DAVIDOVA ZVEZDA NIJE ODUVEK BILA SIMBOL JEVREJA: Šta predstavlja sedmokraki svećnjak i zašto se na glavi nosi mala kapa

Jevrejski narod živi još od vremena njegovih praotaca, patrijarha Avrama, Isaka i Jakova, sve do današnjih dana, a simboli religije su prepoznatljivi - međutim njihovo značenje nije jasno mnogima.  

Ovi simboli, kao što su jerveji (ili tefilin), kipa, menora i mezuzah, predstavljaju ključne aspekte jevrejske religijske baštine. Kipa, kao pokrivalo za glavu, simbolizuje poštovanje prema Bogu, dok menora, sa svojim sedam krakova, simbolizuje svetlost i duhovnu budnost. Mezuzah, koja se postavlja na vrata domova, sadrži svetinje i simbolizuje vernost jevrejskom zakonu. 

Mezuza

Shutterstock

 

Mezuza je simbol koji propisuje jevrejska sveta knjiga - Tora i na hebrejskom doslovno znači dovratak.

To je svitak od pergamenta koji se stavlja u malu kasetu cevastog oblika od metala, drveta, kamena, pečene gline ili, u današnje vreme najčešće, od plastike i pričvršćuje u kosom položaju na gornji deo desnog dovratka. Na svitku su isključivo rukom sofera (pisara svetih i obrednih spisa) ispisana dva odlomka iz V knjige Mojsijeve: “Sema Jisrael” (“Čuj Izraele”) i “Vehaja im šemoa tišmeu” (“Ako se budete pridržavali mojih zakona”).

Na spoljnoj strani kasetice ispisuje se hebrejsko slovo šin "ש" (što је skraćenica od reči šadaj - svemogući). Mezuza treba stalno da podseća na uzvišenost i jedinstvo Gospoda Boga koji štiti jevrejski narod. Pri postavljanju mezuze vrši se njeno osvećenje. U znak vere, pri ulasku ili izlasku iz prostorije, mezuza se dodiruje vrhovima prstiju desne ruke, a njima se zatim dodiruju usne. Prilikom preseljenja mezuza se obavezno skida sa dovratka da bi se otklonila i najmanja mogućnost da se kasnije sa njom postupa na neprimeren način

Menora

Shutterstock

 

Menora je sedmokraki svećnjak, koji predstavlja simbol jevrejskog naroda i potiče još iz Mojsijevog vremena. Izgled mu је utvrđen za vreme primanja “Deset zapovesti” na Sinajskoj gori. Sa obe strane središnjeg stuba svećnjak se grana na po tri kraka, formirajući ukupno sedam krakova.

U II knjizi Mojsijevoj (Izlazak, hebrejski Semot) dat je detaljan opis menore. Jevreji su menoru nosili sa sobom kroz Sinajsku pustinju, a kasnije je postavili u “Zavetni- šator”. Kada je kralj Solomon izgradio Jerusalimski Hram, u njega je postavljena velika zlatna menora i još deset manjih.

U II Hramu je postojala samo jedna menora, koja je ovekovečena na reljefu Trijumfalnog luka u Rimu, na kome se vidi kako Rimljani odvode jevrejsko roblje i oteto blago iz Hrama, 70. godine, po osvajanju Jerusalima.

Svećnjak inače ima veliku ulogu u jevrejskom poštovanju praznika. Sveće se pale gotovo za svaki praznik. Tako se za Hanuku pali devetokraki svećniak, koji је dobio i poseban naziv hanukija (kako bi se razlikovao od hramske menore). 

Talit i Šofar

Shutterstock

 

Talit је molitveni šal ili ogrtač bele boje od platna ili svile sa plavim ili crnim prugama na oba kraja i osmostrukim resama vezanim u čvor na četiri ugla. Svaka resa predstavlja određenu dužnost која se ne sme zaboraviti.

Na deo oko vrata stavljaju se ukrasne trake. Talit nose muškarci, a sveštena lica i funkcioneri јеvrejskih zajednica nose ga prilikom svakog obreda. 

Šofar predstavlja trubu izrađenu od roga ovna. Zvuk šofara može se čuti u sinagogama širom sveta prilikom obeležavanja praznika Roš Ašana i po završetku Jom Kipura, i to je zvuk koji treba da podseti pripadnike judaizma na potrebu za dubokim promišljanjem o ličnim postupcima i delima, te da dovede do pokajanja i namere uspostavljanja boljih relacija čoveka sa svojom materijalnom i duhovnom okolinom.

Tefelin i kipa

Shutterstock

 

Tefelin je molitveno remenje koje stavljaju muškarci stariji od trinaest godina i to samo ultraortodoksni pripadnici jevrejske vere.

Kipa je pokrov za glavu - kapa. lako je to najprepoznatljiviji znak jevrejske garderobe, to je ujedno i znak sa najmanje religijskog značenja. Običaj pokrivanja glave prilikom molitve kod Jevreja potiče još iz antičkog doba, kada je i kod ostalih naroda to bio znak poštovanja, pa je verovatno prihvaćen kao izraz poštovanja prema Bogu. Ne postoje posebni propisi o njegovom izgledu ili izradi.

Magen David

Shutterstock

 

Magen David (hebrejski Davidov štit, kod nas poznatiji kao Davidova zvezda) је znak koji se sastoji od dva jednakostranična trougla postavljena tako da obrazuju šestokraku zvezdu. Znak je poznat još i kao Solomonov pečat. Upotreba ovog simbola je stara i široko rasprostranjena, ali to nije simbol samo jevrejskog naroda i prvobitno nije imao ništa zajedničko sa judaizmom. Može se naći u ornamentici raznih religija. U ranoj jevrejskoj literaturi i umetnosti veoma je redak. Prema legendi, to je simbol kralja Davida, čiji su vojnici na štitovima imali Magen David.

Tokom istorije on dobija i mistično značenje. Za njegov oblik postoji više objašnjenja, od toga da je gornji vrh trougla povezan sa Bogom, a donji sa realnim svetom, do toga da isprepletanost trouglova predstavlja neraskidivu vezu koja postoji kod jevrejskog naroda, kao i druga.

Magen David postao je simbol jevrejskog naroda relativno skoro, tek u dijaspori i pojavljivao se na najrazličitijim mestima.

U 17. veku postaje popularno stavljanje znaka na spoljašnost sinagoga kako bi jevrejski molitveni dom bio lako prepoznatljiv. Ipak, popularnost je stekao tek kada ga je kao svoj amblem usvojio Cionistički pokret (pokret koji se prvenstveno zalagao za povratak raseljenih Jevreja u pradomovinu i osnivanje sopstvene države).

Znak je tokom istorije korišćen u progonima Jevreja za njihovo obeležavanje, posebno u vreme Holokausta. 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara