Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog Jakova Ispovednika.
Mesto rođenja Svetog Jakova nije poznato, kao ni mesto njegovog episkopstvovanja, ali ono što se zna je da je živeo po Hristovim zakonima u postu i molitvi.
U vreme Kopronimovo, pretrpeo je velike muke od ikonoboraca: glad, tamnicu i porugu svake vrste. Potom je predao dušu Bogu, kome je verno služio tokom života. Živeo je i stradao u osmom veku.
"Ovaj svetitelj, zavolevši od mladosti podvižnički život, zamonaši se. On očišćavaše sebe postom, bdenjem i ostalim zlopaćenjima. Mnogo se truđaše i na izučavanju svetih knjiga. I on uspe te očisti um svoj molitvom od čista srca. Zatim bi udostojen episkopskog čina", piše u žitijama o njegovom životu.
Veruje se da svi koji imaju problem sa učenjem, treba danas da se pomole.
Tropar (glas 8):
"Nastavniče Pravoslavlja, učitelju pobožnosti i čistote, svećnjače vaseljene, bogonadahnuti ukrasu arhijereja, Jakove premudri, učenjem tvojim sve si prosvetio, sviralo duhovna, moli Hrista Boga, da spase duše naše".
Pravoslavlje uči da je brak zajednica ljubavi, u kojoj oba partnera, kroz međusobnu podršku i poštovanje, imaju ulogu da rastu i postignu duhovnu zrelost.
Ovaj slavni manastir, posećivan i od Svetog Save Srpskog i obdaren od nekoliko vladara srpskih, i danas postoji.
Ova zabrana je, zapravo, ukorenjena u drevnim crkvenim pravilima.
Sada, kada bez nekog drugog ne mogu učiniti ni najmanju stvar, razumem zašto nas je Hristos naučio da budemo sjedinjeni u jednom telu, deo je potresne ispovesti monaha Sofronija.