Danas je ovaj običaj izuzetno popularan i roditelji se trude da ga sprovedu što svečanije i u to ulažu puno novca.
Bar/Bat micva obeležava trenutak, koji potvrđuje da je osoba zrela da obavlja verske obaveze kod Jevreja. Bar micvu imaju dečaci, a bat micvu devojčice.
Dečaci tu obavezu preuzimaju kada napune 13 godina i jedan dan, a devojčice kada napune 12 godina i jedan dan, jer se smatra da oni tada mogu da kontrolišu svoje želje.
Istorija bar micve datira iz petog veka, rabinski tekstovi pominju blagoslov (koji je i danas deo tradicionalne bar micve) koji otac izgovara i zahvaljuje Bogu što ga je oslobodio odgovornosti za dela svog deteta, koje je sada odgovorno za svoja dela:
"Neka je blagosloven On koji me je sada oslobodio ove odgovornosti".
Do trinaeste godine sin prima zasluge svoga oca ali je i odgovoran za njegove grehe. Posle tog perioda, svako odgovara sam za ono što čini. To je i vreme kada se prelazi iz osnovne škole u više razrede. Pretpostavlja se da je to uzrast kada su deca već sposobna da obave post.
Dečaci i devojčice, koji simbolično slave punoletstvo, tada čitaju iz Tore, svete knjige Jevreja, a u poslednje tri decenije razvila se ceremonija bar/bat micve za odrasle, koji ovu ceremoniju nisu imali u svom detinjstvu.
Obred bar/bat micva se veoma svečano obeležava u sinagogi i u kući deteta. U sinagogi je jedan od glavnih simbola ove svečanosti pozivanje deteta da čita Toru. To je prva javna demonstracija detetove nove uloge kao punopravnog člana zajednice.
U mnogim modernim sinagogama, deca dobijaju poklon od svoje zajednice.
Posle službe ili sledećeg dana, detetova porodica priređuje svečani obed za članove verske zajednice. Neki autoriteti tvrde da zakuska (posluženje) koju roditelji priređuju povodom svečanosti, mora da bude isto tako svečana kao što je to bila povodom njihovog venčanja.
Danas je ovaj običaj izuzetno popularan i roditelji se trude da ga sprovedu što svečanije i u to ulažu puno novca.
Kako je izgledala bar micva jednog dečaka pročitajte u pismu, koje opisuje događaj iz 1937. godine.
"Bar micvu sam zapamtio do detalja, pa ću potanko sve izneti iako mislim, da sve što ću napisati nije od značaja. Moj otac je bio pobožan i hteo je da bar micva njegovog sina bude u svemu izuzetna i po njegovoj zamisli. Pošto sam rođen u mesecu avgustu želja mog oca bila je da čitam piraša „Šofetim” za koju je rekao da spada među najlepše. Trinaest godina navršio sam 1937. godine. Otac je angažovao našeg rabina Jakova Papu da me pripremi za taj čin. Pripreme su trajale 12 meseci. Otac je zahtevao da čitam cela piraša, pa je zato i učenje bilo tako dugo. Za moju bar micvu hram je bio svečano uređen kao za najveće praznike. Bilo je i nejevreja - prijatelja moga oca... Kada je nastupio momenat čitanja Tore rabin me je pozvao da dođem. Rabin je stajao s leve strane, a pozvani za čitanje Tore sa desne strane. Prvo je pozvan naš uvaženi Koen, a potom Levi. Kao treći nastupio sam ja, a potom braća mog oca i na kraju poslednji - bio je moj otac koji je čitao Aftara. Svi su bogato darivali hram, opštinu i rabina uz uvažavanje mog oca... Nakon svečanog čina otac je pozvao sve prisutne da dođu na subotnji doručak u našu kuću i mnogi su se tom pozivu odazvali. U hramu se nije ništa služilo. U našoj opštini se smatralo nedoličnim da se u hramu jede i pije. Povodom moje bar micva u našoj kući se slavilo tri dana. Posle doručka mnogi su se zadržali u dužem razgovoru. Posle podne u subotu i u nedelju dolazili su prijatelji mojih roditelja na čestitanje, a u ponedeljak prijateljice moje majke. Bilo je pojedinačnih poseta i čestitanja cele nedelje. Ja sam dobio mnoge poklone..."
U Beogradu će biti održano predavanje vezano za jevrejsku bogomolju. Mezuza (hebrejski: מזוזה) se odnosi na mali pergament (svitak), u kutijici, na kojem su rukopisno ispisane hebrejske reči i postavlja se na vrata doma u kom stanuju Jevreji. Molitva i čitanje svetih spisa mogu nam pomoći da se postavimo u zdraviji mentalni okvir. Bog je uvek s nama i ponekad nam je samo potrebno dnevno podsećanje da nastavimo dalje. Bog je pristupio Avramu i postavio mu uslov: "Ako veruješ u Mene, moraš napustiti svoj grad, svoje bogove i da pođeš za Mojim, Božijim glasom, kuda ti Ja naredim“ (Post. 12,1)
Shutterstock
Judaizam
09:46 | 10.02.2025
PREDAVANJE U BEOGRADU: Vrsni stručnjak dr Eliezer Papo o značaju sinagoga kod Jevreja
Judaizam
13:35 | 12.02.2025
AKO NA ŠTOKU VIDITE DRVENU KUTIJICU ZNAJTE DA ONA IMA POSEBNO ZNAČENJE: Uvek je na desnoj strani, a u njoj se nalazi svitak
Judaizam
15:46 | 22.02.2025
5 CITATA IZ TORE ZA SVAKODNEVNO DIZANJE MORALA: Budi hrabar i odvažan, Bog je uvek sa tobom
Judaizam
08:55 | 26.02.2025
ZAŠTO SU BAŠ JEVREJI "IZABRANI NAROD": Avramov zavet sa Bogom i kako se on pogrešno tumači i doživljava kao etnička superiornost jedne nacije
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Od paljenja menore i igara drejdelom do tajni savršenih latkesa i poklona u poslednjem trenutku – sve što morate znati pre nego što Praznik svetlosti zasvetli u domu.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
U ajetima 99:1-8 krije se univerzalna poruka: nijedno delo, koliko god sitno, ne prolazi neprimećeno, a Sudnji dan donosi konačnu meru za svaku ljudsku odluku.
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
