Strpljenje je jedna od najvažnijih vrlina u pravoslavnom hrišćanstvu, jer odražava našu sposobnost da verujemo u Božiju volju i da se oslonimo na njegovu mudrost, čak i u trenucima iskušenja.
U Svetom pismu, Bog nas poziva na strpljenje kao na sredstvo kroz koje se naš duhovni život razvija i osnažuje. U pravoslavlju, strpljenje nije samo pasivno podnošenje teškoća, već aktivno poverenje u Božiji plan.
Kroz strpljenje, vernik postaje sličniji Bogu, jer je sposoban da u trenutku patnje ili teškoće održi unutrašnji mir i poverenje u Božiju providnost. Strpljenje nije samo podnošenje bola, već duboko poverenje da Bog zna šta je najbolje za nas i da sve što se dešava ima svoju svrhu u Božijem planu.
Pravoslavlje uči da Bog pomaže onima koji se strpljivo bore sa iskušenjima. U mnogim slučajevima, kroz strpljenje, Bog nam daje unutrašnju snagu i hrabrost da se suočimo sa životnim teškoćama.
Na to je ukazivao i Prepodobni Antonije Veliki.
- Ma šta radio, radi to sa strpljenjem i Bog će ti pomoći svim delima tvojim i u svemu ma šta se dogodilo s tobom.
Sveta Ksenija Petrogradska poznata je kao "brzopomoćnica", odnosna kao svetica koja brzo ispunjava molitve ljudima koji se suočavaju sa teškim trenucima, kao što su bolesti, duhovne patnje, porodični problemi ili druge nevolje.
I Danilo čuje nešto od Gospoda i pita ga, jer ne razume. I on mu kaže: "Dođi Danilo, jer su zatvorene, zapečaćene reči do kraja vremena".
Ispovest, ne samo da ima religijski značaj, već funkcioniše i kao sredstvo unutrašnjeg izlečenja i duhovnog pomirenja sa samim sobom.
Za pravoslavne vernike, ćutanje je put samospoznaje i duhovnog rasta, jer kroz tišinu dolazi do unutrašnje transformacije i spasenja.
