Nauka i lična svedočenja ukazuju na snažan odgovor: dan odmora nije samo luksuz - to je neophodnost.
U svetu koji glorifikuje naporan rad i slavi zauzetost, drevna praksa sabatskog odmora predstavlja radikalan kontrast—božanski poziv da stanemo, reflektujemo i napunimo baterije. Ukorenjen u Svetom Pismu, ovaj nedeljni ritam nije samo religiozni ritual; to je dar od Boga dizajniran da obnovi naša tela, umove i duše. Kao što nas podseća Poslanica Jevrejima 4:9-10: „Ostaje, dakle, sabatski odmor za Božji narod; jer ko god uđe u Božji odmor, počiva od svojih dela, kao što je i Bog počinuo od svojih.“
Ali kako taj odmor izgleda u našim modernim životima i kako nas zaista može obnoviti? Nauka i lična svedočenja ukazuju na snažan odgovor: dan odmora nije samo luksuz—on je neophodnost.
Šabat seže do samog stvaranja. Nakon šest dana stvaranja univerzuma, Bog je na sedmi dan postavio obrazac za čovečanstvo (Postanje 2:2-3). Kasnije, u 10 Božjih zapovesti, jasno je rekao: „Seti se dana odmora da ga održavaš svetim“ (Izlazak 20:8). Isus je dalje pojasnio njegovu svrhu, govoreći: „Šabat je stvoren zbog čoveka, a ne čovek zbog Šabata“ (Marko 2:27). Ovo nije pitanje rigidnih pravila—radi se o našem blagostanju. Bog zna da nismo mašine. Stvorio nas je da napredujemo kroz cikluse rada i odmora, a Šabat je njegov način da osigura da ne sagoremo. Za vernike, ovaj dan je sveti trenutak—prilika da verujemo da Božija opskrba ne zavisi od našeg neprestalog napora. To je šansa da se povučemo sa trake produktivnosti i uđemo u njegovu prisutnost kroz bogosluženje, molitvu, proučavanje Biblije i zajedništvo.
Savremena istraživanja odražavaju ovu božansku mudrost. Studije pokazuju da nedeljni odmor nije samo dobar za dušu—on je blagotvoran za naše zdravlje. Studija iz 2014. godine sa Univerziteta Loma Linda, koju je koautorovao profesor Džeri Li, istraživala je vezu između pridržavanja Šabata i blagostanja među vernicima. Rezultati? Odluka da se tokom Šabata uzdrži od sekularnih aktivnosti povezana je sa boljim mentalnim i fizičkim zdravljem. Učesnici su prijavili niži nivo stresa i poboljšano zadovoljstvo životom—koristi koje se povezuju sa namernim povlačenjem od zahteva rada.
Druga studija, objavljena u "The International Journal for the Psychology of Religion", pokazala je da ljudi koji mentalno isključuju posao tokom slobodnog vremena doživljavaju manje simptoma psihološkog stresa. Ovo je u skladu sa pozivom Šabata da „prestane“ (hebrejska reč Shabbat doslovno znači „da staneš“). Povlačenjem od e-mailova, lista obaveza i ekrana, dajemo našim mozgovima priliku za resetovanje. Istraživanje predstavljeno na godišnjoj konferenciji Američkog psihološkog udruženja sugeriše čak da konstantno vreme provedeno pred ekranima ostavlja nas „distraktovanim, udaljenim i iscrpljenim“—stanje koje Šabat direktno protivreči.
Možda najimpresivnija je povezanost sa dugovečnošću. Studija iz 2005. godine, objavljena u "National Geographic", o „Plavim zonama“—regionima sa visokim brojem ljudi koji žive više od 100 godina—istakla je Adventiste sedmog dana u Loma Lindi, Kalifornija, koji žive do 10 godina duže od prosečnih Amerikanaca. Naučnici su ukazali na njihov šabatski običaj kao ključni faktor, naglašavajući kako on podstiče zajedništvo, smanjuje stres i promoviše fizički odmor. U kulturi opsednutoj „radom više“, Šabat dokazuje da je manje zaista više.
Ukoliko ste spremni da šabatski odmor primenite u svom životu, evo nekoliko praktičnih saveta od onih koji su to već uspeli:
Počnite polako: Ne morate odmah početi sa savršenih 24 časa. Počnite sa poludnevnim ili čak nekoliko sati namernog odmora. Isključite uređaje, otvorite Bibliju i provedite vreme sa Bogom.
Učinite ga radostnim: Šabat nije obaveza, on je proslava. Pripremite omiljeni obrok, prošetajte prirodom ili se okupite sa voljenima.
Planirajte unapred: Oslobodite svoj raspored rešavanjem poslova ili zadataka unapred.
Verujte Bogu: Najteži deo? Otpustiti kontrolu. Šabat je čin vere, izjava da svet neće propasti ako stanemo. Uživajte u tom poverenju—tu se nalazi odmor.
Istorijski su Jevreji slavili Šabat počinjući petak uveče sa večerom za Šabat, a odmor je trajao do subote uveče. Hrišćani su, istorijski, uzimali nedelju kao Gospodnji dan kada se okupljaju u crkvi na bogosluženje. Princip jednog dana odmora ostaje. Medicinske sestre ili oni koji moraju da rade tokom vikenda mogu odabrati drugi dan. Ritam je važniji od kalendara.
Zajedništvo sa Bogom i drugim vernicima: Odmaranje samo radi odmora nije dovoljno. Potrebno je namerno izdvojiti vreme za rast u vašem odnosu sa Bogom. Pišite u dnevnik. Čitajte i recituјte Sveto pismo. Otvorite Bibliju i svoje srce da biste čuli od Boga.
U društvu koje poistovećuje zauzetost sa vrednošću, šabatski odmor je tihi bunt. To je prilika da ponovo preuzmemo našu ljudskost, poštujemo našeg Stvoritelja i ponovo otkrijemo radost jednostavno postojanja. Studije potvrđuju ono što je Bog znao odavno: zdraviji smo i srećniji kada stanemo da udahnemo. Pa, zašto ne biste ovog vikenda pokušali? Zakoračite u Božji odmor. Možda ćete baš pronaći obnavljanje koje ste tražili—i dar koji niste ni znali da vam je potreban.
Većina pokazivača je napravljena od lepo izrađenog srebra. Krajnji deo pokazivača obično je oblikovan kao mala ruka sa ispruženim kažiprstom.
Parada kreće u 11 sati ujutro, 14. marta, a meštani će nositi kostime, a mnogi pešaci će hodati na štulama.
U gradovima gde nema košer hrane, ovde možete pronaći obrok spremljen po pravilima Tore.
Danas spomenički fond tog groblja čini oko 3.000 nadgrobnih ploča, uključujući i deo prenetih sa Starog sefardskog groblja.
Ako vam je srce ranjeno, ako su vas čak i bliski ljudi napustili – to nije kraj priče.
Fotografija iz 1903. godine, za koju se verovalo da je zauvek nestala, ponovo je ugledala svetlost dana u manastiru Svetog Pantelejmona – i otkrila čudesno svedočanstvo o prisustvu Device Marije.
U vremenu kada informacije dolaze sa svih strana, a očekivanja su sve veća, mnogi se osećaju izgubljeno i bez izlaza.
Na odanije praznika Uspenja Presvete Bogorodice proslavljena je četvrta godišnjica od njegovog ustoličenja, a mitropolit je poručio da će temelj njegovog služenja ostati jevanđelska reč, bratsko pomirenje i posvećenost deci i omladini.
Njena vedra reakcija svedoči o životu duboko obeleženom verom, molitvom i unutrašnjim mirom.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Drevna priča o Golemu i njene kasnije verzije smatraju se prvim zapisima koji iznose ideju o stvaranju veštačkog bića.
Njena vedra reakcija svedoči o životu duboko obeleženom verom, molitvom i unutrašnjim mirom.
Ekološki projekat, nazvan ''Borgo Laudato Sii" ("Selo neka je hvaljeno"), prvi put je najavio 2023. godine pokojni papa Franja, koji je bio veliki zagovornik brige o životnoj sredini.
Duhovni pad retko dolazi iznenada - on se uvlači neprimetno, kroz ravnodušnost, rutinu i gubitak žive veze sa Bogom.
Papa Lav XIV kanonizovaće Karla Akutisa u nedelju, 7. septembra 2025. godine.
Njena vedra reakcija svedoči o životu duboko obeleženom verom, molitvom i unutrašnjim mirom.
Dr Vera Šćepanović govorila je o zanimljivoj dušekorisnoj temi "Zdravlje kao Božiji dar i bolest kao Božija poseta - Sveti Vasilije Ostroški kao iscelitelj duše i tela".
Ekološki projekat, nazvan ''Borgo Laudato Sii" ("Selo neka je hvaljeno"), prvi put je najavio 2023. godine pokojni papa Franja, koji je bio veliki zagovornik brige o životnoj sredini.
Oboje su živeli u nevinosti sve dok Eva nije podlegla iskušenju zlog zmijskog zavodnika i okusila zabranjeni plod, a zatim joj se pridružio i Adam. Tada su spoznali svoju nagost i prekrili se smokvinim lišćem.
Već vekovima Davidov psalm, kako kažu monasi sa Atoasa, pruža unutrašnji mir i božansku zaštitu, pretvarajući jednostavne reči u moćno duhovno oružje za svakodnevni život.
Dvodnevna poseta stručnog tima iz Beograda obuhvatila je detaljan pregled riznice, crkvenih eksponata i manastirske porte, uz planove za arheološka istraživanja i zaštitu kulturnog nasleđa za buduće generacije.
Njegov značaj za hrišćansku Crkvu 2. veka može se sravniti sa značajem Svetog Atanasija Velikog za hrišćansku Crkvu 4. veka.
