Nauka i lična svedočenja ukazuju na snažan odgovor: dan odmora nije samo luksuz - to je neophodnost.
U svetu koji glorifikuje naporan rad i slavi zauzetost, drevna praksa sabatskog odmora predstavlja radikalan kontrast—božanski poziv da stanemo, reflektujemo i napunimo baterije. Ukorenjen u Svetom Pismu, ovaj nedeljni ritam nije samo religiozni ritual; to je dar od Boga dizajniran da obnovi naša tela, umove i duše. Kao što nas podseća Poslanica Jevrejima 4:9-10: „Ostaje, dakle, sabatski odmor za Božji narod; jer ko god uđe u Božji odmor, počiva od svojih dela, kao što je i Bog počinuo od svojih.“
Ali kako taj odmor izgleda u našim modernim životima i kako nas zaista može obnoviti? Nauka i lična svedočenja ukazuju na snažan odgovor: dan odmora nije samo luksuz—on je neophodnost.
Šabat seže do samog stvaranja. Nakon šest dana stvaranja univerzuma, Bog je na sedmi dan postavio obrazac za čovečanstvo (Postanje 2:2-3). Kasnije, u 10 Božjih zapovesti, jasno je rekao: „Seti se dana odmora da ga održavaš svetim“ (Izlazak 20:8). Isus je dalje pojasnio njegovu svrhu, govoreći: „Šabat je stvoren zbog čoveka, a ne čovek zbog Šabata“ (Marko 2:27). Ovo nije pitanje rigidnih pravila—radi se o našem blagostanju. Bog zna da nismo mašine. Stvorio nas je da napredujemo kroz cikluse rada i odmora, a Šabat je njegov način da osigura da ne sagoremo. Za vernike, ovaj dan je sveti trenutak—prilika da verujemo da Božija opskrba ne zavisi od našeg neprestalog napora. To je šansa da se povučemo sa trake produktivnosti i uđemo u njegovu prisutnost kroz bogosluženje, molitvu, proučavanje Biblije i zajedništvo.
Savremena istraživanja odražavaju ovu božansku mudrost. Studije pokazuju da nedeljni odmor nije samo dobar za dušu—on je blagotvoran za naše zdravlje. Studija iz 2014. godine sa Univerziteta Loma Linda, koju je koautorovao profesor Džeri Li, istraživala je vezu između pridržavanja Šabata i blagostanja među vernicima. Rezultati? Odluka da se tokom Šabata uzdrži od sekularnih aktivnosti povezana je sa boljim mentalnim i fizičkim zdravljem. Učesnici su prijavili niži nivo stresa i poboljšano zadovoljstvo životom—koristi koje se povezuju sa namernim povlačenjem od zahteva rada.
Druga studija, objavljena u "The International Journal for the Psychology of Religion", pokazala je da ljudi koji mentalno isključuju posao tokom slobodnog vremena doživljavaju manje simptoma psihološkog stresa. Ovo je u skladu sa pozivom Šabata da „prestane“ (hebrejska reč Shabbat doslovno znači „da staneš“). Povlačenjem od e-mailova, lista obaveza i ekrana, dajemo našim mozgovima priliku za resetovanje. Istraživanje predstavljeno na godišnjoj konferenciji Američkog psihološkog udruženja sugeriše čak da konstantno vreme provedeno pred ekranima ostavlja nas „distraktovanim, udaljenim i iscrpljenim“—stanje koje Šabat direktno protivreči.
Možda najimpresivnija je povezanost sa dugovečnošću. Studija iz 2005. godine, objavljena u "National Geographic", o „Plavim zonama“—regionima sa visokim brojem ljudi koji žive više od 100 godina—istakla je Adventiste sedmog dana u Loma Lindi, Kalifornija, koji žive do 10 godina duže od prosečnih Amerikanaca. Naučnici su ukazali na njihov šabatski običaj kao ključni faktor, naglašavajući kako on podstiče zajedništvo, smanjuje stres i promoviše fizički odmor. U kulturi opsednutoj „radom više“, Šabat dokazuje da je manje zaista više.
Ukoliko ste spremni da šabatski odmor primenite u svom životu, evo nekoliko praktičnih saveta od onih koji su to već uspeli:
Počnite polako: Ne morate odmah početi sa savršenih 24 časa. Počnite sa poludnevnim ili čak nekoliko sati namernog odmora. Isključite uređaje, otvorite Bibliju i provedite vreme sa Bogom.
Učinite ga radostnim: Šabat nije obaveza, on je proslava. Pripremite omiljeni obrok, prošetajte prirodom ili se okupite sa voljenima.
Planirajte unapred: Oslobodite svoj raspored rešavanjem poslova ili zadataka unapred.
Verujte Bogu: Najteži deo? Otpustiti kontrolu. Šabat je čin vere, izjava da svet neće propasti ako stanemo. Uživajte u tom poverenju—tu se nalazi odmor.
Istorijski su Jevreji slavili Šabat počinjući petak uveče sa večerom za Šabat, a odmor je trajao do subote uveče. Hrišćani su, istorijski, uzimali nedelju kao Gospodnji dan kada se okupljaju u crkvi na bogosluženje. Princip jednog dana odmora ostaje. Medicinske sestre ili oni koji moraju da rade tokom vikenda mogu odabrati drugi dan. Ritam je važniji od kalendara.
Zajedništvo sa Bogom i drugim vernicima: Odmaranje samo radi odmora nije dovoljno. Potrebno je namerno izdvojiti vreme za rast u vašem odnosu sa Bogom. Pišite u dnevnik. Čitajte i recituјte Sveto pismo. Otvorite Bibliju i svoje srce da biste čuli od Boga.
U društvu koje poistovećuje zauzetost sa vrednošću, šabatski odmor je tihi bunt. To je prilika da ponovo preuzmemo našu ljudskost, poštujemo našeg Stvoritelja i ponovo otkrijemo radost jednostavno postojanja. Studije potvrđuju ono što je Bog znao odavno: zdraviji smo i srećniji kada stanemo da udahnemo. Pa, zašto ne biste ovog vikenda pokušali? Zakoračite u Božji odmor. Možda ćete baš pronaći obnavljanje koje ste tražili—i dar koji niste ni znali da vam je potreban.
Većina pokazivača je napravljena od lepo izrađenog srebra. Krajnji deo pokazivača obično je oblikovan kao mala ruka sa ispruženim kažiprstom.
Parada kreće u 11 sati ujutro, 14. marta, a meštani će nositi kostime, a mnogi pešaci će hodati na štulama.
U gradovima gde nema košer hrane, ovde možete pronaći obrok spremljen po pravilima Tore.
Danas spomenički fond tog groblja čini oko 3.000 nadgrobnih ploča, uključujući i deo prenetih sa Starog sefardskog groblja.
Zbog toga mu i izađe narod u sretanje, jer ču da je on učinio ovo znamenje.
Isusa je tom prilikom narod dočekao kao cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća i noseći u rukama palmove grančice.
U knjizi „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik u šestu nedelju Velikoga posta ukazuje na opasnost od brze zaboravnosti i povratka grešnim delima, čak i nakon što smo primili Božiju milost.
Car Konstancije naredio je da se izgradi Ipatijev lik još za života ovoga svetitelja, i taj lik držaše car u svome dvoru kao oružje protiv svake supostatne sile.
Sa zvončićima oko vrata i vrbovim grančicama u rukama, stotine dece i vernika prošle su u molitvenom hodu do hrama Svetog Save, gde je vladika Petar služio bdenije uoči praznika Cveti — ulaska Gospodnjeg u Jerusalim.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
U poruci povodom jevrejskog praznika slobode i nade, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je značaj zajedničkog života, međusobnog poštovanja i univerzalnih vrednosti koje spajaju pripadnike različitih vera u savremenom društvu.
Pesah je mnogo više od verskog praznika – on je temelj jevrejskog sećanja, duhovnosti i porodične tradicije. Otkrijte značenje simbola, običaja i poruka koje ovaj praznik nosi i danas, u vremenu kada sloboda dobija nova lica.
Neki takođe veruju da su ovi tehnološki uređaji u njihovim životima "gubitak vremena."
Pesah je mnogo više od verskog praznika – on je temelj jevrejskog sećanja, duhovnosti i porodične tradicije. Otkrijte značenje simbola, običaja i poruka koje ovaj praznik nosi i danas, u vremenu kada sloboda dobija nova lica.
Neki takođe veruju da su ovi tehnološki uređaji u njihovim životima "gubitak vremena."
U Katoličkoj crkvi svako može pokrenuti peticiju za svetitelja, ali prvo moraju da uvere svog biskupa da je slučaj vredan.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
To je bilo prvi put da je pomerena od najmanje 1810. godine, kada su sprovedeni poslednji radovi zbog požara u bazilici, a možda i ranije, rekao je otac Samuel Aghojan iz Jermenske crkve.
Neki takođe veruju da su ovi tehnološki uređaji u njihovim životima "gubitak vremena."
Ekipa portala religija.rs posetila je crkvu Svetih apostola Petra i Pavla u rodnom mestu blaženopočivšeg patrijarha srpskog, koja je postala simbol vere, upornosti i ljubavi, dok mozaik sa njegovim likom podseća na svetlost koju je ovaj veliki duhovnik ostavio.
Ikona je postala neizostavan deo života hrišćana, našla je svoje mesto u svakom domu vernika.
Kad je došla, dobila je svoju keliju u kojoj su bili samo krevet bez dušeka, peć i ćebe preko kreveta. To je simbol početka prilagođavanja asketskom životu.
Napominje da je pobeda nad rđavim navikama tek deo puta, koji treba preći kako bi dobili smirenje i duhovne darove od Boga.
Bez kapi viška ulja, a hrskav do savršenstva — ovo starinsko jelo sa manastirskih trpeza pokazuje da istinska čarolija dolazi iz jednostavnosti i vere u meru.
