Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti.
Pravoslavlje, kao i celokupno hrišćanstvo, gleda na gordost kao na jedan od najtežih grehova - toliko ozbiljan da je svrstana među sedam smrtnih grehova.
U pravoslavnoj duhovnosti, gordost se smatra korenom svih grehova, jer ona odvaja čoveka od Boga, izvorno mu narušava duhovno zdravlje i stvara lažnu sliku o sebi i svetu.
Gordost je, prema učenju svetih otaca, uzdizanje čoveka iznad mere - nad drugima, ali što je još opasnije, iznad samoga Boga. To nije samo osećaj lične vrednosti, već lažna predstava o sebi, samodovoljnost koja ne ostavlja prostor za Boga, za pokajanje, niti za ljubav prema drugome.
TANJUG/ JOVANA KULAŠEVIĆ/ bg
Arhimandrit Petar
Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti. Nije slučajno što je gordost prva među sedam smrtnih grehova. Prema predanju, upravo je gordost bila uzrok pada Lucifera, anđela svetlosti, koji je želeo da postane ravan Bogu. I čovek, podstaknut istom željom za božanskom samostalnošću, pada u greh u raju.
Zato se u duhovnom životu smirenje uzima kao najvažnija vrlina. Smiren čovek ne misli da je manje vredan, već zna da je sve što ima dar, a ne zasluga. On ne traži priznanje, ne uzdiže sebe, ali zato zna da voli, da prašta i da se menja.
Arhimandrit Petar, iguman manastira Pinosava, u jednom u svojih gostovanja u emisiji Vrlinoslov na TV Hram, gordost je označio kao opasnu bolest savremenog doba.
- Bolest modernog doba je što čovek želi da se istakne i da time pokaže da je poseban. To u njemu rađa slavoljublje, iz slavoljublja se rađa gordost, a gordima se Bog protivi. Smirenima daje blagodat. Ljubav Božja nikako ne može prodreti u nas ukoliko smo zatvoreni tim našim egoizmom, slavoljubljem, samoljubljem, vlastoljubljem, željom za isticinjem... - naglasio je otac Petar.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Dok su nekada imena za decu birana po imenima bakama i dekama, svetiteljima ili značajnim datumima, danas su inspiracija postali influenseri, pop kultura i globalni trendovi.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Ako volimo sebe i služimo sebi, mi onda ne možemo da služimo Bogu. I to je uzrok svih naših stradanja, stramputica i padanja, ističe protojerej-stavrofor profesor dr Vladimir Stupar.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 30. četvrtak po Duhovima donosi priču o odluci koja je iznedrila čoveka bez mrlje pred narodom i pred Bogom, i postavlja pitanje koje i danas tiho uznemirava savest.
