U gradovima gde nema košer hrane, ovde možete pronaći obrok spremljen po pravilima Tore.
U centru Beograda, u ulici Kneza Miloša, smeštena je "duhovna ambasada" jevrejskog naroda - sigurno mesto gde Jevreji iz celog sveta pronalaze zajednicu i povezuju se sa maticom Izraelom, bez obzira na to odakle dolaze i kuda su se uputili.
Vrata ovog jedinstvenog mesta otvoriće vam rabin Jošua Kaminecki i njegova supruga Miri, koji će vas dočekati kao očekivanog gosta.
Ovaj prostor je više od običnog mesta - to je srce zajednice, u kojem lokalni Jevreji, ali i oni koji dolaze iz daleka, mogu videti kako na delu izgleda poštovanje tradicije, podsetiti se na običaje koji judaizam čine jedinstvenim, razgovarati sa rabinom, ali i svojoj deci pokazati kako izgleda praznična atmosfera u mestima gde Jevreji čine manjinu.
U gradovima gde nema košer hrane, ovde mogu pronaći obrok spremljen po pravilima Tore.
Ukratko, Habad je mesto koje bi svaka svetska prestonica trebalo da ima, jer u njega dolaze Jevreji iz celog sveta, bez obzira na to koliko su religiozni i tu osećaju pripadnost.
Za portal religija.rs, rabin Jošua Kaminecki je otkrio sve pojedinosti o ovom objektu, ističući važnost postojanja jednog takvog mesta.
- Habad postoji 250 godina i ideja je nastala u Rusiji - započinje rabin i dodaje da je zamisao da na svakom mestu u svetu gde ima Jevreja bude i Habad.
Kako dalje pojašnjava upravo ovde se nalazi i mikve, jevrejsko obredno kupatilo, koje je imala i beogradska sinagoga Sukat Šalom. Navodi da je to kupatilo funkcionisalo sve do Drugog Svetskog rata, nakon čega je prestalo da postoji sve dok ga u Habadu opet nisu napravili.
Objašnjava još i zašto je ovo kupatilo posebno i da je voda u kadi "živa", a njena uloga u životu Jevreja je od izuzetne važnosti.
- Srbija dugo nije imala mikve, nekih 80 godina, i ljudi su putovali u Budimpeštu, a sad više ne moraju jer imamo modernu mikve u Beogradu - navodi sagovornik portala religija.rs.
Više detalja u video snimku.
Danas je ovaj običaj izuzetno popularan i roditelji se trude da ga sprovedu što svečanije i u to ulažu puno novca. Kroz ove jednostavne, ali duboko značajne reči, možemo pronaći smernice za mudrost, ravnotežu i unutrašnju snagu u svakodnevnim izazovima života. Većina pokazivača je napravljena od lepo izrađenog srebra. Krajnji deo pokazivača obično je oblikovan kao mala ruka sa ispruženim kažiprstom. Parada kreće u 11 sati ujutro, 14. marta, a meštani će nositi kostime, a mnogi pešaci će hodati na štulama.
Republika/Petar Milojković
Judaizam
21:20 | 03.03.2025
SMATRA SE DA DECA TADA ULAZE U SVET ODRASLIH: Šta su bar i bat micva i kada se obeležava ovaj svečani trenutak
Judaizam
14:24 | 07.03.2025
JEVREJSKE MUDROSTI ZA SVAKI DAN: Dabogda bio zdrav, bogat i nepoznat
Judaizam
20:09 | 10.03.2025
MALA SREBRNA RUKA SA ISPRUŽENIM PRSTOM IMA POSEBNO ZNAČENJE: Evo zašto se koristi tokom čitanja svetih knjiga
Judaizam
19:55 | 11.03.2025
ULICE SE KITE, A STANOVNICI MASKIRAJU: Dočekuje se radostan praznik koji najviše vole deca (FOTO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Dok hrišćanstvo i islam imaju prepoznatljive vođe, u judaizmu je situacija drugačija.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
U ajetima 99:1-8 krije se univerzalna poruka: nijedno delo, koliko god sitno, ne prolazi neprimećeno, a Sudnji dan donosi konačnu meru za svaku ljudsku odluku.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
