Na stenama koje se obrušavaju ka Egejskom moru, u mreži lanaca, merdevina i čekrka, Karulja čuva život sveden na tišinu, molitvu i odricanje kakvo se retko može videti.
Na jugozapadnim padinama Atosa, tamo gde se stena strmo spušta ka moru, nalazi se jedan od najneobičnijih predela pravoslavnog sveta - pustinja Karulja, prostor u kojem su vekovima opstajali monasi spremni da se odreknu gotovo svega osim molitve.
Svetogorska pustinja, čiji je deo i Karulja, nastanjena je još pre više od hiljadu godina i nalazi se pod upravom manastira Velika Lavra. Kroz vekove su u ove nepristupačne predele dolazili monasi koji nisu tražili samo samoću, nego i najstrože oblike podviga. Za njih je sama nepristupačnost bila deo izbora, a ne prepreka.
Karulja se smatra najtežim i najsurovijim delom svetogorske pustinje. Duž okomitih litica, desetine metara iznad Egejskog mora, nalaze se skromne monaške kelije koje više podsećaju na prirodne izbočine u steni nego na ljudska obitavališta. Na pojedinim mestima ostaje nejasno kako su te nastambe uopšte podignute na tako strmim padinama.
Naziv Karulja potiče od grčke reči „karuli“, što znači čekrk. Taj naziv nije slučajan. Pustinjaci su vekovima pomoću čekrka spuštali svoje rukotvorine ka moru, a zauzvrat su od ribara i monaha iz okolnih manastira i skitova dobijali osnovne namirnice za život. Tako je između litica i mora uspostavljen poseban, gotovo neprekidan način razmene koji traje i danas.
Danas se do pojedinih kelija i dalje dolazi na krajnje neobičan način. Neke su dostupne samo uz pomoć lanaca učvršćenih u steni ili preko drvenih merdevina koje vise iznad provalije. Za posetioca to deluje opasno, dok je za monahe deo svakodnevice. Upravo ta nepristupačnost učinila je Karulju simbolom krajnjeg odricanja i potpune posvećenosti podvigu.
Neposredno iznad Karulje nalazi se Katunakija, još jedno naselje svetogorskih podvižnika. Za razliku od donjih litica, ovde živi veći broj monaha, među kojima se posebno izdvajaju ikonopisci i pojci. Bratstvo Danilejaca posebno je poznato po svom pojanju, koje je postalo prepoznatljivo u savremenoj svetogorskoj tradiciji.
Priroda ovog kraja jednako je surova kao i život njegovih stanovnika. Zemljište je kamenito, a vegetacija veoma oskudna. Od biljaka ovde uglavnom opstaje kaktus poznat kao frangostika, koji je monasima često služio i kao hrana. Ono što bi u drugim predelima izgledalo kao znak oskudice, ovde je postalo deo svakodnevnog opstanka.
Nekada je svetogorska pustinja imala stotine monaha. Danas ih je znatno manje, ali i dalje među njima ima Srba koji nastavljaju vekovni niz podvižništva. Njihov život odvija se daleko od pogleda javnosti, bez potrebe za isticanjem, u ritmu molitve, rada i tišine.
Svetogorci Karulju i širi pustinski deo Atosa često nazivaju "oltarom Svete gore". Ta rečenica ne zvuči kao metafora, već kao opis iskustva. Na mestu gde se čini da se stena, more i nebo dodiruju, lako se razume zašto među monasima postoji uverenje da je ovde lakše sresti anđela nego čoveka. Upravo zato Karulja ostaje jedno od onih mesta gde se život svodi na najjednostavniji oblik postojanja – na neprekidnu molitvu i traženje Boga.
Vozilo je sletelo s puta na nepristupačnom terenu nakon iznenadnog gubitka kontrole; sumnja se na zdravstveni problem, povređeni saputnik zbrinut u bolnici, bratstvo tuguje za poštovanim sabratom
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Kada rezultati izostanu, lako je posumnjati u smisao svega što radimo. Pouka svetitelja podseća da nisu svi odgovori u našim rukama i otkriva kako zahvalnost može promeniti naš pogled na život.
Bio je među onima koji su neustrašivo propovedali Jevanđelje narodima koji su u to vreme mahom bili pagani.
Mitropolit budimljansko-nikšićki daće iskaz pred državnim organima, dok se posebno pitanje otvara zbog toga što je pozvan da odgovara zbog čina koji pripada njegovoj svešteničkoj službi.
Ovaj zaboravljeni hercegovački recept daje nadevu posebnu sočnost, a jedan zalogaj dovoljan je da shvatite zašto se nekada ovako kuvalo.
Govoreći o moralu u porodici, navodi da razvrat, podvođenje, kvarenje maloletnika ili davanje lošeg primera predstavljaju ozbiljne duhovne opasnosti po dom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Podrhtavanje tla jačine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali osetio se širom Atosa.
Vatrogasna služba u Kareji pojačala pripravnost, kontrolišu se putevi, održavaju vežbe i uvode novi sistemi za rano otkrivanje dima.
Snažan udar od 4,9 stepeni pokrenuo je seriju slabijih potresa u kratkom razmaku, dok stručnjaci prate razvoj situacije i upozoravaju da će naredni sati biti ključni, iako za sada nema izveštaja o šteti i povređenima.
Kada rezultati izostanu, lako je posumnjati u smisao svega što radimo. Pouka svetitelja podseća da nisu svi odgovori u našim rukama i otkriva kako zahvalnost može promeniti naš pogled na život.
Govoreći o moralu u porodici, navodi da razvrat, podvođenje, kvarenje maloletnika ili davanje lošeg primera predstavljaju ozbiljne duhovne opasnosti po dom.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Njegova majka Ana dugo nije mogla da ima dece, pa je u molitvi od Boga izmolila sina i zavetovala se da će ga posvetiti Gospodu.
On primećuje promenu, prepoznaje bol i pokušava da pomogne čak i onda kada druga osoba nema snage da zatraži pomoć.
Ovaj zaboravljeni hercegovački recept daje nadevu posebnu sočnost, a jedan zalogaj dovoljan je da shvatite zašto se nekada ovako kuvalo.
Učesnici predavanja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objasnili su zašto su poverenje, razgovor, zajedništvo i liturgijski život važni na putu oporavka, a iskustvo "Zemlje živih" pokazalo je kako takva podrška izgleda u praksi.
U besedi za 3. septembar Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači proročke reči Isaije i govori o Hristu kao osloncu koji povezuje rasuto, učvršćuje slabo i čovekov život usmerava prema Bogu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
