Vernici jedine aktivne sinagoge u Bonu suočili su se sa strahom i nesigurnošću kada su obližnje demonstracije ugrozile njihovu slobodu kretanja. Sinagoga u ulici Tempelstrasse 2-4, izgrađena 1958–1959. godine i zaštićena kao arhitektonsko kulturno dobro, tog dana postala je epicentar napetosti i zabrinutosti.
Prema rečima jednog člana jevrejske zajednice koji je govorio za portal Saveza pravoslavnih novinara, vernici nisu mogli da napuste prostor sinagoge dok su aktivisti sa palestinskim simbolima bili udaljeni svega oko 200 metara, a ulice oko sinagoge bile su zatvorene.
Zaključani u sinagogi dok se demonstranti približavaju
– Rekli su nam da ne smemo da napustimo prostor sinagoge do 22 časa. Zaključali su nas unutra, dok su ogromne mase ljudi kretale prema sinagogi, od Adenauer Allee do ulice Tempel, prema našoj crkvi i Knesetu – naveo je član zajednice.
Većina prisutnih, kako je istakao, bila je starija populacija.
– Među nama je bila žena koja će uskoro napuniti 90 godina, kao i članovi stari 80 i 77 godina. Svi smo bili veoma uplašeni, a jedina sigurna opcija bila je da ostanemo unutra. Napustiti prostor bilo je moguće samo uz pratnju naše bezbednosne službe, što je bilo vrlo zastrašujuće – rekla je vernica.
Evakuacija uz pratnju i otkazivanje međureligijskog dijaloga
Član zajednice objasnio je i kako su neki od njih uspeli da se evakuišu iz sinagoge:
– Imali smo ideju da brzo krenemo ka levom delu B9 prema Bad Godesbergu. Uz pratnju naše bezbednosne službe, uspeli smo postepeno da napustimo područje i udaljimo se iz zone – rekao je.
Incident je, prema njenim rečima, uticao i na planove da promoviše dijalog sa drugim zajednicama.
– Muslimanska zajednica nas je pozvala na „Dan otvorenih vrata“ 3. oktobra. Htela sam da odem sa još jednim članom naše zajednice kako bismo gradili mostove. Međutim, posle onoga što se dogodilo, ne mogu da prisustvujem. Bio je to pravi pogrom i otkazala sam svoje učešće. Dijalog sada nije moguć – objasnila je.
Na povratku, članove zajednice susreli su i neki prolaznici, uključujući nemačke tinejdžere i anglofonske, verovatno Amerikance, koji su nosili palestinske marame.
– Bilo je veoma neprijatno. Želimo da se molimo u miru, da proslavljamo naše praznike i da nikome ne naškodimo. Ali osećali smo se ugroženo – naveo je član zajednice.
Dodala je da je morala da umiri ostale članove zajednice:
– Morala sam da otvorim apoteku kako bih brzo pomogla i smirila naše starije članove. Nije bilo lako. Atmosfera je bila izuzetno napeta – istakla je.
Kritike lokalnih vlasti i posledice po zajednicu
Članovi zajednice smatraju da ovakve situacije podrivaju osećaj sigurnosti i slabe poverenje među zajednicama.
– Umesto da stvore uslove za mir i harmoniju, vlasti dozvoljavaju demonstracije ne uzimajući u obzir praznike. Smatram da je ovo ponašanje potpuno neprikladno – zaključila je vernica u svom komentaru.
Tel Aviv se suočava sa talasom protesta protiv obaveznog služenja vojnog roka, što je dodatno naglasilo duboke ideološke razlike između haredijskih Jevreja i cionističkih pripadnika zajednice, dok se narod Izraela suočava sa sve većim unutrašnjim tenzijama.
Tradicija nošenja kipe nije izvedena iz nijednog biblijskog stiha. To je običaj koji se razvijao kao znak priznanja da postoji neko „iznad“ nas ko prati svaki naš postupak.
Neki takođe veruju da su ovi tehnološki uređaji u njihovim životima "gubitak vremena."
Hapšenje trojice mladića zbog izbegavanja vojnog roka zapalilo je mase u Svetoj zemlji, produbljujući opasni raskol između države i Haredi zajednice i preteći političkom haosu u Izraelu.
