U pravoslavnom duhovnom predanju tvrdoglavost se ne posmatra kao znak snage karaktera, već kao stanje srca koje se zatvara za istinu. Ona nije isto što i istrajnost, jer istrajnost rađa plodove smirenja, dok tvrdoglavost rađa rascep, gnev i duhovnu slepilo.
Sveti oci su upozoravali da čovek koji se grčevito drži sopstvenog mišljenja, bez spremnosti da čuje drugoga, zapravo gubi sposobnost da čuje Boga.
Uzaludne rasprave zauzimaju posebno mesto u ovom učenju. One se ne vode radi istine, već radi pobede, nadmetanja i samopotvrđivanja. Takav razgovor ne donosi mir, već nemir, ne izgrađuje, već razara zajedništvo. Pravoslavna tradicija uči da istina ne trpi nasilje rečima i da se ne dokazuje vikom, već životom. Gde nema smirenja, ni najtačnije reči ne dopiru do srca.
Sveti oci su jasno razlikovali razgovor koji rađa razumevanje od rasprave koja produbljuje sukob. Smatrali su da je ćutanje često mudrije od govora, naročito onda kada se vidi da sagovornik ne traži istinu, već potvrdu sopstvene tvrdoglavosti. U takvim situacijama, povlačenje nije kukavičluk, već duhovna trezvenost. Čovek koji se udalji od besplodne rasprave čuva i sebe i drugoga od još većeg greha.
Tvrdoglavost se u pravoslavlju vezuje za gordost – unutrašnje uverenje da je sopstveni razum mera svih stvari. Iz tog stanja rađa se potreba da se svaka tema pretvori u spor, a svaka razlika u mišljenju u borbu. Suprotno tome, smirenje se smatra temeljnom vrlinom, jer ono otvara prostor da istina sama progovori, bez prisile i nadmetanja.
Zbog toga se vernicima savetuje da pažljivo biraju trenutke kada će govoriti, ali i one kada će se povući. Reč izgovorena bez ljubavi postaje oružje, a razgovor bez mira - povod za duhovnu štetu. Uzaludne rasprave ne menjaju čoveka koji ne želi promenu, ali mogu promeniti onoga koji u njih ulazi, odvlačeći ga od unutrašnjeg mira i molitve.
Ova mudrost sažeta je u rečima Svetog Antonija Velikog, jednog od najznačajnijih pustinjskih otaca, čije pouke i danas ostaju opomena i putokaz:
"Kada susretneš čoveka koji voli da se raspravlja i stupa s tobom u borbu protiv istine i očiglednog, ti prekrati spor i udalji se od njega. Jer, kao što prljava voda ne služi nizašta, već samo da pokvari i najbolje vino, tako i zle besede kvare ljude dobrodeljne po životu i naravi".
Sveta mučenica Marina, koja je među narodom poznata kao Ognjena Marija, ubraja se među velike hrišćanske svetice, a njen dan je u crkvenom kalendaru označen crnim slovom, što govori o posebnom poštovanju koje joj se ukazuje.
Nema ništa teže nego živeti u kući u kojoj nema mira.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Svetac je u jednoj svojoj kratkoj pouci objasnio zašto nije svaki savet vredan poverenja i kako promišljeno biranje društva i reči može postati temelj unutrašnjeg mira.
