu, snazi Hristovog Vaskrsenja i istorijskim vezama koje spajaju Egipat i Srbiju još od vremena Svetog Save.
U Velikoj Plani obijene dve svetinje u jednoj noći, a sveštenik Predrag Popović šalje potresnu poruku naciji o zlu koje se širi iznutra. Talas skrnavljenja oltara i ikona, započet još tokom Velikog posta, prerasta u duboku krizu duhovnog identiteta.
Patrijarh Porfirije i patrijarh Tavadros II poslali su poruke bratske hrišćanske ljubavi i jedinstva, a arhijerejskoj liturgiji prisustvovali su verni narod i visoke zvanice.
Na mestu gde je pre tačno osam decenija Sveti Joanikije Lipovac služio svoju poslednju liturgiju pre mučeničke smrti, podignuta je svetinja u selu Razboj kod Srpca, a srpski narod je, uz arhijereje i sveštenstvo, obnovio pamćenje kroz suze, pesmu i liturgiju – u ime vere koja ne umire.
U Velikoj Plani obijene dve svetinje u jednoj noći, a sveštenik Predrag Popović šalje potresnu poruku naciji o zlu koje se širi iznutra. Talas skrnavljenja oltara i ikona, započet još tokom Velikog posta, prerasta u duboku krizu duhovnog identiteta.
U pojedinim krajevima Srbije još se priprema ovaj neobični prebranac, čija slatka nota i prepečena slanina stvaraju spoj koji budi sećanja i menja sve što ste mislili da znate o ovom jelu.
