Razlika u računanju vremena dovodi do toga da se datum Vaskrsa često ne poklapa, iako je suština praznika ista - proslava Hristovog vaskrsenja i pobede života nad smrću.
Danas hrišćani koji vreme računaju po gregorijanskom kalendaru obeležavaju najveći i najradosniji praznik -Vaskrs, odnosno Uskrs.
Među njima je najviše vernika rimokatoličke veroispovesti, ali i pripadnika drugih zapadnih i istočnih hrišćanskih crkava koje slede isti kalendarski poredak.
Razlog zbog kojeg se ovaj praznik ne slavi istog dana kod svih hrišćana leži u različitim kalendarima koje koriste crkve - gregorijanskom i julijanskom, kojeg se pridržava i naša Crkva.
Upravo ta razlika u računanju vremena dovodi do toga da se datum Vaskrsa često ne poklapa, iako je suština praznika ista - proslava Hristovog vaskrsenja i pobede života nad smrću.
Osim razlika u datumu obeležavanja, uočljive su i razlike u načinu čestitanja ovog praznika, mada mnogi misle da su čestitke iste. Međutim, dok se u pravoslavnoj tradiciji koristi pozdrav "Hristos vaskrse" uz odgovor "Vaistinu vaskrse", u katoličkoj zajednici čestitke su drugačije formulisane, jednostavnije i više u duhu svečane poruke.
U katoličkoj tradiciji najčešće se koriste čestitke poput:
"Sretan Uskrs!“ Pored ovih ustaljenih izraza, vernici često upućuju i duže, toplije poruke koje naglašavaju duhovni smisao praznika, poput:
"Neka vam uskrsli Krist donese mir, ljubav i nadu."
Ovakve čestitke ističu poruku vere, obnove i nade, koje su u središtu praznovanja Uskrsa u katoličkoj tradiciji.
U duhu međusobnog poštovanja i razumevanja, čestitanje praznika na način koji je blizak tradiciji onih kojima se upućuje predstavlja znak pažnje i uvažavanja, posebno u sredinama gde zajedno žive vernici različitih hrišćanskih zajednica.
U svečanoj atmosferi crkve Svetog Petra, beogradski nadbiskup i metropolit poručio vernicima da Vaskrs nije samo pobeda nad smrću, već i poziv da svako od nas postane hodočasnik nade. Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate. Gardijan podseća da je obalsko područje Džebel Alija nekoliko puta pogođeno raketama i dronovima koje je ispalio Iran, nakon što je njegova luka označena kao "legitimna meta" zbog navodnog američkog vojnog prisustva. U crkvama se posle podne čita Krsni put - odnosno put stradanja Hristovog.
Shutterstock AI
"Sretan i blagosloven Uskrs!"
"Sretan Uskrs vama i vašoj porodici"!
Katoličanstvo
22:45 | 20.04.2025
PREDVODEĆI USKRŠNJE MISNO SLAVLJE U SRCU BEOGRADA, KARDINAL NEMET PORUČIO: „Zlo nikada ne može pobediti, jer je u Isusu pobedilo dobro“
Katoličanstvo
10:52 | 01.04.2026
PAPA LAV POSLAO VAŽNU PORUKU SVETU PRED KATOLIČKI USKRS: Posebno pomenuo Donalda Trampa
Katoličanstvo
22:01 | 03.04.2026
CRKVE U DUBAIJU OTKAZUJU SVA BOGOSLUŽENJA ZA VASKRS! "Legitimna meta" Irana - SLUŽBA NA VELIKI PETAK PRENOŠENA UŽIVO!
Katoličanstvo
17:12 | 03.04.2026
HRIŠĆANI KOJI VREME RAČUNAJU PO GREGORIJANSKOM KALENDARU OBELEŽAVAJU VELIKI PETAK! Danas je jedini dan u godini kad Katolička crkva nema Svetu misu!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Od uskršnjeg trodnevlja i noćnog bdenja do pisanica, blagoslova hrane i porodične trpeze – evo kako vernici obeležavaju ovaj veliki dan i šta svaki od tih običaja znači.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
