Jevrejski narod živi još od vremena njegovih praotaca, patrijarha Avrama, Isaka i Jakova, sve do današnjih dana, a simboli religije su prepoznatljivi - međutim njihovo značenje nije jasno mnogima.
Ovi simboli, kao što su jerveji (ili tefilin), kipa, menora i mezuzah, predstavljaju ključne aspekte jevrejske religijske baštine. Kipa, kao pokrivalo za glavu, simbolizuje poštovanje prema Bogu, dok menora, sa svojim sedam krakova, simbolizuje svetlost i duhovnu budnost. Mezuzah, koja se postavlja na vrata domova, sadrži svetinje i simbolizuje vernost jevrejskom zakonu.
Mezuza
Shutterstock
Mezuza
Mezuza je simbol koji propisuje jevrejska sveta knjiga - Tora i na hebrejskom doslovno znači dovratak.
To je svitak od pergamenta koji se stavlja u malu kasetu cevastog oblika od metala, drveta, kamena, pečene gline ili, u današnje vreme najčešće, od plastike i pričvršćuje u kosom položaju na gornji deo desnog dovratka. Na svitku su isključivo rukom sofera (pisara svetih i obrednih spisa) ispisana dva odlomka iz V knjige Mojsijeve: “Sema Jisrael” (“Čuj Izraele”) i “Vehaja im šemoa tišmeu” (“Ako se budete pridržavali mojih zakona”).
Na spoljnoj strani kasetice ispisuje se hebrejsko slovo šin "ש" (što је skraćenica od reči šadaj - svemogući). Mezuza treba stalno da podseća na uzvišenost i jedinstvo Gospoda Boga koji štiti jevrejski narod. Pri postavljanju mezuze vrši se njeno osvećenje. U znak vere, pri ulasku ili izlasku iz prostorije, mezuza se dodiruje vrhovima prstiju desne ruke, a njima se zatim dodiruju usne. Prilikom preseljenja mezuza se obavezno skida sa dovratka da bi se otklonila i najmanja mogućnost da se kasnije sa njom postupa na neprimeren način
Menora
Shutterstock
Menora
Menora je sedmokraki svećnjak, koji predstavlja simbol jevrejskog naroda i potiče još iz Mojsijevog vremena. Izgled mu је utvrđen za vreme primanja “Deset zapovesti” na Sinajskoj gori. Sa obe strane središnjeg stuba svećnjak se grana na po tri kraka, formirajući ukupno sedam krakova.
U II knjizi Mojsijevoj (Izlazak, hebrejski Semot) dat je detaljan opis menore. Jevreji su menoru nosili sa sobom kroz Sinajsku pustinju, a kasnije je postavili u “Zavetni- šator”. Kada je kralj Solomon izgradio Jerusalimski Hram, u njega je postavljena velika zlatna menora i još deset manjih.
U II Hramu je postojala samo jedna menora, koja je ovekovečena na reljefu Trijumfalnog luka u Rimu, na kome se vidi kako Rimljani odvode jevrejsko roblje i oteto blago iz Hrama, 70. godine, po osvajanju Jerusalima.
Svećnjak inače ima veliku ulogu u jevrejskom poštovanju praznika. Sveće se pale gotovo za svaki praznik. Tako se za Hanuku pali devetokraki svećniak, koji је dobio i poseban naziv hanukija (kako bi se razlikovao od hramske menore).
Talit i Šofar
Shutterstock
Talit i Šofar
Talit је molitveni šal ili ogrtač bele boje od platna ili svile sa plavim ili crnim prugama na oba kraja i osmostrukim resama vezanim u čvor na četiri ugla. Svaka resa predstavlja određenu dužnost која se ne sme zaboraviti.
Na deo oko vrata stavljaju se ukrasne trake. Talit nose muškarci, a sveštena lica i funkcioneri јеvrejskih zajednica nose ga prilikom svakog obreda.
Šofar predstavlja trubu izrađenu od roga ovna. Zvuk šofara može se čuti u sinagogama širom sveta prilikom obeležavanja praznika Roš Ašana i po završetku Jom Kipura, i to je zvuk koji treba da podseti pripadnike judaizma na potrebu za dubokim promišljanjem o ličnim postupcima i delima, te da dovede do pokajanja i namere uspostavljanja boljih relacija čoveka sa svojom materijalnom i duhovnom okolinom.
Tefelin i kipa
Shutterstock
Tefelin i kipa
Tefelin je molitveno remenje koje stavljaju muškarci stariji od trinaest godina i to samo ultraortodoksni pripadnici jevrejske vere.
Kipa je pokrov za glavu - kapa. lako je to najprepoznatljiviji znak jevrejske garderobe, to je ujedno i znak sa najmanje religijskog značenja. Običaj pokrivanja glave prilikom molitve kod Jevreja potiče još iz antičkog doba, kada je i kod ostalih naroda to bio znak poštovanja, pa je verovatno prihvaćen kao izraz poštovanja prema Bogu. Ne postoje posebni propisi o njegovom izgledu ili izradi.
Magen David
Shutterstock
Davidova zveza
Magen David (hebrejski Davidov štit, kod nas poznatiji kao Davidova zvezda) је znak koji se sastoji od dva jednakostranična trougla postavljena tako da obrazuju šestokraku zvezdu. Znak je poznat još i kao Solomonov pečat. Upotreba ovog simbola je stara i široko rasprostranjena, ali to nije simbol samo jevrejskog naroda i prvobitno nije imao ništa zajedničko sa judaizmom. Može se naći u ornamentici raznih religija. U ranoj jevrejskoj literaturi i umetnosti veoma je redak. Prema legendi, to je simbol kralja Davida, čiji su vojnici na štitovima imali Magen David.
Tokom istorije on dobija i mistično značenje. Za njegov oblik postoji više objašnjenja, od toga da je gornji vrh trougla povezan sa Bogom, a donji sa realnim svetom, do toga da isprepletanost trouglova predstavlja neraskidivu vezu koja postoji kod jevrejskog naroda, kao i druga.
Mikve
Mikve su ritualno kupatilo sa tekućom vodom, što je u jevrejskoj veri izuzetno važno. Voda je prvobitni izvor svih živih bića i smatra se da ima moć pročišćavanja, obnove i izgradnje života.
U mikve se odlazi uoči Šabata, uoči praznika i u još nekim posebnim slučajevima. U mikve treba tri puta zaroniti uz kazivanje posebnog blagoslova.
Magen David postao je simbol jevrejskog naroda relativno skoro, tek u dijaspori i pojavljivao se na najrazličitijim mestima.
U 17. veku postaje popularno stavljanje znaka na spoljašnost sinagoga kako bi jevrejski molitveni dom bio lako prepoznatljiv. Ipak, popularnost je stekao tek kada ga je kao svoj amblem usvojio Cionistički pokret (pokret koji se prvenstveno zalagao za povratak raseljenih Jevreja u pradomovinu i osnivanje sopstvene države).
Znak je tokom istorije korišćen u progonima Jevreja za njihovo obeležavanje, posebno u vreme Holokausta.
Sveti apostol Luka bio je i lekar, zato bi svo bolesni trebalo da mu se kroz molitvu obrate za pomoć.
Sveti Teofan ističe da prava vrednost života nije u materijalnom blagostanju ili društvenoj počasti, već u duhovnom bogatstvu. On naglašava da je život ispunjen nevoljama i iskušenjima često put ka istinskoj utehi i slobodi od materijalnih zavisnosti. Prava sreća se ne nalazi u spoljašnjim bogatstvima, već u unutrašnjem miru i duhovnom ispunjenju. Kada se oslobodimo očaravajućih iluzija ovog sveta, možemo spoznati da su unutrašnje vrednosti, kao što su ljubav, saosećanje i vera, jedina istinska bogatstva. Sveti Teofan poziva svakoga da se prema materijalnim dobrima odnosi s oprezom, čak i kada ih ima, i da ih ne dozvoli da zasene duhovni put.
Posle trideset godina prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram“.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
U vremenu kada jesen obasjava zlatnim tonovima, ovaj praznik donosi sa sobom ne samo blagodati prirode, već i duboko zajedništvo među ljudima, podsećajući Jevreje na njihove korene, zahvalnost i vrednost zajedničkog slavlja.
U periodu između Roš hašane i Jom kipura, jevrejska zajednica širom sveta posvećuje vreme postu, molitvama i duhovnoj obnovi. Jom kipur, koji se ove godine obeležava 11. i 12. oktobra, predstavlja vrhunac pokajanja, kada vernici tragaju za oproštajem i mirom.
Usred ratnih dešavanja, kolone duhovne tragalice okupljaju se u ukrajinskom gradu Umanu, da odaju počast osnivaču hasidskog pokreta i proslave jedan od najvažnijih jevrejskih praznika — Roš Hašanu.
U čestitki povodom Roš Hašane, poglavar Srpske pravoslavne crkve je pozvao na zajedničke napore pravoslavnih i jevrejskih zajednica za bolju budućnost.
Kao i sutra, na Dan mrtvih, običaj je da se obilaze grobovi, pale sveće i na spomenike postavlja cveće.
Mitla (u prevodu "mesto mrtvih"), bio je grad u južnom Meksiku poznat po povezanosti s Pitaom Bezelaom, zapotečkim bogom smrti, a upravo tu se nalazi Crkva Svetog Pavla, ispod koje se proteže podzemni splet hodnika.
Islamski učenjak kroz ironiju ističe ozbiljnost izazova i iskušenja koje sunčanje i kupanje donose za vernike.
Moja majka je ostala u blaženom stanju, što se kaže, međutim, oni nikome nisu mogli da kažu, bojali su se, pošto su bili mnogo mladi, a nisu još bili u braku, pričao je Vidović.
Veliki praznik obeležava se danas među vernicima SPC, a posebno radosno i svečano je u Cetinjskom manastiru.
Mnogi istraživači su pokušali da odgonetnu značenej crteža na Trškoj crkvi, međutim niko do danas sa sigurnošću ne može da tvrdi da zna njihovo značenje.
Tokom liturgije, iz ikone Gospoda Hrista, koju su hodočasnici darovali kao izraz podrške i ljubavi, počelo je da teče sveto miro. Ovaj čudesni događaj, koji vernici tumače kao Božiji znak, izazvao je snažne emocije među okupljenim narodom.
Izvori posvećeni Prepodobnoj mati Paraskevi privlače vernike i znatiželjnike svojim lekovitim svojstvima i blagorodnom energijom, a predstavljaju mesta gde se vera i priroda skladno prepliću.
bude molitva, neka se ljudi okupe ali da tu nema ogovaranja, opijanja, pušenja cigareta...Čim neko zapali cigaru na slavi, to više nije krsna slava. Jer "ko puši, đavolu kadi", kaže Sveti Justin Ćelijski. To je greh, kao i opijanje i prejedanje, priča otac Grigorije.
Sveti apostol Pavle upoređuje bračnu vezu muža i žene s vezom Hrista i crkve: ("Muž je glava žene kao što je Hristos glava crkve"). Kao što čovek i žena u braku postaju jedno, kao jedno bi trebalo i da budu nerazdvojni.
Povodom nemerljivog gubitka života u strašnoj nesreći, poglavar Srpske pravoslavne crkve izrazio je duboko saučešće i molitveno stao uz porodice nastradalih, naglasivši važnost zajedništva i vere kao utehe u najtežim trenucima.