Nauka i lična svedočenja ukazuju na snažan odgovor: dan odmora nije samo luksuz - to je neophodnost.
U svetu koji glorifikuje naporan rad i slavi zauzetost, drevna praksa sabatskog odmora predstavlja radikalan kontrast—božanski poziv da stanemo, reflektujemo i napunimo baterije. Ukorenjen u Svetom Pismu, ovaj nedeljni ritam nije samo religiozni ritual; to je dar od Boga dizajniran da obnovi naša tela, umove i duše. Kao što nas podseća Poslanica Jevrejima 4:9-10: „Ostaje, dakle, sabatski odmor za Božji narod; jer ko god uđe u Božji odmor, počiva od svojih dela, kao što je i Bog počinuo od svojih.“
Ali kako taj odmor izgleda u našim modernim životima i kako nas zaista može obnoviti? Nauka i lična svedočenja ukazuju na snažan odgovor: dan odmora nije samo luksuz—on je neophodnost.
Šabat seže do samog stvaranja. Nakon šest dana stvaranja univerzuma, Bog je na sedmi dan postavio obrazac za čovečanstvo (Postanje 2:2-3). Kasnije, u 10 Božjih zapovesti, jasno je rekao: „Seti se dana odmora da ga održavaš svetim“ (Izlazak 20:8). Isus je dalje pojasnio njegovu svrhu, govoreći: „Šabat je stvoren zbog čoveka, a ne čovek zbog Šabata“ (Marko 2:27). Ovo nije pitanje rigidnih pravila—radi se o našem blagostanju. Bog zna da nismo mašine. Stvorio nas je da napredujemo kroz cikluse rada i odmora, a Šabat je njegov način da osigura da ne sagoremo. Za vernike, ovaj dan je sveti trenutak—prilika da verujemo da Božija opskrba ne zavisi od našeg neprestalog napora. To je šansa da se povučemo sa trake produktivnosti i uđemo u njegovu prisutnost kroz bogosluženje, molitvu, proučavanje Biblije i zajedništvo.
Savremena istraživanja odražavaju ovu božansku mudrost. Studije pokazuju da nedeljni odmor nije samo dobar za dušu—on je blagotvoran za naše zdravlje. Studija iz 2014. godine sa Univerziteta Loma Linda, koju je koautorovao profesor Džeri Li, istraživala je vezu između pridržavanja Šabata i blagostanja među vernicima. Rezultati? Odluka da se tokom Šabata uzdrži od sekularnih aktivnosti povezana je sa boljim mentalnim i fizičkim zdravljem. Učesnici su prijavili niži nivo stresa i poboljšano zadovoljstvo životom—koristi koje se povezuju sa namernim povlačenjem od zahteva rada.
Druga studija, objavljena u "The International Journal for the Psychology of Religion", pokazala je da ljudi koji mentalno isključuju posao tokom slobodnog vremena doživljavaju manje simptoma psihološkog stresa. Ovo je u skladu sa pozivom Šabata da „prestane“ (hebrejska reč Shabbat doslovno znači „da staneš“). Povlačenjem od e-mailova, lista obaveza i ekrana, dajemo našim mozgovima priliku za resetovanje. Istraživanje predstavljeno na godišnjoj konferenciji Američkog psihološkog udruženja sugeriše čak da konstantno vreme provedeno pred ekranima ostavlja nas „distraktovanim, udaljenim i iscrpljenim“—stanje koje Šabat direktno protivreči.
Možda najimpresivnija je povezanost sa dugovečnošću. Studija iz 2005. godine, objavljena u "National Geographic", o „Plavim zonama“—regionima sa visokim brojem ljudi koji žive više od 100 godina—istakla je Adventiste sedmog dana u Loma Lindi, Kalifornija, koji žive do 10 godina duže od prosečnih Amerikanaca. Naučnici su ukazali na njihov šabatski običaj kao ključni faktor, naglašavajući kako on podstiče zajedništvo, smanjuje stres i promoviše fizički odmor. U kulturi opsednutoj „radom više“, Šabat dokazuje da je manje zaista više.
Ukoliko ste spremni da šabatski odmor primenite u svom životu, evo nekoliko praktičnih saveta od onih koji su to već uspeli:
Počnite polako: Ne morate odmah početi sa savršenih 24 časa. Počnite sa poludnevnim ili čak nekoliko sati namernog odmora. Isključite uređaje, otvorite Bibliju i provedite vreme sa Bogom.
Učinite ga radostnim: Šabat nije obaveza, on je proslava. Pripremite omiljeni obrok, prošetajte prirodom ili se okupite sa voljenima.
Planirajte unapred: Oslobodite svoj raspored rešavanjem poslova ili zadataka unapred.
Verujte Bogu: Najteži deo? Otpustiti kontrolu. Šabat je čin vere, izjava da svet neće propasti ako stanemo. Uživajte u tom poverenju—tu se nalazi odmor.
Istorijski su Jevreji slavili Šabat počinjući petak uveče sa večerom za Šabat, a odmor je trajao do subote uveče. Hrišćani su, istorijski, uzimali nedelju kao Gospodnji dan kada se okupljaju u crkvi na bogosluženje. Princip jednog dana odmora ostaje. Medicinske sestre ili oni koji moraju da rade tokom vikenda mogu odabrati drugi dan. Ritam je važniji od kalendara.
Zajedništvo sa Bogom i drugim vernicima: Odmaranje samo radi odmora nije dovoljno. Potrebno je namerno izdvojiti vreme za rast u vašem odnosu sa Bogom. Pišite u dnevnik. Čitajte i recituјte Sveto pismo. Otvorite Bibliju i svoje srce da biste čuli od Boga.
U društvu koje poistovećuje zauzetost sa vrednošću, šabatski odmor je tihi bunt. To je prilika da ponovo preuzmemo našu ljudskost, poštujemo našeg Stvoritelja i ponovo otkrijemo radost jednostavno postojanja. Studije potvrđuju ono što je Bog znao odavno: zdraviji smo i srećniji kada stanemo da udahnemo. Pa, zašto ne biste ovog vikenda pokušali? Zakoračite u Božji odmor. Možda ćete baš pronaći obnavljanje koje ste tražili—i dar koji niste ni znali da vam je potreban.
Većina pokazivača je napravljena od lepo izrađenog srebra. Krajnji deo pokazivača obično je oblikovan kao mala ruka sa ispruženim kažiprstom.
Parada kreće u 11 sati ujutro, 14. marta, a meštani će nositi kostime, a mnogi pešaci će hodati na štulama.
U gradovima gde nema košer hrane, ovde možete pronaći obrok spremljen po pravilima Tore.
Danas spomenički fond tog groblja čini oko 3.000 nadgrobnih ploča, uključujući i deo prenetih sa Starog sefardskog groblja.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Čudesa svetog Klimenta su bezbrojna.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Tradicionalni obred sklapanja braka i raskošna svečanost spojili su sinagogu i industrijski dok, dok je svaki detalj organizovan do savršenstva.
Ajeti 64:1-4 pokazuju kako mudrost stvaranja, ljudska odgovornost i Božija prisutnost prožimaju svaki trenutak naše svakodnevnice.
Tradicionalni obred sklapanja braka i raskošna svečanost spojili su sinagogu i industrijski dok, dok je svaki detalj organizovan do savršenstva.
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu mučenicu Ekaterinu po starom kalendaru i Svetog apostola Tihika po novom, katolici započinju Drugu nedelju Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
