Bog je pristupio Avramu i postavio mu uslov: "Ako veruješ u Mene, moraš napustiti svoj grad, svoje bogove i da pođeš za Mojim, Božijim glasom, kuda ti Ja naredim“ (Post. 12,1)
Pitanje o tome zašto se Jevreji smatraju izabranim narodom duboko je ukorenjeno u istoriji i religijskim verovanjima judaizma. Taj pojam potiče iz hebrejskih tekstova, pre svega iz Starog zaveta, gde se spominje da je Bog sklopio saveza sa Avramom, prvim praocem Jevreja. Prema Bibliji, Bog je obećao Avramu da će njegovo potomstvo postati "izabrani narod" koji će igrati ključnu ulogu u svetu.
Naime, najjednostavnije, u davna vremena, pre postojanja jevrejskog naroda, živeo je jedan dobar i za današnje pojmove neshvatljivo pobožan čovek Avram.
Avram je bio monoteista odnosno verovao je u jednog Boga i po tome je bio prvi i jedinstven. Svi oko njega su bili mnogobošci, verovali su u postojanje više bogova, koji su sa pozicije jednog Boga bili demoni.
Bog je pristupio Avramu i postavio mu uslov: "Ako veruješ u Mene, moraš napustiti svoj grad, svoje bogove i da pođeš za Mojim, Božijim glasom, kuda ti Ja naredim“ (Post. 12,1)
On je time želeo Avrama da odvojio od pagana, a ujedno i da vidi njegovu odanost odnosno poslušnost Bogu.
Bog je obećao Avramu da će od njegovog semena napraviti veliki narod, kog će biti toliko puno kao što je zvezda na nebu. Avram u tom trenutku nije imao dece, a već je bio u ozbiljnim godinama. I Avram je pošao za Bogom.
U to vreme nije ni postojao jevrejski narod. Avram je bio prvi čovek koji je verovao u Boga i čovek od koga je nastao jevrejski narod.
Dakle, bio je izabran jedan čovek odnosno Avram, pa je od njega Bog stvorio čitav jevrejski narod.
Trebalo bi naglasiti da se ideja o "izabiranju" ne odnosi na superiornost u odnosu na druge narode, već posebnu odgovornost. Ovaj koncept se shvata kao obaveza da se služi Bogu i ispunjavaju moralni principi. Jevrejski narod se vidi kao onaj koji je pozvan da bude svetionik svetlosti za druge narode, promovišući pravdu, pravdu i milosrđe.
Samim tim, pojam "izabrani narod" ne označava nikakvu etičku ili kulturnu superiornost, već posebnu vezanost za Božji plan, sa misijom da doprinesu opštem dobru i pravednosti u svetu.
Mezuza (hebrejski: מזוזה) se odnosi na mali pergament (svitak), u kutijici, na kojem su rukopisno ispisane hebrejske reči i postavlja se na vrata doma u kom stanuju Jevreji.
Molitva i čitanje svetih spisa mogu nam pomoći da se postavimo u zdraviji mentalni okvir. Bog je uvek s nama i ponekad nam je samo potrebno dnevno podsećanje da nastavimo dalje.
Tora je stoga i religijski i pravni tekst otvoren tumačenju i primeni na svakodnevne životne uslove i prilke.
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, za sredu Siropusne sedmice, Sveti Teofan Zatvornik piše o duhovnom stanju sveta, upozoravajući da ljudi okreću leđa Bogu, ne traže Njegovu milost i tonu u duhovnu obamrlost.
Mnoge žene danas trpe zlostavljanje od strane svojih muževa, ćuteći iz straha, srama ili pogrešnog uverenja da je trpljenje dužnost svake dobre hrišćanke.
Isus je u deci video uzor vere, nevinosti i potpunog poverenja u Boga, koje je neophodno svakome ko želi da bude deo Carstva Nebeskog.
Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
U besedi za 20. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički pokazuje kako vera daruje ljudima vlast nad zlom i otkriva snagu koja nadilazi svaku opasnost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Stariji vernici bili su prestravljeni, planirani dijalog sa drugim zajednicama odložen.
Jevreji širom sveta obeležavaju Roš Ašanu – praznik duhovne obnove i početka nove godine, a vernicima je čestitku uputio i patrijarh Porfirije.
Obe uče da postoji samo jedan Bog i da su ljudi najuzvišenija stvorenja na zemlji, sposobna i za dobro i za zlo.
U Novom Sаdu Bаumhorn je pre grаdnje sinаgoge izgrаdio Menrаtovu pаlаtu i Zgrаdu štedionice nа sаdаšnjem Trgu slobode.
Ajeti 30–33 iz sure Fussilet (41), izdvojeni za 21. oktobar, podsećaju da istrajnost u veri i činjenje dobra otvaraju vrata Božije zaštite, donose utehu duši i otkrivaju lepotu svakodnevnog poziva ka Alahu.
Sura Fussilat (41:9–12) otkriva red i harmoniju univerzuma, podsećajući vernike na odgovornost prema Stvoritelju i podstičući na duhovni rast i zahvalnost.
Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
Poglavar Rimokatoličke crkve sa govornice pozvao međunarodnu zajednicu da zaštiti nevine od brutalne ratne strategije koja pogađa milione ljudi i poručio da je obezbeđivanje hrane moralna obaveza čitavog čovečanstva.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Čitanje Svetog pisma za 20. utorak po Duhovima pokazuje kako iz srca izviru dela koja oblikuju našu svakodnevicu i duhovni život, otkrivajući snagu oproštaja i unutrašnje odgovornosti.
Ajeti 30–33 iz sure Fussilet (41), izdvojeni za 21. oktobar, podsećaju da istrajnost u veri i činjenje dobra otvaraju vrata Božije zaštite, donose utehu duši i otkrivaju lepotu svakodnevnog poziva ka Alahu.
Dok svet trči za trenutnim zadovoljstvima, ovaj veliki učitelj Crkve nas podseća da pravi plod dolazi samo onima koji strpljivo slede Božiji ritam i poštuju prirodni ritam duhovnog života.
