Judaizam, kao vera čvrsto utemeljena u Božijem otkrivenju i istorijskom iskustvu, nosi univerzalnu poruku o veri, pravdi, znanju i odgovornosti. Njegove vrednosti i duhovna dubina i danas nadahnjuju milione vernika i poštovalaca širom sveta.
Judaizam je jedna od najstarijih monoteističkih religija, duboko ukorenjena u istoriji čovečanstva i duhovnoj tradiciji Avramovskih naroda.
U nastavku donosimo 14 temeljnih istina o judaizmu koje pomažu boljem razumevanju ove vere, kako bi se podstakao međureligijski dijalog i poštovanje.
Temelj jevrejske vere i prakse jeste Tora – Petoknjižje Mojsijevo. Uz nju dolaze i Proroci (Neviim) i Spisi (Ketuvim), koji zajedno čine Pisanu Toru, poznatu i kao Hebrejska Biblija. Pored pisane, postoji i Usmena Tora, koja tumači i pojašnjava značenje svetih tekstova, a kasnije je zabeležena u Midrašu i Talmudu. Pisano Sveto pismo se, prema jevrejskom učenju, ne može u potpunosti razumeti bez usmenog predanja.
Praotac Avram nazivan je Hebrej. Njegov unuk Jakov dobio je od Boga ime Izrael, a njegovi potomci postali su Narod Izraelov. Kasnije, kada su kraljevi iz plemena Judinog vladali većinom naroda, nastao je naziv Jevreji (Yehudim). Sva tri imena se koriste za isti narod - u zavisnosti od istorijskog i geografskog konteksta.
Judaizam propoveda veru u jednog, nevidljivog tvorca neba i zemlje, bez posrednika, porodice ili pomoćnika. Ništa u svetu nema samostalnu moć - čak ni Satana, koji je samo anđeo sa posebnom ulogom. Imena Božija su sveta, pa se u svakodnevnom govoru koristi izraz Hašem („Ime“ na hebrejskom).
Bog je Jevrejima u Tori dao 613 zapovesti – micvot – koje nisu samo preporuke, već način života i povezanosti s Bogom. Izvršavanje ovih zapovesti ravno je disanju – one su duhovna hrana i smernica svakog vernika.
Poznavanje Božijeg zakona znači najdublju moguću vezu s Njim. Zato Jevreji posvećuju mnogo vremena učenu Tore i Talmuda, tražeći u njima večnu mudrost i duhovno usmerenje.
Knjiga Izlaska opisuje kako su Jevreji bili robovi u Egiptu, sve dok ih Bog, preko Mojsija, nije oslobodio. Ovo iskustvo ih je naučilo saosećanju prema potlačenima i utemeljilo vrednosti kao što su milosrđe i briga za stranca.
Bog je odmah nakon izlaska iz Egipta zapovedio narodu da svake sedmice sedmi dan posveti njemu – to je Šabat, dan molitve, porodičnih obroka i odmora. Time Jevreji potvrđuju veru u Boga kao stvoritelja koji je svet stvarao šest dana, a sedmog se odmorio.
Prema jevrejskom zakonu, Jevrej je svako ko je rođen od jevrejske majke ili se obratio judaizmu kroz konverziju pred rabinskim sudom. Obraćenje uključuje prihvatanje micvota, uranjanje u mikvu (ritualni bazen), a za muškarce i obrezanje.
U drevno doba, središte duhovnog života bio je Jerusalimski hram, gde su se prinosile žrtve i okupljali hodočasnici. Nakon razaranja Drugog hrama od strane Rimljana, duhovni život se preselio u sinagoge – mesta molitve i zajedništva.
Pre gotovo 4.000 godina, Bog je obećao Avramu da će njegovi potomci nastaniti zemlju Izraelovu. Iako raseljeni širom sveta, Jevreji nikada nisu prestali da se mole za povratak. Jerusalim, a posebno Zapadni zid (Ostatak Hrama), ostaju žarište molitvi i duhovne čežnje.
Reč rabin znači „učitelj“ i odnosi se na učenog Jevrejina koji pomaže drugima u tumačenju Tore i vršenju zapovesti. On prenosi veru i znanje koje je primio od prethodnih generacija.
Judaizam se prenosi s generacije na generaciju, a žena je ta koja održava plamen vere u domu. Na Sinaju, Bog je prvo govorio ženama, naglašavajući njihovu ključnu ulogu u očuvanju tradicije.
Judaizam ne teži obraćenju drugih naroda. Ipak, on poručuje svim ljudima da žive moralnim i pravednim životom u skladu sa 7 Nojevih zakona, koji uključuju: veru u Boga, zabranu ubistva, bluda, krađe, idolopoklonstva, bogohuljenja i mučenja životinja, te obavezu poštovanja zakona.
Cilj čovečanstva je dolazak Mesiјe (Mašiaha) – doba mira, pravde i spoznaje Boga, kada će ceo svet biti ispunjen božanskom svetlošću. Judaizam veruje da se svet postepeno priprema za to vreme nade i obnove.
Judaizam, kao vera čvrsto utemeljena u Božijem otkrivenju i istorijskom iskustvu, nosi univerzalnu poruku o veri, pravdi, znanju i odgovornosti. Njegove vrednosti i duhovna dubina i danas nadahnjuju milione vernika i poštovalaca širom sveta.
BONUS VIDEO: Ovo je jedino kupatilo u Srbiji sa "živom vodom": Ljudi su zbog toga putovali u Mađarsku
U gradovima gde nema košer hrane, ovde možete pronaći obrok spremljen po pravilima Tore.
Neki takođe veruju da su ovi tehnološki uređaji u njihovim životima "gubitak vremena."
Pesah je mnogo više od verskog praznika – on je temelj jevrejskog sećanja, duhovnosti i porodične tradicije. Otkrijte značenje simbola, običaja i poruka koje ovaj praznik nosi i danas, u vremenu kada sloboda dobija nova lica.
Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
Mošti Svetog Lukilijana i drugih sa njim nalaze se u Carigradu i od njih su potekla brojna isceljenja.
Od apostola i proroka, preko mučenika i monaha, do careva i tihih pravednika – pravoslavna tradicija prepoznaje devet duhovnih likova svetosti.
Jerusalimska Patrijaršija upozorava da bi eskalacija sukoba mogla dovesti do oštećenja ili uništenja svetih mesta u Svetoj Zemlji, dok su pristup vernicima i sigurnost monaštva i sveštenstva već ozbiljno ugroženi.
Članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Stevan Sinđelić“, gaseći požar na obodu grada, naišli su na prizor pred kojim su zanemeli — ikona Presvete Bogorodice ostala je čitava uprkos požaru.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
U saopštenju objavljenom na veb stranici CER-a su naveli da su iz uprave sarajevskog "Svisotela" u kojem je skup trebao da bude održan iznenada otkazali ranije rezervacije što su ocenili šokantnim.
Zbog povezanosti mesijanskog judaizma sa Isusom, sve glavne grane tradicionalnog judaizma (pravoslavni, konzervativni, reformski i rekonstrukcionistički) odbacuju mesijanski judaizam kao oblik judaizma
"Vezaćeš ih kao znak na svojoj ruci, i oni će biti podsetnik između tvojih očiju".
Jevrejski zakon zahteva uranjanje u mikve za preobraćenje u judaizam, a za žene pre venčanja ili nakon menstruacije.
Ova promena se očekuje usled ubrzanog rasta ukupne indijske populacije, ali i zbog znatnog porasta broja pripadnika muslimanske zajednice.
Muslimanska imena oslanjaju se na Kuran i svako ime nosi svoju simboliku, kao i u drugim religijama gde se imena daju u skladu sa njihovim verovanjima.
Sporazum iz 2018. godine, čiji detalji nikada nisu objavljeni, omogućava državnoj Katoličkoj crkvi u Kini određeni uticaj na imenovanje crkvenih lidera, dok je papa zadržao pravo veta na konačan izbor.
Čestitajući slavu svojim sugrađanima, gradonačelnik je naglasio da slavu grada, poput krsne slave, treba da proslavljamo sa ljubavlju, poštovanjem – zahvalni Bogu što živimo baš u Valjevu.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
O ocu Haritonu za Radio Svetigoru govorili su arhimandrit Mihailo, iguman manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, arhimandrit Danilo, iguman manastira Banjska i arhimandrit Stefan, iguman manastira Zočište.
Nekoliko dana pre počeo je egzodus Srba iz Mostara kada je ovaj grad i dolinu Neretve napustilo oko 30.000 Srba, dok je njih 431 stradalo u tim junskim danima.
Nije to jedini put da je crkva odolela nepogodama. Novo čudo dešava se 1979. godine kada Crnu Goru pogađa razorni zemljotres.
O ocu Haritonu za Radio Svetigoru govorili su arhimandrit Mihailo, iguman manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, arhimandrit Danilo, iguman manastira Banjska i arhimandrit Stefan, iguman manastira Zočište.
Nekoliko dana pre počeo je egzodus Srba iz Mostara kada je ovaj grad i dolinu Neretve napustilo oko 30.000 Srba, dok je njih 431 stradalo u tim junskim danima.
Uoči početka posta posvećenog Svetim apostolima Petru i Pavlu, pravoslavni vernici danas se okupljaju u krugu porodice, mole se, praštaju i spremaju srce za vreme uzdržanja, pokajanja i smirenja koje sledi od sutra.
