ZAŠTO SU RATOVI NA SVE STRANE, A LJUDI NIKAD VIŠE NE ČEZNU ZA MIROM: Arhimandrit Sava kaže da je, ipak, do nas
Nikada više ljudi ne govori o potrebi za mirom, a paradoksalno, nikada više nismo bili okruženi sukobima, ratovima i nasiljem.
Ukoliko se optužbe za blokadu potvrde, pitanje prevazilazi unutrašnje sukobe bratstva i postaje problem međunarodne zaštite jednog od najstarijih i najznačajnijih manastira u hrišćanskoj istoriji.
Iguman i arhiepiskop Sinaja, gospodin Damijan, saopštio je da se čuveni manastir Svete Katarine u Sinaju nalazi u svojevrsnoj opsadi. Prema njegovim rečima, lokalne vlasti, "postupajući po naređenjima" sprečavaju unošenje osnovnih potrepština hrane, lekova i odeće, uprkos naporima grčkog ambasadora u Kairu.
Ova dramatična izjava dodatno zaoštrava već napetu situaciju u manastiru, nakon nedavnih optužbi monaha na račun nasilnih postupaka i narušavanja pravila Sinajskog bratstva.
U snažnom i potresnom obraćanju on je naglasio:
- Bez lekova, bez hrane, bez odeće. Pod naređenjima samozvanog monaha Isihija Mohameda i lokalnog naoružanog biznismena Antonija Kazamije, policija ne dozvoljava da u manastir uđe ništa od osnovnih potrepština, uprkos naporima grčkog ambasadora koji je uz nas. Upućujem vapaj uvažnoj vladi Egipta da obezbedi slobodan ulaz hrane, lekova, odeće i svega što nam je potrebno za opstanak. Mi smo slobodni opsednuti u manastiru kojem smo posvetili svoje živote i vodimo poslednju borbu za njegovu budućnost.
Izraz "slobodni opsednuti" koji je upotrebio arhiepiskop evocira osećaj potpune izolacije, ali i pokušava da pokrene savest pravoslavnih vernika širom sveta.
Njegova izjava otvara krizu sa više dimenzija:
Slika manastira koji ostaje bez hrane i lekova ne ugrožava samo život i sigurnost monaha, već i očuvanje dragocenih rukopisa, ikona i drugih neprocenjivih svetinja koje se u njemu čuvaju.
Arhiepiskop Damijan uputio je jasan apel egipatskoj vladi da se stanje normalizuje i omogući slobodan pristup manastiru. Kako je naglasio, radi se o "poslednjoj borbi" za opstanak ovog svetog mesta.
Ukoliko se optužbe za blokadu potvrde, pitanje prevazilazi unutrašnje sukobe bratstva i postaje problem međunarodne zaštite jednog od najstarijih i najznačajnijih manastira u hrišćanskoj istoriji, javlja "vimaorthodoxias":
BONUS VIDEO: Voda od tamjana pomogla je mnogima: Da je napravite kod kuće trebaju vam samo dva sastojka
Nikada više ljudi ne govori o potrebi za mirom, a paradoksalno, nikada više nismo bili okruženi sukobima, ratovima i nasiljem.
U praksi, poslušnost pomaže čoveku da se oslobodi egoizma i samovolje. Kroz nju se uči smirenje, vera i poverenje.
Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti.
Od svetih hramova do naših domova – saznajte kako pravilno kađenje i izgovorena molitva donose duhovni mir, štite prostor i prizivaju Svetoga Duha.
Manastir posvećen Svetoj Katarini, na mestu gde se po Svetom pismu Gospod javio Mojsiju, suočava se s pravnim i političkim pritiscima — dok se svet pita da li će sveta vatra vere opstati pred izazovima modernog sveta.
Gest oca Gavrila i Džemila-efendije Destanovića postao je simbol zajedništva u Lukocrevu, gde putevi ne povezuju samo bogomolje, već i ljude različitih vera.
Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja.Manastir Svete Katarine.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Od svog postavljanja 1954. godine, "Hristos iz Bezdana" postao je mesto posebnog značaja u zajednici ronilaca širom sveta i spomen na sve koji su izgubili život u moru i znak nebeske zaštite onih koji i dalje plove i rone.
Za vernike, molitva nije samo verski običaj – ona je temelj duhovnog života i svakodnevna potreba duše.
Život se u pravoslavlju ne posmatra samo kao prolazno vreme između rođenja i smrti, već kao duhovno putovanje ka Carstvu nebeskom.
Episkop dioklijski na Festivalu „Ćirilicom“ istakao da čuvajući pismo naših predaka, čuvamo most između prošlosti i budućnosti, istoriju i duhovni život naroda.
Od svog postavljanja 1954. godine, "Hristos iz Bezdana" postao je mesto posebnog značaja u zajednici ronilaca širom sveta i spomen na sve koji su izgubili život u moru i znak nebeske zaštite onih koji i dalje plove i rone.
Ukoliko se optužbe za blokadu potvrde, pitanje prevazilazi unutrašnje sukobe bratstva i postaje problem međunarodne zaštite jednog od najstarijih i najznačajnijih manastira u hrišćanskoj istoriji.
Iako još uvek ne želi u potpunosti da otkrije detalje svoje duhovne promene, nada se da će ovim "pogledom kroz prozor" dati drugima priliku da nešto nauče.
Vernica koja godinama živi u Austriji, pred igumanom Dimitrijem i sabranim narodom ispričala je kako su joj Sveti Zosim i Sveti Jakov vratili vid i spasli život.
Iako još uvek ne želi u potpunosti da otkrije detalje svoje duhovne promene, nada se da će ovim "pogledom kroz prozor" dati drugima priliku da nešto nauče.
Na hramovnoj slavi Uspenja Presvete Bogorodice u Krajini održana je litija, pomen postradalim borcima i dodela crkvenih odlikovanja, među kojima i orden Kralja Milutina.
Skromna, a bogata trpeza vekovima se oblikovala u tišini manastirskih kuhinja, a janija od boba ostala je jedno od onih jela koje jednako greje telo i dušu, podsećajući da je prava snaga u jednostavnosti.