Judaizam, kao vera čvrsto utemeljena u Božijem otkrivenju i istorijskom iskustvu, nosi univerzalnu poruku o veri, pravdi, znanju i odgovornosti. Njegove vrednosti i duhovna dubina i danas nadahnjuju milione vernika i poštovalaca širom sveta.
Judaizam je jedna od najstarijih monoteističkih religija, duboko ukorenjena u istoriji čovečanstva i duhovnoj tradiciji Avramovskih naroda.
U nastavku donosimo 14 temeljnih istina o judaizmu koje pomažu boljem razumevanju ove vere, kako bi se podstakao međureligijski dijalog i poštovanje.
Temelj jevrejske vere i prakse jeste Tora – Petoknjižje Mojsijevo. Uz nju dolaze i Proroci (Neviim) i Spisi (Ketuvim), koji zajedno čine Pisanu Toru, poznatu i kao Hebrejska Biblija. Pored pisane, postoji i Usmena Tora, koja tumači i pojašnjava značenje svetih tekstova, a kasnije je zabeležena u Midrašu i Talmudu. Pisano Sveto pismo se, prema jevrejskom učenju, ne može u potpunosti razumeti bez usmenog predanja.
Praotac Avram nazivan je Hebrej. Njegov unuk Jakov dobio je od Boga ime Izrael, a njegovi potomci postali su Narod Izraelov. Kasnije, kada su kraljevi iz plemena Judinog vladali većinom naroda, nastao je naziv Jevreji (Yehudim). Sva tri imena se koriste za isti narod - u zavisnosti od istorijskog i geografskog konteksta.
Judaizam propoveda veru u jednog, nevidljivog tvorca neba i zemlje, bez posrednika, porodice ili pomoćnika. Ništa u svetu nema samostalnu moć - čak ni Satana, koji je samo anđeo sa posebnom ulogom. Imena Božija su sveta, pa se u svakodnevnom govoru koristi izraz Hašem („Ime“ na hebrejskom).
Bog je Jevrejima u Tori dao 613 zapovesti – micvot – koje nisu samo preporuke, već način života i povezanosti s Bogom. Izvršavanje ovih zapovesti ravno je disanju – one su duhovna hrana i smernica svakog vernika.
Poznavanje Božijeg zakona znači najdublju moguću vezu s Njim. Zato Jevreji posvećuju mnogo vremena učenu Tore i Talmuda, tražeći u njima večnu mudrost i duhovno usmerenje.
Knjiga Izlaska opisuje kako su Jevreji bili robovi u Egiptu, sve dok ih Bog, preko Mojsija, nije oslobodio. Ovo iskustvo ih je naučilo saosećanju prema potlačenima i utemeljilo vrednosti kao što su milosrđe i briga za stranca.
Bog je odmah nakon izlaska iz Egipta zapovedio narodu da svake sedmice sedmi dan posveti njemu – to je Šabat, dan molitve, porodičnih obroka i odmora. Time Jevreji potvrđuju veru u Boga kao stvoritelja koji je svet stvarao šest dana, a sedmog se odmorio.
Prema jevrejskom zakonu, Jevrej je svako ko je rođen od jevrejske majke ili se obratio judaizmu kroz konverziju pred rabinskim sudom. Obraćenje uključuje prihvatanje micvota, uranjanje u mikvu (ritualni bazen), a za muškarce i obrezanje.
U drevno doba, središte duhovnog života bio je Jerusalimski hram, gde su se prinosile žrtve i okupljali hodočasnici. Nakon razaranja Drugog hrama od strane Rimljana, duhovni život se preselio u sinagoge – mesta molitve i zajedništva.
Pre gotovo 4.000 godina, Bog je obećao Avramu da će njegovi potomci nastaniti zemlju Izraelovu. Iako raseljeni širom sveta, Jevreji nikada nisu prestali da se mole za povratak. Jerusalim, a posebno Zapadni zid (Ostatak Hrama), ostaju žarište molitvi i duhovne čežnje.
Reč rabin znači „učitelj“ i odnosi se na učenog Jevrejina koji pomaže drugima u tumačenju Tore i vršenju zapovesti. On prenosi veru i znanje koje je primio od prethodnih generacija.
Judaizam se prenosi s generacije na generaciju, a žena je ta koja održava plamen vere u domu. Na Sinaju, Bog je prvo govorio ženama, naglašavajući njihovu ključnu ulogu u očuvanju tradicije.
Judaizam ne teži obraćenju drugih naroda. Ipak, on poručuje svim ljudima da žive moralnim i pravednim životom u skladu sa 7 Nojevih zakona, koji uključuju: veru u Boga, zabranu ubistva, bluda, krađe, idolopoklonstva, bogohuljenja i mučenja životinja, te obavezu poštovanja zakona.
Cilj čovečanstva je dolazak Mesiјe (Mašiaha) – doba mira, pravde i spoznaje Boga, kada će ceo svet biti ispunjen božanskom svetlošću. Judaizam veruje da se svet postepeno priprema za to vreme nade i obnove.
Judaizam, kao vera čvrsto utemeljena u Božijem otkrivenju i istorijskom iskustvu, nosi univerzalnu poruku o veri, pravdi, znanju i odgovornosti. Njegove vrednosti i duhovna dubina i danas nadahnjuju milione vernika i poštovalaca širom sveta.
BONUS VIDEO: Ovo je jedino kupatilo u Srbiji sa "živom vodom": Ljudi su zbog toga putovali u Mađarsku
U gradovima gde nema košer hrane, ovde možete pronaći obrok spremljen po pravilima Tore.
Neki takođe veruju da su ovi tehnološki uređaji u njihovim životima "gubitak vremena."
Pesah je mnogo više od verskog praznika – on je temelj jevrejskog sećanja, duhovnosti i porodične tradicije. Otkrijte značenje simbola, običaja i poruka koje ovaj praznik nosi i danas, u vremenu kada sloboda dobija nova lica.
Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
Molitveno se sećamo monaha koji je izabrao život u potpunom postu i neprekidnoj molitvi, posvećen Gospodu, a čiji su podvizi bili ispunjeni mirom i božanskom ljubavlju.
Kristina je radila na važnim pozicijama, a onda je život krenuo sasvim drugim tokom – rodila je sina sa autizmom i potpuno mu se posvetila. Umesto kancelarije i karijere, izabrala je borbu, veru i neprekidno traganje za odgovorima.
U zapisima iz 1901. i 1902. godine, ovaj ruski svetitelj predvideo je vreme kada će se svetinje gaziti, greh uzdizati, a istina izvrnuti u laž — i ostavio poruku koja i danas može da spase dušu i narod.
Na Tominsku nedelju, pod svodovima crkve Svete Trojice, služena je liturgija kojom je krunisan skoro jedan vek postojanja duhovnog stožera naroda kruševačkog kraja — uz prisustvo mitropolita, sveštenstva i blagočestivog naroda.
Judaizam, kao vera čvrsto utemeljena u Božijem otkrivenju i istorijskom iskustvu, nosi univerzalnu poruku o veri, pravdi, znanju i odgovornosti. Njegove vrednosti i duhovna dubina i danas nadahnjuju milione vernika i poštovalaca širom sveta.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Jevrejski zakon zahteva uranjanje u mikve za preobraćenje u judaizam, a za žene pre venčanja ili nakon menstruacije.
Da li znate zašto se mesni i mlečni proizvodi ne smeju jesti zajedno, kako se uklanja krv iz mesa i zašto se hleb ponekad ne smatra košer? Otkrijte fascinantnu priču o pravilima ishrane u judaizmu i njihovom značaju za veru i tradiciju.
U poruci povodom jevrejskog praznika slobode i nade, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je značaj zajedničkog života, međusobnog poštovanja i univerzalnih vrednosti koje spajaju pripadnike različitih vera u savremenom društvu.
Nauka i lična svedočenja ukazuju na snažan odgovor: dan odmora nije samo luksuz - to je neophodnost.
Vrhovni papinski sud utvrdio da je Sikstov otac bio slovenske krvi, govorio srpskim jezikom i da nije znao italijanski.
Uoči izbora novog poglavara Rimokatoličke crkve, američki predsednik je tokom razgovora s novinarima, uz osmeh, poručio da bi želeo da preuzme papinsku službu. Njegova šala, izrečena nakon smrti pape Franje, izazvala je podeljene reakcije, naročito među vernicima i u crkvenim krugovima.
Novim zakonom uređuje se i prosipanje pepela pokojnika, a mesto za prosipanje pepela propisivaće jedinice lokalne samouprave.
Kardinali Katoličke crkve, koji se ove sedmice okupljaju kako bi razgovarali o pitanjima koja se tiču globalne crkve pre nego što počne glasanje za novog papu, diskutovali su o Bečuovom slučaju.
Judaizam, kao vera čvrsto utemeljena u Božijem otkrivenju i istorijskom iskustvu, nosi univerzalnu poruku o veri, pravdi, znanju i odgovornosti. Njegove vrednosti i duhovna dubina i danas nadahnjuju milione vernika i poštovalaca širom sveta.
Dok danas jurimo za egzotičnim receptima i brzom hranom, jedno skromno, a čudesno jelo od piletine i belog luka podseća nas kako su naše bake kuvale – tiho, s ljubavlju i bez žurbe. Otkrivamo recept za ćerviš, zaboravljeni klasik domaće kuhinje koji greje i telo i srce.
Mnoga deca u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu nisu čula za Deževu i Miščiće. Vode ih na ekskurzije u Grčku i Tursku, a zaobilaze postojbinu Stefana Nemanje i Svetog Save, kazuje penzionisani profesor Mirko Popovac, koji svakodnevno prolazi pored ostataka Saborne crkve Nemanjića.
Na taj način će se obogatiti postojeći sportsko-rekreativni i turistički sadržaji i povećati ekonomska i ekološka konkurentnost opštine na turističkoj mapi Srbije.
Nova saborska odluka o uklanjanju spomenika s „nepoželjnim porukama“ ponovo ponižava srpsku patnju – smatra mitropolit zvorničko-tuzlanski i upozorava da je ovo nastavak tihe diskriminacije Srba, čak i nakon smrti.
Dok danas jurimo za egzotičnim receptima i brzom hranom, jedno skromno, a čudesno jelo od piletine i belog luka podseća nas kako su naše bake kuvale – tiho, s ljubavlju i bez žurbe. Otkrivamo recept za ćerviš, zaboravljeni klasik domaće kuhinje koji greje i telo i srce.
Odluka da se 12. maj proslavlja kao dan Svetog Vasilija Ostroškog proglašena je neustavnom, iako je ovaj svetitelj vekovima duhovni stub Nikšića i simbol vere za milione pravoslavnih vernika širom regiona.
