Ova zabrana je, zapravo, ukorenjena u drevnim crkvenim pravilima.
U pravoslavlju postoji praksa koja zabranjuje ženama da ulaze u oltar, ali važno je razumeti da to nije zbog mišljenja da su žene "niže" ili "gore" od muškaraca. Ova zabrana je, zapravo, ukorenjena u drevnim crkvenim pravilima.
Na primer, 9. pravilo Šestog vaseljenskog sabora kaže: "Neka se nikome od laika ne dozvoli da uđe u sveti oltar“, što se odnosilo na sve laike, bez obzira na pol ili starost. Dakle, ni muškarci ni žene nisu smeli da ulaze u oltar, jer je oltar bio prostor rezervisan za sveštenstvo.
Zbog toga što su samo muškarci mogli postati sveštenici, mogućnost da žena uđe u oltar bila je dodatno ograničena.
Međutim, zabrana pristupa oltaru ženama u pravoslavlju nije apsolutna, a to je objasnio Andrej Muzolf, profesor Kijevske duhovne akademije
- Zabrana ulaska ženama u oltar nikako nije apsolutna i kategorična. Tako, na primer, u drugim pomesnim Crkvama, na primer u Rumuniji, postoji takva tradicija da posle osvećenja hrama svi koji se molili, i muškarci i žene, mogu da uđu u oltar, i čak da se poklone Prestolu - kaže on.
I ruska i ukrajinska Crkva ima praksu pristupa žena u oltar.
- Ali, ova praksa je tipična uglavnom za ženske manastire, a u oltar se ne puštaju sve žene, već samo one koje su dostigle određenu starost, kada se završavaju procesi povezani sa mesečnim ciklusom u telu žene - objasnio je on.
Što se tiče prakse u SPC i tu postoji praksa pristupa žene olataru, ali samo u jednom slučaju.
To je za sajt "Svetosavlje" jednom prilikom objasnio jeromonah Evtimije odgovarajući na pitanje jednog vernika.
- U oltar ne sme ući neposvećeno lice, a ne muško ili žensko. U ženskim manastirima, po naročitom blagoslovu arhijereja, jedna monahinja osvedočena u pobožnom životu i bogobojažljiva može ući u Sveti oltar i to samo da bi održavala čistoću i red u njemu, ništa više - objasnio je on.
Zanimljivo je da ono, za čim većina ljudi juri u ovozemaljskom životu - novac, karijera, bogatstvo – pred smrt postaju nebitni i ostaju daleko u senci stvari koji se najčešće zanemaruju u životu. Kasnije smo ga prodali i kupili kvad, jer je praktičniji za život ovde u manastiru, kaže Ana uz smešak o sudbini moćne "mašine"! Hrisant, prinuđen da se oženi, savetovao je Dariju da i ona primi veru Hristovu i da žive kao brat i sestra, premda prividno u braku. Pravoslavlje uči da je brak zajednica ljubavi, u kojoj oba partnera, kroz međusobnu podršku i poštovanje, imaju ulogu da rastu i postignu duhovnu zrelost.
Shutterstock/agrofruti
Duhovna riznica
13:24 | 03.03.2025
ZA ČIM LJUDI NAJVIŠE ŽALE NA SAMRTNIČKOJ POSTELJI: Mitropolit Tihon kaže da pred smrt svi traže oproštaj za ova dva greha
Duhovna riznica
16:06 | 31.03.2025
(VIDEO) NEKADA PERSPEKTIVNA SRPSKA TENISERKA POSTALA MONAHINJA ANA: Život u svetskim metropolama zamenila manastirom u koji je došla na "Harli Dejvidsonu"!
Praznici i sveci
00:01 | 01.04.2025
OTAC GA NA SILU OŽENIO DA GA ODVRATI OD VERE, ON I ŽENU PREVEO U HRIŠĆANSTVO: Danas su Sveti mučenici Hrisant i Darija i drugi s njima
Duhovna riznica
14:00 | 01.04.2025
"NEMOJ BITI BEZBRIŽAN, MISLEĆI DA SADA MOŽEŠ BITI SPOKOJAN"! Dobro pročitajte poruku Svetog Vasilija Velikog muškarcima koji ulaze u brak
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Protojerej-stavrofor dr Miloš Vesin objašnjava kako tolerancija i trpljenje u svakodnevnom životu otkrivaju istinsku ljubav.
Značenje oba izraza je isto – "zaista", "istinski", odnosno potvrda vere u Hristovo rođenje.
U besedi za praznik Hristovog Rođenja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi od prestola slave do vitlejemske pećine, pokazujući kako tišina Božića govori o Božijoj ljubavi prema čoveku više nego ijedna reč.
Pravoslavni vernici danas slave Rođenje Gospoda Isusa Hrista - Božić po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sabor Svetog Jovana Krstitelja. Katolici proslavljaju Svetog Rajmunda Penjafortskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Protojerej-stavrofor dr Miloš Vesin objašnjava kako tolerancija i trpljenje u svakodnevnom životu otkrivaju istinsku ljubav.
Značenje oba izraza je isto – "zaista", "istinski", odnosno potvrda vere u Hristovo rođenje.
U besedi za praznik Hristovog Rođenja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi od prestola slave do vitlejemske pećine, pokazujući kako tišina Božića govori o Božijoj ljubavi prema čoveku više nego ijedna reč.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Požar u konaku za goste brzo je stavljen pod kontrolu zahvaljujući hrabrosti bratije i intervenciji mioničkih vatrogasaca.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
U hramu na Tašmajdanu služeno svečano večernje sa petohlebnicom, pročitano Jevanđelje o Rođenju Hristovom i podeljeni badnjaci vernom narodu.
Praznik Rođenja Hristovog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
Osvrćući se na Pravednog Josifa, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas u svojoj besedi za 31. utorak po Duhovima podseća kako vera i poslušnost Bogu oblikuju život i donose proslavu onima koji ga slede, čak i u najmračnijim trenucima.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
