Danas je ovaj običaj izuzetno popularan i roditelji se trude da ga sprovedu što svečanije i u to ulažu puno novca.
Bar/Bat micva obeležava trenutak, koji potvrđuje da je osoba zrela da obavlja verske obaveze kod Jevreja. Bar micvu imaju dečaci, a bat micvu devojčice.
Dečaci tu obavezu preuzimaju kada napune 13 godina i jedan dan, a devojčice kada napune 12 godina i jedan dan, jer se smatra da oni tada mogu da kontrolišu svoje želje.
Istorija bar micve datira iz petog veka, rabinski tekstovi pominju blagoslov (koji je i danas deo tradicionalne bar micve) koji otac izgovara i zahvaljuje Bogu što ga je oslobodio odgovornosti za dela svog deteta, koje je sada odgovorno za svoja dela:
"Neka je blagosloven On koji me je sada oslobodio ove odgovornosti".
Do trinaeste godine sin prima zasluge svoga oca ali je i odgovoran za njegove grehe. Posle tog perioda, svako odgovara sam za ono što čini. To je i vreme kada se prelazi iz osnovne škole u više razrede. Pretpostavlja se da je to uzrast kada su deca već sposobna da obave post.
Dečaci i devojčice, koji simbolično slave punoletstvo, tada čitaju iz Tore, svete knjige Jevreja, a u poslednje tri decenije razvila se ceremonija bar/bat micve za odrasle, koji ovu ceremoniju nisu imali u svom detinjstvu.
Obred bar/bat micva se veoma svečano obeležava u sinagogi i u kući deteta. U sinagogi je jedan od glavnih simbola ove svečanosti pozivanje deteta da čita Toru. To je prva javna demonstracija detetove nove uloge kao punopravnog člana zajednice.
U mnogim modernim sinagogama, deca dobijaju poklon od svoje zajednice.
Posle službe ili sledećeg dana, detetova porodica priređuje svečani obed za članove verske zajednice. Neki autoriteti tvrde da zakuska (posluženje) koju roditelji priređuju povodom svečanosti, mora da bude isto tako svečana kao što je to bila povodom njihovog venčanja.
Danas je ovaj običaj izuzetno popularan i roditelji se trude da ga sprovedu što svečanije i u to ulažu puno novca.
Kako je izgledala bar micva jednog dečaka pročitajte u pismu, koje opisuje događaj iz 1937. godine.
"Bar micvu sam zapamtio do detalja, pa ću potanko sve izneti iako mislim, da sve što ću napisati nije od značaja. Moj otac je bio pobožan i hteo je da bar micva njegovog sina bude u svemu izuzetna i po njegovoj zamisli. Pošto sam rođen u mesecu avgustu želja mog oca bila je da čitam piraša „Šofetim” za koju je rekao da spada među najlepše. Trinaest godina navršio sam 1937. godine. Otac je angažovao našeg rabina Jakova Papu da me pripremi za taj čin. Pripreme su trajale 12 meseci. Otac je zahtevao da čitam cela piraša, pa je zato i učenje bilo tako dugo. Za moju bar micvu hram je bio svečano uređen kao za najveće praznike. Bilo je i nejevreja - prijatelja moga oca... Kada je nastupio momenat čitanja Tore rabin me je pozvao da dođem. Rabin je stajao s leve strane, a pozvani za čitanje Tore sa desne strane. Prvo je pozvan naš uvaženi Koen, a potom Levi. Kao treći nastupio sam ja, a potom braća mog oca i na kraju poslednji - bio je moj otac koji je čitao Aftara. Svi su bogato darivali hram, opštinu i rabina uz uvažavanje mog oca... Nakon svečanog čina otac je pozvao sve prisutne da dođu na subotnji doručak u našu kuću i mnogi su se tom pozivu odazvali. U hramu se nije ništa služilo. U našoj opštini se smatralo nedoličnim da se u hramu jede i pije. Povodom moje bar micva u našoj kući se slavilo tri dana. Posle doručka mnogi su se zadržali u dužem razgovoru. Posle podne u subotu i u nedelju dolazili su prijatelji mojih roditelja na čestitanje, a u ponedeljak prijateljice moje majke. Bilo je pojedinačnih poseta i čestitanja cele nedelje. Ja sam dobio mnoge poklone..."
U Beogradu će biti održano predavanje vezano za jevrejsku bogomolju. Mezuza (hebrejski: מזוזה) se odnosi na mali pergament (svitak), u kutijici, na kojem su rukopisno ispisane hebrejske reči i postavlja se na vrata doma u kom stanuju Jevreji. Molitva i čitanje svetih spisa mogu nam pomoći da se postavimo u zdraviji mentalni okvir. Bog je uvek s nama i ponekad nam je samo potrebno dnevno podsećanje da nastavimo dalje. Bog je pristupio Avramu i postavio mu uslov: "Ako veruješ u Mene, moraš napustiti svoj grad, svoje bogove i da pođeš za Mojim, Božijim glasom, kuda ti Ja naredim“ (Post. 12,1)
Shutterstock
Judaizam
09:46 | 10.02.2025
PREDAVANJE U BEOGRADU: Vrsni stručnjak dr Eliezer Papo o značaju sinagoga kod Jevreja
Judaizam
13:35 | 12.02.2025
AKO NA ŠTOKU VIDITE DRVENU KUTIJICU ZNAJTE DA ONA IMA POSEBNO ZNAČENJE: Uvek je na desnoj strani, a u njoj se nalazi svitak
Judaizam
15:46 | 22.02.2025
5 CITATA IZ TORE ZA SVAKODNEVNO DIZANJE MORALA: Budi hrabar i odvažan, Bog je uvek sa tobom
Judaizam
08:55 | 26.02.2025
ZAŠTO SU BAŠ JEVREJI "IZABRANI NAROD": Avramov zavet sa Bogom i kako se on pogrešno tumači i doživljava kao etnička superiornost jedne nacije
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Dok su vernici uzvikivali: „Čekamo Blagodatni oganj!“, policija je blokirala aerodrom, pretresla arhiepiskopa i oduzela mu pasoš. Moskovska patrijaršija osudila je ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i pozvala na hitnu istragu.
Kaže da i svešteničke porodice ovaj praznik provode kao i sve, uz jednu razliku.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Pravoslavlje porodicu posmatra kao svetu zajednicu, blagoslovjenu od Boga.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Ako mislite da je dovoljno da posle 21. marta (kada pada prolećna ravnodnevica) izađete napolje, pogledate u nebo, pronađete pun Mesec i na osnovu toga zaključite da ćete sledeće nedelje slaviti Vaskrs, grešite! Stvar je mnogo komplikovanija!
Dok pravoslavni vernici čine ubedljivu većinu u Crnoj Gori, Eparhija budimljansko-nikšićka dobila je višestruko manje sredstava od verskih organizacija s daleko manjim brojem pripadnika i teritorijalnim obuhvatom.
U poruci povodom jevrejskog praznika slobode i nade, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je značaj zajedničkog života, međusobnog poštovanja i univerzalnih vrednosti koje spajaju pripadnike različitih vera u savremenom društvu.
Papa je hospitalizovan 14. februara u rimskoj bolnici Đemeli sa teškom respiratornom infekcijom. Prvobitno je lečen od bronhitisa, a zatim mu je dijagnostikovana dvostrana upala pluća.
Volele su me i često sam s njima satima pričao. Najčešće sam bio u tetka Cucinom ateljeu, gde je ona slikala, govorio je Abdulah Numan.
Više od 20.000 okupljenih na Trgu Svetog Petra ostalo je zatečeno kada se, na kraju mise, među njima pojavio Sveti Otac. Delio je blagoslove, darivao decu slatkišima i uputio poruku nade.
Stih “Stolica stiha” je verovatno najpoznatiji stih u Kuranu. Taj stih tvrdi da ništa niti niko nije sličan Alahu.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Prema predanju, Isus Hristos je na Veliku subotu telom u grobu, a dušom u Adu razrušio vrata pakla.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
