Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti.
Pravoslavlje, kao i celokupno hrišćanstvo, gleda na gordost kao na jedan od najtežih grehova - toliko ozbiljan da je svrstana među sedam smrtnih grehova.
U pravoslavnoj duhovnosti, gordost se smatra korenom svih grehova, jer ona odvaja čoveka od Boga, izvorno mu narušava duhovno zdravlje i stvara lažnu sliku o sebi i svetu.
Gordost je, prema učenju svetih otaca, uzdizanje čoveka iznad mere - nad drugima, ali što je još opasnije, iznad samoga Boga. To nije samo osećaj lične vrednosti, već lažna predstava o sebi, samodovoljnost koja ne ostavlja prostor za Boga, za pokajanje, niti za ljubav prema drugome.
TANJUG/ JOVANA KULAŠEVIĆ/ bg
Arhimandrit Petar
Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti. Nije slučajno što je gordost prva među sedam smrtnih grehova. Prema predanju, upravo je gordost bila uzrok pada Lucifera, anđela svetlosti, koji je želeo da postane ravan Bogu. I čovek, podstaknut istom željom za božanskom samostalnošću, pada u greh u raju.
Zato se u duhovnom životu smirenje uzima kao najvažnija vrlina. Smiren čovek ne misli da je manje vredan, već zna da je sve što ima dar, a ne zasluga. On ne traži priznanje, ne uzdiže sebe, ali zato zna da voli, da prašta i da se menja.
Arhimandrit Petar, iguman manastira Pinosava, u jednom u svojih gostovanja u emisiji Vrlinoslov na TV Hram, gordost je označio kao opasnu bolest savremenog doba.
- Bolest modernog doba je što čovek želi da se istakne i da time pokaže da je poseban. To u njemu rađa slavoljublje, iz slavoljublja se rađa gordost, a gordima se Bog protivi. Smirenima daje blagodat. Ljubav Božja nikako ne može prodreti u nas ukoliko smo zatvoreni tim našim egoizmom, slavoljubljem, samoljubljem, vlastoljubljem, željom za isticinjem... - naglasio je otac Petar.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Dok su nekada imena za decu birana po imenima bakama i dekama, svetiteljima ili značajnim datumima, danas su inspiracija postali influenseri, pop kultura i globalni trendovi.
Ruski mediji tvrde da Milatovićev susret sa patrijarhom carigradskim Vartolomejom nije bio samo protokolaran već da ima za cilj vršenje pritiska na Srpsku pravoslavnu crkvu i moguću legitimaciju raskolničkih struktura u Crnoj Gori,
Slava je više od običaja – ona je duhovni rođendan porodice i znak pripadnosti Crkvi. Donosimo pregled svih značajnih slava po mesecima, kako biste na vreme znali kada se okupljaju domaćini i njihove porodice.
U vremenu koje nas uči da živimo kao da je sve ovde i sada, pravoslavna vera podseća na nešto sasvim drugo — da ovaj svet, ma koliko bio važan, nije kraj.
Zadužbina Sime Igumanova poziva učenike i studente da se prijave; prednost imaju kandidati iz porodica sa ograničenim primanjima i onih koji se suočavaju sa posebnim izazovima.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Ako volimo sebe i služimo sebi, mi onda ne možemo da služimo Bogu. I to je uzrok svih naših stradanja, stramputica i padanja, ističe protojerej-stavrofor profesor dr Vladimir Stupar.
U vremenu koje nas uči da živimo kao da je sve ovde i sada, pravoslavna vera podseća na nešto sasvim drugo — da ovaj svet, ma koliko bio važan, nije kraj.
U trenucima životnih izazova često se pitamo kome da se obratimo – svešteniku ili psihoterapeutu? Razumevanje njihove uloge može nam pomoći da pronađemo pravi put duhovnog i psihičkog izlečenja.
: Na praznik Svete mučenice Jefimije u Kragujevcu, vladika šumadijski istakao je da je radost u Gospodu jača od svake tuge i da tamo gde je radost, tamo je Carstvo nebesko.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 17. četvrtak po Duhovima vodi vernike kroz težinu Hristove patnje, pokazujući kako žrtva na Krstu postaje ključ spasenja za ceo svet.
U trenucima životnih izazova često se pitamo kome da se obratimo – svešteniku ili psihoterapeutu? Razumevanje njihove uloge može nam pomoći da pronađemo pravi put duhovnog i psihičkog izlečenja.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
: Na praznik Svete mučenice Jefimije u Kragujevcu, vladika šumadijski istakao je da je radost u Gospodu jača od svake tuge i da tamo gde je radost, tamo je Carstvo nebesko.
Jednostavne loptice od krompira na vodi vekovima krase posne trpeze manastira, a uz domaći paradajz i sveže začinsko bilje postaju pravo iznenađenje – dok u danima kada nije post dobijaju posebnu aromu kada se pospu sirom.
