Mezuza (hebrejski: מזוזה) se odnosi na mali pergament (svitak), u kutijici, na kojem su rukopisno ispisane hebrejske reči i postavlja se na vrata doma u kom stanuju Jevreji.
Mezuza je znak jevrejskog doma, pokazatelj da se u njemu nalazi jevrejska porodica. Kada jevrejska porodica postavi mezuzu na vrata svog doma nastavljaju tradiciju koja seže unazad do biblijskih vremena.
Dekorativni omotač čuva važni svitak, na kojem su rukopisno ispisana prva dva dela Šeme (poznate kao "molitva mezuze"), počinjući sa večnim rečima: "Slušaj, Izraele, Gospod je naš Bog, Gospod je Jedan.” Ovi odlomci sadrže Božju zapovest o postavljanju mezuze: "Ispisivaćete ih na vratima svojih kuća i na svojim kapijama." Ove reči piše stručni pisar, obučen u mnogim zakonima koji se odnose na pisanje mezuze, uključujući zahtev da se piše sa posebnim namerama i da reči budu napisane u ispravnom redosledu.
Svako slovo u mezuzi mora biti pravilno oblikovano. Svaka pukotina u pergamentu ili bilo kakav propust može učiniti ceo svitak nevalidnim. Odštampana mezuzah je nevažeća. Iz tog razloga je od suštinskog značaja da se kupi od pouzdanog pisara ili prodavca.
Na poleđini svitka, pisar piše jedno od Božjih imena.
Mezuzu treba postaviti na skoro svaka vrata koja vam pripadaju. Iznimke su vrata koja vode u toalet i mala skladišta. Mezuzu treba postaviti sa desne strane vrata, u gornjoj trećini vrata. Mezuza treba biti postavljena uspravno, naginjući se tako da vrh mezuze bude okrenut prema unutrašnjosti prostorije.
Postavljanje mezuze na vrata ispunjava se biblijsku zapovest, ali ovaj čin ima i vrlo važnu poruku i pruža zaštitu stanarima. Mezuza znači da judaizam nije ograničen samo na sinagoge, odražava težnju ka duhovnosti čak i unutar udobnosti i poznatosti privatnih domova. Mezuza na vratima podseća sve koji prolaze kroz ta vrata da je Bog prisutan u njihovim životima.
Mezua ima jedinstvenu osobinu da štiti stanare doma u kojem je postavljena—bilo da su stanari unutra ili napolju. Mezuza se može uporediti sa „šlemom”, zaštitnim slojem koji nas štiti od opasnosti koje nas okružuju u životu. Talmud uči da dok većina kraljeva sedi unutra dok ih njihovi stražari štite spolja, Gospod postavlja svoju zaštitu (koja se manifestuje u mezuzi) spolja, štiteći svoj voljeni narod.
Gospod obećava da će svako ko pažljivo posmatra zapovest mezuze imati duži, bogatiji život, kao i njihovi potomci, kako je zapisano u Ponovljenom zakonu: "Da produžite svoje dane i dane svoje dece".
Kada Jevreji prolaze kroz vrata na kojima je postavljena mezuza, obično je pogledaju i dotaknu. Neki ljudi tada poljube svoje prste.
Da i ne. Svitak mezuze, na kojem je napisana molitva mezuze, mora biti napravljen od specijalnog materijala od strane vrlo kompetentnog pisara. Međutim, omotač mezuze je nešto što možete napraviti sami. Glina, plastika, drvo i mnogi drugi materijali za rukotvorine su dobri za izradu omotača mezuze.
Jevrejski zakon zahteva uranjanje u mikve za preobraćenje u judaizam, a za žene pre venčanja ili nakon menstruacije.
Raseljavanje Jevreja širom sveta počelo je 63. godine pre nove ere dolaskom Rimljana. Jevreji su se podelili na dve velike grupe: Sefarde i Aškenaze.
Ovaj legendarni artefakt je ukrašena, pozlaćena kutija za koju se kaže da je pre 3.000 godina izgrađena od strane Izraelita kako bi čuvala kamenje na kojem su bili ispisani Deset Božijih zapovesti.
U Beogradu će biti održano predavanje vezano za jevrejsku bogomolju.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Kao i sve religije, tako i judaizam ima svoje specifične simbole, čije značenje je povezano sa tradicijom starom više hiljada godina, a čija primena je ostala i danas u svrhu podsećanja na Boga.
Od paljenja menore i igara drejdelom do tajni savršenih latkesa i poklona u poslednjem trenutku – sve što morate znati pre nego što Praznik svetlosti zasvetli u domu.
Tradicionalni obred sklapanja braka i raskošna svečanost spojili su sinagogu i industrijski dok, dok je svaki detalj organizovan do savršenstva.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog mučenika Platona po starom kalendaru, Svetog proroka Nauma po novom, katolici proslavlja Svetog Šarla de Fukoa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
U ajetima 99:1-8 krije se univerzalna poruka: nijedno delo, koliko god sitno, ne prolazi neprimećeno, a Sudnji dan donosi konačnu meru za svaku ljudsku odluku.
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
Kroz ajete 98:7-8 saznajemo kako Božije zadovoljstvo i večna nagrada pripadaju najposvećenijima.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
