Reditelj i scenarista Milan Šarac bio je njen dugogodišnji prijatelj i otkrio je nepoznate detalje iz porodice Broz.
Doživotnog predsednika SFRJ i prvog čoveka Komunističke partije Jugoslavije Josipa Broza supruga Jovanka je približila pravoslavlju!
Žena u čijoj familiji je bilo 17 sveštenika Srpske pravoslavne crkve uspela je da Titu, ateisti, ukaže na važnost vere, nakon čega je on bogato pomogao Pećku patrijaršiju, centar srpske duhovnosti.
Reditelj i scenarista Milan Šarac bio je njen dugogodišnji prijatelj.
- Tokom posete Kosovu i Metohiji, Jovanka je rekla Titu: „Treba da pomogneš ovom manastiru“, a on joj je uzvratio: „Nema problema, drugarice Jovanka.“ Tito je dao tadašnjih 80.000 dinara za nabavku zvona. To je bila velika suma.
Sada pokojna igumanija pećka Fevronija u jednom intervjuu je kazala da je Tito dva puta posetio Patrijaršiju.
- Prvi put je ovde bio s Jovankom početkom 1967. I u crkvu su ulazili. Pokazivali su im freske, ikone... Posle su darovali zvonik. Drugi put, Tito je došao posle nekoliko godina. Sam. Nije ulazio u crkvu...
Ona se osvrnula i na svoj razgovor sa patrijarhom Germanom, koga je upitala koji je razlog Titovog dolaska u Patrijaršiju:
- Odgovorio mi je bez razmišljanja: „Svakome se, jednom, otvore vrata na putu pokajanja.“
Šarac navodi da je Jovanka poštovala pravoslavne običaje i da je bila religiozna, a da je Boga nazivala „inženjer“.
- Bila je naklonjena svecima, iako nije smela biti u to vreme. U vili „Bor“ na Dedinju, gde je živela, pored Titove biste od mermera držala je ikonu Belog anđela.
Milan Šarac otkriva i detalje odnosa između Jovanke i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.
- Obožavala ga je. Stalno mi je pričala o njemu, stalno ga je pozdravljala, a ja sam pomogao da dođe do njihovog susreta. Taj razgovor je trajao sat vremena, a Jovanka je bila presrećna, gledala je u njega kao u Boga. Jednom mi je rekla da bi volela da joj on služi opelo na sahrani. A kada je bila u bolnici, poručila mi je da mu prenesem da ga mnogo voli.
Kad je Jovanka preminula, mitropolit nije bio u Srbiji, ali je godinu dana kasnije, uz Šarčevu pomoć, služio pomen u Kući cveća.
Ljubav, koja je spojila sa Srbinom, naterala je jednu Portorikanku da promeni veru i zavoli srpske običaje. Želja da se krsti u pravoslavnoj crkvi ostvarila joj se tokom novogodišnjih praznika. U besedi prepunoj duhovne mudrosti, patrijarh srpski pozvao vernike da otvore srca za Hrista, jer bez žive vere i duhovnog podviga nema istinskog preobražaja duše. Priča o veri, ljubavi i čudu koje se desilo kada je nevreme ugasilo sva svetla, a u srcu jednog dečaka zablistala neugasiva svetlost. U trenucima najveće patnje, porodica Brasko pretvara tugu u svetlost – kapela posvećena njihovoj ćerci postaje simbol nepokolebljive vere i ljubavi koja neće biti zaboravljena.
Tanjug/AP Darko Vojinovic
Duhovna riznica
15:47 | 27.03.2025
IZ PORTORIKA U PROKUPLJE - Tatjana prešla u pravoslavlje, pronašla sreću u Srbiji i otkrila: Ovo je presudilo
Aktuelno iz SPC
16:51 | 30.03.2025
PATRIJARH PORFIRIJE U ČETVRTU NEDELJU VELIKOG POSTA NAGLASIO: "Vera je mrtva ako nema dela, ako se ne pretvara u post i molitvu"
Duhovna riznica
19:00 | 30.03.2025
JANKOVA TAJNA U OLUJNOJ NOĆI: Pravoslavna pripovetka za decu
Duhovna riznica
13:16 | 03.04.2025
OSAMNAESTOGODIŠNJA LILI UMIRE, A RODITELJI JOJ PRAVE KAPELU U KOJOJ ĆE VEČNO ŽIVETI: "Želimo da i ona učestvuje u izgradnji dok je još među nama”
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
