Očevici svedoče o brutalnim egzekucijama hrišćanske zajednice, spaljenim domovima i telima razbacanim po ulicama. dok međunarodna zajednica ostaje pasivna.
Iz dana u dan, Sirija sve dublje tone u nasilje, dok džihadisti nastavljaju nemilosrdno etničko čišćenje. Militanti iz grupe Džolani sprovode brutalne napade nad alavitima i hrišćanima, dok međunarodna zajednica ostaje nemoćna i ne reaguje. Džihadističke grupe, povezane s novouspostavljenom islamskom vladom, napadaju Alavite i hrišćane, dok Zapad pasivno posmatra, ne preduzimajući ništa osim deklarativnih osuda.
Šokantni snimci koji kruže internetom prikazuju maskirane egzekutore kako uzvikuju slogane o „etničkom čišćenju“, dok čine stravične zločine, otvoreno dokumentujući svoja nedela. Posebno su na meti alavitske zajednice u obalnim oblastima Sirije.
U Sanobaru, gradu sa snažnim prisustvom alavita, zabeleženi su masakri širokih razmera. Nenaoružani seljani su sistematski pogubljeni, njihova imanja opljačkana i spaljena, a njihova verska pripadnost brutalno nipodaštavana. Tela su položena u dve masovne grobnice. Prema snimcima koje je potvrdio CNN, u selu je evidentirano najmanje 84 tela, dok meštani tvrde da je broj žrtava daleko veći – više od 200 mrtvih, uglavnom muškaraca. Očevici, iz straha od odmazde, svedoče anonimno.
Nastavak nasilja ukazuje na nesposobnost privremenog predsednika Ahmada al Šare da održi svoje obećanje o zaštiti manjinskih zajednica. Sunitske militantne grupe, lojalne novom režimu, otvoreno pozivaju na istrebljenje Alavita, verske manjine povezane s porodicom Asad.
Sirijska mreža za ljudska prava (SNHR) procenjuje da je više od 800 ljudi ubijeno nakon poslednje zasede, dok druge organizacije veruju da je stvarni broj još veći. Snimci džihadista prikazuju počinioce koji se hvale pokoljima, pevajući slogane poput „Došli smo vam s dahom smrti“, dok oko njih leže tela pogubljenih.
Očevici opisuju jezive trenutke neposredno pre pogubljenja. Jedna žena svedoči:
- Upali su u našu kuću govoreći da traže ostatke Asadovog režima. Prvo su nam oduzeli telefone i otišli. Vratili su se da pljačkaju, a treći put su zahtevali da svi muškarci izađu napolje. Mog sedamdesetpetogodišnjeg oca i dva brata pogubili su na licu mesta.
Druga žena je izjavila da su njenog muža izvukli iz kuće i streljali ga zajedno s drugim muškarcima, čija su tela bačena u jarak. Tri dana tela su ležala po ulicama, jer su džihadisti zabranili njihovo uklanjanje. Tek nakon toga, meštani su uspeli da ih sakupe i sahrane u masovnim grobnicama u blizini alavitskog svetilišta.
Fotografije i video snimci, koje je potvrdio CNN, prikazuju najmanje deset tela umotanih u pogrebna platna u dve grobnice, dok drugi snimci otkrivaju desetine tela u plitkim grobovima ili bačene pored puta. Tela hrišćana iz Sirije nastavljaju da puni masovne grobnicama, dok međunarodna zajednica ostaje nemi posmatrač tragedije koja vapi za hitnom intervencijom.
Što se tiče stava crkve oko sahrane pokojnika, za nju su najvažniji žito, vino i sam čin opela. Dok džihadisti nemilosrdno uništavaju crkve i ubijaju čitave porodice, međunarodna zajednica okreće glavu. Pravoslavni patrijarsi Sirije dižu glas protiv tragedije koja preti da izbriše vekovno prisustvo hrišćana na Bliskom istoku, ali da li iko sluša? Otac Grigorije svedoči o brutalnom ubistvu svog oca, pljačkama i uništavanju imovine, dok mnogi pokušavaju da pobegnu iz zemlje koja za njih više nije sigurna. Po hrišćanskom verovanju, smrt je prelazak iz ovozemaljskog privremenog života u nebeski večni život. i zato se svaki vernik celoga svoga života priprema za taj prelazak
Tanjug/Syrian Civil Defense White Helmets via AP
Duhovna riznica
13:37 | 10.03.2025
ZAŠTO SE PERU RUKE PO POVRATKU SA SAHRANE I BACA UGLJEN PREKO GLAVE: Sveštenik orkriva da li je to u skladu sa pravoslavljem
Duhovna riznica
21:42 | 10.03.2025
IZDAJA SIRIJE - ZAPAD JE OSTAVIO HRIŠĆANE NA MILOST KRVNICIMA: Vapaj patrijaraha Jovana odzvanja bez odgovora
Duhovna riznica
22:33 | 11.03.2025
„PUCALI SU U GLAVU MOGA OCA, UBILI GA, POTOM UKRALI NJEGOV AUTOMOBIL“: Potresno svedočanstvo pravoslavnog sveštenika iz Sirije uznemirilo ceo hrišćanski svet
Duhovna riznica
16:22 | 14.03.2025
OVO SVAKI ČOVEK PRE SMRTI TREBA DA OBEZBEDI ZA SVOJU SAHRANU: Mnogi to ne znaju, ali crkvena pravila su jasna
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Nakon što je Hajat Tahrir al-Šam preuzeo vlast, hrišćanske zajednice suočavaju se sa radikalizacijom. Kako će međunarodna zajednica reagovati na sve veću opasnost po kulturno i versko nasleđe Bliskog istoka?
Hrišćani u Siriji, jedna od najstarijih verskih zajednica na svetu s istorijom iz apostolskih vremena, na meti su naoružanih fanatika – verski progon preti da zauvek izbriše multikulturni duh ove zemlje, dok međunarodna zajednica nemo posmatra.
Potresne reči udovice Laure al Nasr obilaze pravoslavni svet i bude pitanje – ko će zaustaviti zlo koje ubija i u svetinjama.
U hramu koji je pre dva dana bio meta brutalnog terorističkog napada, antiohijski patrijarh sa poglavarima Istočnih Crkava uzneo je molitvu za duše postradalih, dok su vernici odgovorili himnama, suzama i molitvom.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
