Mezuza (hebrejski: מזוזה) se odnosi na mali pergament (svitak), u kutijici, na kojem su rukopisno ispisane hebrejske reči i postavlja se na vrata doma u kom stanuju Jevreji.
Mezuza je znak jevrejskog doma, pokazatelj da se u njemu nalazi jevrejska porodica. Kada jevrejska porodica postavi mezuzu na vrata svog doma nastavljaju tradiciju koja seže unazad do biblijskih vremena.
Dekorativni omotač čuva važni svitak, na kojem su rukopisno ispisana prva dva dela Šeme (poznate kao "molitva mezuze"), počinjući sa večnim rečima: "Slušaj, Izraele, Gospod je naš Bog, Gospod je Jedan.” Ovi odlomci sadrže Božju zapovest o postavljanju mezuze: "Ispisivaćete ih na vratima svojih kuća i na svojim kapijama." Ove reči piše stručni pisar, obučen u mnogim zakonima koji se odnose na pisanje mezuze, uključujući zahtev da se piše sa posebnim namerama i da reči budu napisane u ispravnom redosledu.
Svako slovo u mezuzi mora biti pravilno oblikovano. Svaka pukotina u pergamentu ili bilo kakav propust može učiniti ceo svitak nevalidnim. Odštampana mezuzah je nevažeća. Iz tog razloga je od suštinskog značaja da se kupi od pouzdanog pisara ili prodavca.
Na poleđini svitka, pisar piše jedno od Božjih imena.
Mezuzu treba postaviti na skoro svaka vrata koja vam pripadaju. Iznimke su vrata koja vode u toalet i mala skladišta. Mezuzu treba postaviti sa desne strane vrata, u gornjoj trećini vrata. Mezuza treba biti postavljena uspravno, naginjući se tako da vrh mezuze bude okrenut prema unutrašnjosti prostorije.
Postavljanje mezuze na vrata ispunjava se biblijsku zapovest, ali ovaj čin ima i vrlo važnu poruku i pruža zaštitu stanarima. Mezuza znači da judaizam nije ograničen samo na sinagoge, odražava težnju ka duhovnosti čak i unutar udobnosti i poznatosti privatnih domova. Mezuza na vratima podseća sve koji prolaze kroz ta vrata da je Bog prisutan u njihovim životima.
Mezua ima jedinstvenu osobinu da štiti stanare doma u kojem je postavljena—bilo da su stanari unutra ili napolju. Mezuza se može uporediti sa „šlemom”, zaštitnim slojem koji nas štiti od opasnosti koje nas okružuju u životu. Talmud uči da dok većina kraljeva sedi unutra dok ih njihovi stražari štite spolja, Gospod postavlja svoju zaštitu (koja se manifestuje u mezuzi) spolja, štiteći svoj voljeni narod.
Gospod obećava da će svako ko pažljivo posmatra zapovest mezuze imati duži, bogatiji život, kao i njihovi potomci, kako je zapisano u Ponovljenom zakonu: "Da produžite svoje dane i dane svoje dece".
Kada Jevreji prolaze kroz vrata na kojima je postavljena mezuza, obično je pogledaju i dotaknu. Neki ljudi tada poljube svoje prste.
Da i ne. Svitak mezuze, na kojem je napisana molitva mezuze, mora biti napravljen od specijalnog materijala od strane vrlo kompetentnog pisara. Međutim, omotač mezuze je nešto što možete napraviti sami. Glina, plastika, drvo i mnogi drugi materijali za rukotvorine su dobri za izradu omotača mezuze.
Jevrejski zakon zahteva uranjanje u mikve za preobraćenje u judaizam, a za žene pre venčanja ili nakon menstruacije.
Raseljavanje Jevreja širom sveta počelo je 63. godine pre nove ere dolaskom Rimljana. Jevreji su se podelili na dve velike grupe: Sefarde i Aškenaze.
Ovaj legendarni artefakt je ukrašena, pozlaćena kutija za koju se kaže da je pre 3.000 godina izgrađena od strane Izraelita kako bi čuvala kamenje na kojem su bili ispisani Deset Božijih zapovesti.
U Beogradu će biti održano predavanje vezano za jevrejsku bogomolju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Kulinarski tim Artis centra rekonstruisao je jelo nadahnuto srednjovekovnom kuhinjom, a završni premaz od meda i crnog vina daje mesu rubinsku, hrskavu koricu.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Zajednička vojna operacija Izraela i SAD protiv Irana dobila je kodno ime koje aludira na biblijskog praoca iz izraelskog kraljevskog roda.
Donosimo vam pregled važnih, ponekad iznenađujućih podataka koji obogaćuju razumevanje Svetog pisma.
U pitanju je običaj ili tradicija, a ne zapovest, i tokom vekova ponuđena su različita tumačenja ovog neobičnog, ali duboko simboličnog čina.
Nauka i lična svedočenja ukazuju na snažan odgovor: dan odmora nije samo luksuz - to je neophodnost.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Policija je uhapsila 31-godišnjeg državljanina Ukrajine, dok nadležni organi utvrđuju sve okolnosti napada i njegov mogući motiv.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Više od 20 strana hronike upućene patrijarhu Vartolomeju otkriva detalje događaja iza zatvorenih vrata uoči Sabora u Kijevu, sastanaka sa Petrom Porošenkom, sukoba oko Filaretove uloge i stalnog nadzora nad carigradskom delegacijom.
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.
Iako zvona najčešće povezujemo sa pozivom na bogosluženje, ona se oglašavaju i kada parohiju treba obavestiti o nečijem upokojenju, a način zvonjave tada nosi poruku koju su vernici nekada veoma dobro umeli da prepoznaju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
