Mezuza (hebrejski: מזוזה) se odnosi na mali pergament (svitak), u kutijici, na kojem su rukopisno ispisane hebrejske reči i postavlja se na vrata doma u kom stanuju Jevreji.
Mezuza je znak jevrejskog doma, pokazatelj da se u njemu nalazi jevrejska porodica. Kada jevrejska porodica postavi mezuzu na vrata svog doma nastavljaju tradiciju koja seže unazad do biblijskih vremena.
Dekorativni omotač čuva važni svitak, na kojem su rukopisno ispisana prva dva dela Šeme (poznate kao "molitva mezuze"), počinjući sa večnim rečima: "Slušaj, Izraele, Gospod je naš Bog, Gospod je Jedan.” Ovi odlomci sadrže Božju zapovest o postavljanju mezuze: "Ispisivaćete ih na vratima svojih kuća i na svojim kapijama." Ove reči piše stručni pisar, obučen u mnogim zakonima koji se odnose na pisanje mezuze, uključujući zahtev da se piše sa posebnim namerama i da reči budu napisane u ispravnom redosledu.
Svako slovo u mezuzi mora biti pravilno oblikovano. Svaka pukotina u pergamentu ili bilo kakav propust može učiniti ceo svitak nevalidnim. Odštampana mezuzah je nevažeća. Iz tog razloga je od suštinskog značaja da se kupi od pouzdanog pisara ili prodavca.
Na poleđini svitka, pisar piše jedno od Božjih imena.
Mezuzu treba postaviti na skoro svaka vrata koja vam pripadaju. Iznimke su vrata koja vode u toalet i mala skladišta. Mezuzu treba postaviti sa desne strane vrata, u gornjoj trećini vrata. Mezuza treba biti postavljena uspravno, naginjući se tako da vrh mezuze bude okrenut prema unutrašnjosti prostorije.
Postavljanje mezuze na vrata ispunjava se biblijsku zapovest, ali ovaj čin ima i vrlo važnu poruku i pruža zaštitu stanarima. Mezuza znači da judaizam nije ograničen samo na sinagoge, odražava težnju ka duhovnosti čak i unutar udobnosti i poznatosti privatnih domova. Mezuza na vratima podseća sve koji prolaze kroz ta vrata da je Bog prisutan u njihovim životima.
Mezua ima jedinstvenu osobinu da štiti stanare doma u kojem je postavljena—bilo da su stanari unutra ili napolju. Mezuza se može uporediti sa „šlemom”, zaštitnim slojem koji nas štiti od opasnosti koje nas okružuju u životu. Talmud uči da dok većina kraljeva sedi unutra dok ih njihovi stražari štite spolja, Gospod postavlja svoju zaštitu (koja se manifestuje u mezuzi) spolja, štiteći svoj voljeni narod.
Gospod obećava da će svako ko pažljivo posmatra zapovest mezuze imati duži, bogatiji život, kao i njihovi potomci, kako je zapisano u Ponovljenom zakonu: "Da produžite svoje dane i dane svoje dece".
Kada Jevreji prolaze kroz vrata na kojima je postavljena mezuza, obično je pogledaju i dotaknu. Neki ljudi tada poljube svoje prste.
Da i ne. Svitak mezuze, na kojem je napisana molitva mezuze, mora biti napravljen od specijalnog materijala od strane vrlo kompetentnog pisara. Međutim, omotač mezuze je nešto što možete napraviti sami. Glina, plastika, drvo i mnogi drugi materijali za rukotvorine su dobri za izradu omotača mezuze.
Jevrejski zakon zahteva uranjanje u mikve za preobraćenje u judaizam, a za žene pre venčanja ili nakon menstruacije. Raseljavanje Jevreja širom sveta počelo je 63. godine pre nove ere dolaskom Rimljana. Jevreji su se podelili na dve velike grupe: Sefarde i Aškenaze. Ovaj legendarni artefakt je ukrašena, pozlaćena kutija za koju se kaže da je pre 3.000 godina izgrađena od strane Izraelita kako bi čuvala kamenje na kojem su bili ispisani Deset Božijih zapovesti. U Beogradu će biti održano predavanje vezano za jevrejsku bogomolju.
Schutterstock
Možemo li sami napraviti Mezuzu?
Judaizam
23:20 | 21.01.2025
NEKI URANJAJU SVAKOG PETKA U VODU, DRUGI RADI ŽIVOTNIH PREKRETNICA: Šta je "mikve" i koja je simbolika ovog kupatila
Judaizam
23:56 | 22.01.2025
ZAŠTO JE JEVREJSKI NAROD PODELJEN U DVE GRUPE: Ko su Aškenazi, a ko Sefardi - ne pričaju čak ni istim jezikom
Duhovna riznica
15:10 | 25.01.2025
DA LI JE OVAJ PREDMET IZ BIBLIJE NAJVEĆA MISTERIJA: Za njim traga ceo svet, nagađaju lokaciju gde je sakriven, a arheolozi poručuju jedno
Judaizam
09:46 | 10.02.2025
PREDAVANJE U BEOGRADU: Vrsni stručnjak dr Eliezer Papo o značaju sinagoga kod Jevreja
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Hram Svete velikomučenice Nedelje u Karinu Gornjem ponovo je na meti nacionalističke mržnje – Eparhija dalmatinska najoštrije je osudila ovaj sramotni čin i pozvala na mir i ljubav u Hristu.
U narodu postoje brojna praznoverja, koja se promovišu kao da je reč o crkvenom učenju, a s Crkvom nemaju veze, tako da bi trebalo biti veoma obazriv.
U slučaju kada smo zalepljeni za strasti i želimo ih, ali hoćemo i božansku blagodat, tada se dešava strašni sukob u nama.
Mezuza (hebrejski: מזוזה) se odnosi na mali pergament (svitak), u kutijici, na kojem su rukopisno ispisane hebrejske reči i postavlja se na vrata doma u kom stanuju Jevreji.
Zanimljiv je i odnos Monaha Avelja prema javnom životu, onom na sceni i svakodnevnim obavezama u manastira.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Kao i sve religije, tako i judaizam ima svoje specifične simbole, čije značenje je povezano sa tradicijom starom više hiljada godina, a čija primena je ostala i danas u svrhu podsećanja na Boga.
Protojerej Vasil Kosiačenko je ovaj kontroverzni komentar objavio na Fejsbuk nalogu ukrajinskog glavnog rabina, Moše Reuvena Azmana,
Ovaj praznik ima jaku simboliku i znači da možemo opstati u svakom društvu, ukorenjeni u sopstvenoj tradiciji, a da opet budemo otvoreni prema svetu.
Tradicija nošenja kipe nije izvedena iz nijednog biblijskog stiha. To je običaj koji se razvijao kao znak priznanja da postoji neko „iznad“ nas ko prati svaki naš postupak.
Iako Kuran ne zahteva nošenje kufija, mnogi muškarci ga nose kao znak skromnosti, verske pripadnosti i kulturnog ponosa. U islamskim tradicijama, često je povezan sa skromnošću i posvećenošću.
U video-snimku, Karpenter je prikazana kako pleše u crkvi u kratkoj haljini sa crnim velom na glavi, a scena s kovčezima izazvala je kontroverze.
Tramp je prisutnima rekao da se njegov odnos prema religiji promenio nakon što je prošle godine preživio pokušaj atentata i pozvao Amerikance da "vrate Boga u svoje živote“.
Četrdesetogodišnji Rumun, vidno uznemiren, popeo se na glavni oltar bazilike, bacajući svećnjake i stolnjak na pod pre nego što su ga zaustavili pripadnici Vatikanske žandarmerije.
U narodu postoje brojna praznoverja, koja se promovišu kao da je reč o crkvenom učenju, a s Crkvom nemaju veze, tako da bi trebalo biti veoma obazriv.
Zanimljiv je i odnos Monaha Avelja prema javnom životu, onom na sceni i svakodnevnim obavezama u manastira.
Protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić objašnjava da ovaj simbol ima istoriju koja seže u antičko doba.
Iz Informativne službe SPC naglašavaju da svako ko je poznavao patrijarha Pavla, slušao njegove propovedi, čitao intervjue i bogoslovske tekstove ili gledao, retke emisije sa njim snimljene, zna da je bilo kakav pa i najblaži politički angažman bio apsolutno nemoguć u njegovom slučaju.
Ovo izuzetno jelo priprema se u crnogorskim, hercegovačkim i dalmatinskim krajevima, a u drevna vremena u toku kuge jeli su ga Mlečani. Saznajte kako se prema starom receptu priprema ovaj obrok koji je simbol snage i izdržljivosti.
Strast za alkoholom nije samo telesna slabost – ona pomračuje um, gasi razum i odvaja čoveka od Boga. Sveti Jovan Zlatoust nas opominje da pijanstvo nije samo prekomerno uživanje u piću, već i svaka strast koja zarobljava dušu.
Aleksandar Tkačenko objašnjava kako stres funkcioniše kao "stražar duše" i zašto je važno razumeti njegovu poruku umesto da ga potiskujemo. Njegovi saveti pomažu u pronalaženju unutrašnjeg mira i emocionalnog balansa.
