Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti.
Pravoslavlje, kao i celokupno hrišćanstvo, gleda na gordost kao na jedan od najtežih grehova - toliko ozbiljan da je svrstana među sedam smrtnih grehova.
U pravoslavnoj duhovnosti, gordost se smatra korenom svih grehova, jer ona odvaja čoveka od Boga, izvorno mu narušava duhovno zdravlje i stvara lažnu sliku o sebi i svetu.
Gordost je, prema učenju svetih otaca, uzdizanje čoveka iznad mere - nad drugima, ali što je još opasnije, iznad samoga Boga. To nije samo osećaj lične vrednosti, već lažna predstava o sebi, samodovoljnost koja ne ostavlja prostor za Boga, za pokajanje, niti za ljubav prema drugome.
TANJUG/ JOVANA KULAŠEVIĆ/ bg
Arhimandrit Petar
Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti. Nije slučajno što je gordost prva među sedam smrtnih grehova. Prema predanju, upravo je gordost bila uzrok pada Lucifera, anđela svetlosti, koji je želeo da postane ravan Bogu. I čovek, podstaknut istom željom za božanskom samostalnošću, pada u greh u raju.
Zato se u duhovnom životu smirenje uzima kao najvažnija vrlina. Smiren čovek ne misli da je manje vredan, već zna da je sve što ima dar, a ne zasluga. On ne traži priznanje, ne uzdiže sebe, ali zato zna da voli, da prašta i da se menja.
Arhimandrit Petar, iguman manastira Pinosava, u jednom u svojih gostovanja u emisiji Vrlinoslov na TV Hram, gordost je označio kao opasnu bolest savremenog doba.
- Bolest modernog doba je što čovek želi da se istakne i da time pokaže da je poseban. To u njemu rađa slavoljublje, iz slavoljublja se rađa gordost, a gordima se Bog protivi. Smirenima daje blagodat. Ljubav Božja nikako ne može prodreti u nas ukoliko smo zatvoreni tim našim egoizmom, slavoljubljem, samoljubljem, vlastoljubljem, željom za isticinjem... - naglasio je otac Petar.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Dok su nekada imena za decu birana po imenima bakama i dekama, svetiteljima ili značajnim datumima, danas su inspiracija postali influenseri, pop kultura i globalni trendovi.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
