Svako u svom okruženju ima neku osobu sklonu raspravljanju i koja bez bilo kakvog razloga tera "mak na konac" i večito ljude ubeđuje da je "crno belo" i "belo crno" crpeći im energiju.
Kod njih često ne postoji stvarna osnovana argumentacija, već samo potreba za ulaskom u konflikt, bez obzira na temu.
Ove osobe, ne samo da traže da budu u pravu, već nastoje da nas ubeđuju da i nešto što je i više nego očigledno, baš i nije takvo.
U društvu koje je već zasićeno stresom i svakodnevnim brigama, ovakvi ljudi mogu biti ozbiljan izazov i za život i za druženje.
Prepodobni Antonije Veliki dao je savet kako se odnositi prema takvim ljudima.
- Kada sretneš čoveka koji voli da se raspravlja i stupa sa tobom u borbu protiv istine i očiglednog, ti prekrati spor i udalji se od njega... Jer kao što pljava vodi ne služi nizašta, već samo da pokvari i najbolje vino, tako i zle besede kvare ljude dobrodeteljne po životu i naravni.
Kroz strpljenje, vernik postaje sličniji Bogu jer je sposoban da u trenutku patnje ili teškoće održi unutrašnji mir i poverenje u Božiju providnost.
Ovaj slavni manastir, posećivan i od Svetog Save Srpskog i obdaren od nekoliko vladara srpskih, i danas postoji.
U vreme Kopronimovo, pretrpeo je velike muke od ikonoboraca: glad, tamnicu i porugu svake vrste.
Živeo je u vreme cara Konstancija, i trpeo mnogo od Arijevaca. Pročuo se kao veliki revnitelj pravoslavlja.