U Drenskom Rebru, na mestu od istorijskog značaja, obavljen je sveti čin monašenja sestara Stefanide i Lidije. Njihov postrig ne označava samo početak monaškog puta, već i postavljanje temelja prvog pravoslavnog manastira u Sloveniji, donoseći novu nadu pravoslavnim vernicima u ovoj zemlji.
U Sloveniji, na blagoslovenom imanju u Drenskom Rebru, niče seme monaškog života: episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, obavio je sveti čin monašenja dvema sestrama, Desanki i Nevenki, koje su primile monaška imena Stefanida i Lidija. Ovaj istorijski trenutak označava ne samo duhovni podvig dve žene, već i početak budućeg prvog pravoslavnog manastira u Sloveniji.
Čin monašenja, koji se odigrao druge sedmice Velikog posta, usledio je nakon bdenija koje je služio sveštenik Isa Kides, dok je vizantijski hor iz Ljubljane svojim pojanjem uveličao ovaj svečani trenutak. Vladika Kirilo je, na završetku čina monašenja, poučio novopostrižene monahinje o monaškom putu, podsećajući ih na sveta žitija svetiteljki po kojima su dobile svoja nova imena. Njegove reči odjeknule su u srcima prisutnih, donoseći im snagu i utehu.
Slovenija, zemlja bogate istorije i duhovnog nasleđa, ima nekoliko pravoslavnih crkava i crkvišta, ali još uvek čeka svoj prvi manastir. Pravoslavni hramovi već osvetljavaju njene krajeve, ali do sada nije postojalo monaško bratstvo ili sestrinstvo koje bi se u potpunosti posvetilo neprekidnoj molitvi i tihovanju. Ipak, ovaj čin monašenja označava početak nove epohe duhovnog rasta i ukorenjivanja pravoslavlja u ovom delu Evrope.
Foto: SPC
Vladika Kirilo
Podsećajući na istoriju pravoslavlja u Sloveniji, značajnu ulogu odigrao je dr Isa Kides, lekar sirijskog porekla i pravoslavac po veri, koji je još 1979. godine molio tadašnjeg mitropolita da pošalje sveštenika u Celje. Njegova nepokolebljiva vera i trud urodiše plodom – ne samo da je Celje dobilo sveštenika, već je i sam Kides rukopoložen i postao celjski paroh, služeći pravoslavnim vernicima dugi niz godina. Danas, iako živi u Siriji, povremeno se vraća da zajedno sa parohom Goranom Šljivićem učestvuje u bogosluženjima. Pre monašenja sestara Desanke i Nevenke, otac Isa je služio bdenje.
Drensko Rebro, mesto gde niče manastir, nalazi se u opštini Kozje, u Savinjskoj regiji. Njegova istorija seže do 1287. godine, kada se prvi put pominje u zapisima. Kroz vekove, ovo mirno naselje bilo je svedok mnogih promena, ali sada postaje središte duhovne obnove i molitvenog tihovanja.
Da je potreba za pravoslavnim monaštvom u Sloveniji velika, potvrđuje i vest iz 2021. godine, kada je patrijarh Porfirije objavio da je Srpska pravoslavna crkva u Novom Mestu kupila imanje na kojem planira osnivanje manastira posvećenog Rođenju Presvete Bogorodice.
- Naša sreća je ogromna. Kod Novog Mesta smo kupili imanje za prvi pravoslavni manastir u Sloveniji. Posvećujem ga Rođenju Presvete Bogorodice. Divni pejzaži, divne monahinje, divni ljudi… Blagoslov za prijateljsku Sloveniju - rekao je tada patrijarh, nagoveštavajući novi početak za pravoslavlje u ovoj zemlji.
Monašenje sestara Stefanide i Lidije u Drenskom Rebru nije samo čin vere, već i znak Božjeg blagoslova i nade za pravoslavne vernike u Sloveniji. Svetlost kandila budućeg manastira uskoro će obasjati ovu blagoslovenu oblast, donoseći duhovni mir i utočište svim poklonicima koji u njemu budu tražili utehu i snagu.
Nastojateljica Marfo-Mariinskog manastira objašnjava zašto je dva puta menjala ime, kako je od devojčice Lenčke postala duhovna majka stotinama vernika i šta je istinska ljubav prema bližnjima
Čovek je stvoren da voli i da bude voljen. Ima takav ogroman potencijal u sebi, po slici Božjoj je stvoren i stvoren je da voli. I ako ne voli, ako tu ljubav koju ima ne dadne, ne podeli, ne potroši, ona ostaje u njemu i vraća mu se kao bumerang, istakao je otac Vasilije.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Prenos moštiju je izvršen po čudesnom snoviđenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari.
U Hramu Svetog Save jasno je uređen red prilaska i celivanjasvetinje, a sveštenik objašnjava sve korake – od stajanja u redu i poklonjenja do kratke molitve i izlaska, uz apel vernicima da sve protekne u sabranosti i bez zadržavanja.
Na obeležavanju Spasovdana u Starom dvoru episkop toplički Petar poručio je da Beograd vekovima čuva identitet grada svetinja, stradanja i pravoslavnog zaveta.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Varvara Vasiljevna Čičagova-Černaja prošla je put od stvaranja tehnologije za kosmonautsku opremu do obnove Novodevičkog manastira, ostavivši neizbrisiv trag u ruskoj istoriji i crkvi.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Ukoliko se optužbe za blokadu potvrde, pitanje prevazilazi unutrašnje sukobe bratstva i postaje problem međunarodne zaštite jednog od najstarijih i najznačajnijih manastira u hrišćanskoj istoriji.
Gest oca Gavrila i Džemila-efendije Destanovića postao je simbol zajedništva u Lukocrevu, gde putevi ne povezuju samo bogomolje, već i ljude različitih vera.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Na obeležavanju Spasovdana u Starom dvoru episkop toplički Petar poručio je da Beograd vekovima čuva identitet grada svetinja, stradanja i pravoslavnog zaveta.
Sabranost i snažan duhovni prizor obeležili su jutarnje okupljanje, uz dolazak vernika iz svih krajeva grada i atmosferu koja je ispunila hram i njegovu portu.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Savremeni domaći recept, bez duge istorije, ali sa jasnom idejom deljenja, vraća tu simboliku u svakodnevicu - kroz toplo testo koje iz rerne ne odlazi samo na sto, već i preko praga.
Praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji se svake godine obeležava 21. maja, ove godine poklopio se sa Spasovdanom, velikim pokretnim praznikom i jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika, pa danas mnogi vernici istovremeno slave dve slave.
Odluka da krsno znamenje ponese učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, višestruki osvajač međunarodnih medalja na najvećim svetskim naučnim takmičenjima, izazvala je veliko interesovanje javnosti u Srbiji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
