Bog je pristupio Avramu i postavio mu uslov: "Ako veruješ u Mene, moraš napustiti svoj grad, svoje bogove i da pođeš za Mojim, Božijim glasom, kuda ti Ja naredim“ (Post. 12,1)
Pitanje o tome zašto se Jevreji smatraju izabranim narodom duboko je ukorenjeno u istoriji i religijskim verovanjima judaizma. Taj pojam potiče iz hebrejskih tekstova, pre svega iz Starog zaveta, gde se spominje da je Bog sklopio saveza sa Avramom, prvim praocem Jevreja. Prema Bibliji, Bog je obećao Avramu da će njegovo potomstvo postati "izabrani narod" koji će igrati ključnu ulogu u svetu.
Naime, najjednostavnije, u davna vremena, pre postojanja jevrejskog naroda, živeo je jedan dobar i za današnje pojmove neshvatljivo pobožan čovek Avram.
Avram je bio monoteista odnosno verovao je u jednog Boga i po tome je bio prvi i jedinstven. Svi oko njega su bili mnogobošci, verovali su u postojanje više bogova, koji su sa pozicije jednog Boga bili demoni.
Bog je pristupio Avramu i postavio mu uslov: "Ako veruješ u Mene, moraš napustiti svoj grad, svoje bogove i da pođeš za Mojim, Božijim glasom, kuda ti Ja naredim“ (Post. 12,1)
On je time želeo Avrama da odvojio od pagana, a ujedno i da vidi njegovu odanost odnosno poslušnost Bogu.
Bog je obećao Avramu da će od njegovog semena napraviti veliki narod, kog će biti toliko puno kao što je zvezda na nebu. Avram u tom trenutku nije imao dece, a već je bio u ozbiljnim godinama. I Avram je pošao za Bogom.
U to vreme nije ni postojao jevrejski narod. Avram je bio prvi čovek koji je verovao u Boga i čovek od koga je nastao jevrejski narod.
Dakle, bio je izabran jedan čovek odnosno Avram, pa je od njega Bog stvorio čitav jevrejski narod.
Trebalo bi naglasiti da se ideja o "izabiranju" ne odnosi na superiornost u odnosu na druge narode, već posebnu odgovornost. Ovaj koncept se shvata kao obaveza da se služi Bogu i ispunjavaju moralni principi. Jevrejski narod se vidi kao onaj koji je pozvan da bude svetionik svetlosti za druge narode, promovišući pravdu, pravdu i milosrđe.
Samim tim, pojam "izabrani narod" ne označava nikakvu etičku ili kulturnu superiornost, već posebnu vezanost za Božji plan, sa misijom da doprinesu opštem dobru i pravednosti u svetu.
Mezuza (hebrejski: מזוזה) se odnosi na mali pergament (svitak), u kutijici, na kojem su rukopisno ispisane hebrejske reči i postavlja se na vrata doma u kom stanuju Jevreji.
Molitva i čitanje svetih spisa mogu nam pomoći da se postavimo u zdraviji mentalni okvir. Bog je uvek s nama i ponekad nam je samo potrebno dnevno podsećanje da nastavimo dalje.
Tora je stoga i religijski i pravni tekst otvoren tumačenju i primeni na svakodnevne životne uslove i prilke.
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, za sredu Siropusne sedmice, Sveti Teofan Zatvornik piše o duhovnom stanju sveta, upozoravajući da ljudi okreću leđa Bogu, ne traže Njegovu milost i tonu u duhovnu obamrlost.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Njegovo vreme na čelu Crkve obeležile su velike političke i verske borbe.
Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
Sveti oci učili su da krsni znak nije običaj niti formalnost, već duhovno oružje protiv zla.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Od ubistva i hule na Boga do kršenja Šabata i neposlušnosti prema roditeljima, drevni jevrejski zakoni predviđali su najstrože kazne.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Od Jom kipura do ličnih zaveta i neobičnih običaja, u judaizmu post nije izuzetak, već složen sistem duhovnog života koji povezuje pokajanje, sećanje, zajednicu i ličnu odgovornost.
Od biblijskih priča do savremenih platformi, šiduhim (provodadžija) pokazuje kako se vera, porodica i potraga za partnerom prepliću u sistemu u kojem se svaka veza vidi kao više od slučajnosti.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Sveti Otac tokom posete Španiji poručio da Crkva mora da čuje žrtve, prizna odgovornost i obezbedi obeštećenje, uz jačanje mera zaštite i prevencije zloupotreba.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
U hrišćanstvu često se govori da nijedna ljudska sudbina nije bez smisla i da Gospod svakome daje ono što je potrebno za spasenje.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama velikih svetitelja pravoslavlja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
