Judaizam, kao vera čvrsto utemeljena u Božijem otkrivenju i istorijskom iskustvu, nosi univerzalnu poruku o veri, pravdi, znanju i odgovornosti. Njegove vrednosti i duhovna dubina i danas nadahnjuju milione vernika i poštovalaca širom sveta.
Judaizam je jedna od najstarijih monoteističkih religija, duboko ukorenjena u istoriji čovečanstva i duhovnoj tradiciji Avramovskih naroda.
U nastavku donosimo 14 temeljnih istina o judaizmu koje pomažu boljem razumevanju ove vere, kako bi se podstakao međureligijski dijalog i poštovanje.
Temelj jevrejske vere i prakse jeste Tora – Petoknjižje Mojsijevo. Uz nju dolaze i Proroci (Neviim) i Spisi (Ketuvim), koji zajedno čine Pisanu Toru, poznatu i kao Hebrejska Biblija. Pored pisane, postoji i Usmena Tora, koja tumači i pojašnjava značenje svetih tekstova, a kasnije je zabeležena u Midrašu i Talmudu. Pisano Sveto pismo se, prema jevrejskom učenju, ne može u potpunosti razumeti bez usmenog predanja.
Praotac Avram nazivan je Hebrej. Njegov unuk Jakov dobio je od Boga ime Izrael, a njegovi potomci postali su Narod Izraelov. Kasnije, kada su kraljevi iz plemena Judinog vladali većinom naroda, nastao je naziv Jevreji (Yehudim). Sva tri imena se koriste za isti narod - u zavisnosti od istorijskog i geografskog konteksta.
Judaizam propoveda veru u jednog, nevidljivog tvorca neba i zemlje, bez posrednika, porodice ili pomoćnika. Ništa u svetu nema samostalnu moć - čak ni Satana, koji je samo anđeo sa posebnom ulogom. Imena Božija su sveta, pa se u svakodnevnom govoru koristi izraz Hašem („Ime“ na hebrejskom).
Bog je Jevrejima u Tori dao 613 zapovesti – micvot – koje nisu samo preporuke, već način života i povezanosti s Bogom. Izvršavanje ovih zapovesti ravno je disanju – one su duhovna hrana i smernica svakog vernika.
Poznavanje Božijeg zakona znači najdublju moguću vezu s Njim. Zato Jevreji posvećuju mnogo vremena učenu Tore i Talmuda, tražeći u njima večnu mudrost i duhovno usmerenje.
Knjiga Izlaska opisuje kako su Jevreji bili robovi u Egiptu, sve dok ih Bog, preko Mojsija, nije oslobodio. Ovo iskustvo ih je naučilo saosećanju prema potlačenima i utemeljilo vrednosti kao što su milosrđe i briga za stranca.
Bog je odmah nakon izlaska iz Egipta zapovedio narodu da svake sedmice sedmi dan posveti njemu – to je Šabat, dan molitve, porodičnih obroka i odmora. Time Jevreji potvrđuju veru u Boga kao stvoritelja koji je svet stvarao šest dana, a sedmog se odmorio.
Prema jevrejskom zakonu, Jevrej je svako ko je rođen od jevrejske majke ili se obratio judaizmu kroz konverziju pred rabinskim sudom. Obraćenje uključuje prihvatanje micvota, uranjanje u mikvu (ritualni bazen), a za muškarce i obrezanje.
U drevno doba, središte duhovnog života bio je Jerusalimski hram, gde su se prinosile žrtve i okupljali hodočasnici. Nakon razaranja Drugog hrama od strane Rimljana, duhovni život se preselio u sinagoge – mesta molitve i zajedništva.
Pre gotovo 4.000 godina, Bog je obećao Avramu da će njegovi potomci nastaniti zemlju Izraelovu. Iako raseljeni širom sveta, Jevreji nikada nisu prestali da se mole za povratak. Jerusalim, a posebno Zapadni zid (Ostatak Hrama), ostaju žarište molitvi i duhovne čežnje.
Reč rabin znači „učitelj“ i odnosi se na učenog Jevrejina koji pomaže drugima u tumačenju Tore i vršenju zapovesti. On prenosi veru i znanje koje je primio od prethodnih generacija.
Judaizam se prenosi s generacije na generaciju, a žena je ta koja održava plamen vere u domu. Na Sinaju, Bog je prvo govorio ženama, naglašavajući njihovu ključnu ulogu u očuvanju tradicije.
Judaizam ne teži obraćenju drugih naroda. Ipak, on poručuje svim ljudima da žive moralnim i pravednim životom u skladu sa 7 Nojevih zakona, koji uključuju: veru u Boga, zabranu ubistva, bluda, krađe, idolopoklonstva, bogohuljenja i mučenja životinja, te obavezu poštovanja zakona.
Cilj čovečanstva je dolazak Mesiјe (Mašiaha) – doba mira, pravde i spoznaje Boga, kada će ceo svet biti ispunjen božanskom svetlošću. Judaizam veruje da se svet postepeno priprema za to vreme nade i obnove.
Judaizam, kao vera čvrsto utemeljena u Božijem otkrivenju i istorijskom iskustvu, nosi univerzalnu poruku o veri, pravdi, znanju i odgovornosti. Njegove vrednosti i duhovna dubina i danas nadahnjuju milione vernika i poštovalaca širom sveta.
BONUS VIDEO: Ovo je jedino kupatilo u Srbiji sa "živom vodom": Ljudi su zbog toga putovali u Mađarsku
U gradovima gde nema košer hrane, ovde možete pronaći obrok spremljen po pravilima Tore.
Neki takođe veruju da su ovi tehnološki uređaji u njihovim životima "gubitak vremena."
Pesah je mnogo više od verskog praznika – on je temelj jevrejskog sećanja, duhovnosti i porodične tradicije. Otkrijte značenje simbola, običaja i poruka koje ovaj praznik nosi i danas, u vremenu kada sloboda dobija nova lica.
Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Izjave poglavara Rimokatoličke crkve o nasilju izazvale burne reakcije u Izraelu, gde verski lideri upozoravaju na opasne posledice takvih stavova, dok Vatikan odgovara bez direktnog suočavanja sa optužbama.
Od paljenja menore i igara drejdelom do tajni savršenih latkesa i poklona u poslednjem trenutku – sve što morate znati pre nego što Praznik svetlosti zasvetli u domu.
Dok hrišćanstvo i islam imaju prepoznatljive vođe, u judaizmu je situacija drugačija.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Policija je uhapsila 31-godišnjeg državljanina Ukrajine, dok nadležni organi utvrđuju sve okolnosti napada i njegov mogući motiv.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
