Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti.
Pravoslavlje, kao i celokupno hrišćanstvo, gleda na gordost kao na jedan od najtežih grehova - toliko ozbiljan da je svrstana među sedam smrtnih grehova.
U pravoslavnoj duhovnosti, gordost se smatra korenom svih grehova, jer ona odvaja čoveka od Boga, izvorno mu narušava duhovno zdravlje i stvara lažnu sliku o sebi i svetu.
Gordost je, prema učenju svetih otaca, uzdizanje čoveka iznad mere - nad drugima, ali što je još opasnije, iznad samoga Boga. To nije samo osećaj lične vrednosti, već lažna predstava o sebi, samodovoljnost koja ne ostavlja prostor za Boga, za pokajanje, niti za ljubav prema drugome.
TANJUG/ JOVANA KULAŠEVIĆ/ bg
Arhimandrit Petar
Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti. Nije slučajno što je gordost prva među sedam smrtnih grehova. Prema predanju, upravo je gordost bila uzrok pada Lucifera, anđela svetlosti, koji je želeo da postane ravan Bogu. I čovek, podstaknut istom željom za božanskom samostalnošću, pada u greh u raju.
Zato se u duhovnom životu smirenje uzima kao najvažnija vrlina. Smiren čovek ne misli da je manje vredan, već zna da je sve što ima dar, a ne zasluga. On ne traži priznanje, ne uzdiže sebe, ali zato zna da voli, da prašta i da se menja.
Arhimandrit Petar, iguman manastira Pinosava, u jednom u svojih gostovanja u emisiji Vrlinoslov na TV Hram, gordost je označio kao opasnu bolest savremenog doba.
- Bolest modernog doba je što čovek želi da se istakne i da time pokaže da je poseban. To u njemu rađa slavoljublje, iz slavoljublja se rađa gordost, a gordima se Bog protivi. Smirenima daje blagodat. Ljubav Božja nikako ne može prodreti u nas ukoliko smo zatvoreni tim našim egoizmom, slavoljubljem, samoljubljem, vlastoljubljem, željom za isticinjem... - naglasio je otac Petar.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Dok su nekada imena za decu birana po imenima bakama i dekama, svetiteljima ili značajnim datumima, danas su inspiracija postali influenseri, pop kultura i globalni trendovi.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 5. sedmice po Duhovima otvara se slika čoveka koji čini sve što može, ali poslednji korak ostaje izvan njegove vlasti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Metodija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Jankit. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Tome apostola, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ako volimo sebe i služimo sebi, mi onda ne možemo da služimo Bogu. I to je uzrok svih naših stradanja, stramputica i padanja, ističe protojerej-stavrofor profesor dr Vladimir Stupar.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 5. sedmice po Duhovima otvara se slika čoveka koji čini sve što može, ali poslednji korak ostaje izvan njegove vlasti.
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Na ulazu u manastir stoje uputstva koja nisu puka pravila ponašanja, već deo viševekovnog poretka Svete Gore. Zašto se određene navike ostavljaju pred kapijom Atosa i kakvu poruku Epistati upućuju poklonicima?
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Od brašna, kakaa, mineralne vode i nekoliko uobičajenih namirnica nastaje jednostavna poslastica koja se priprema bez mnogo truda, a ostaje vazdušasta, punog ukusa i prijatne voćne svežine.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
