Pesah je mnogo više od verskog praznika – on je temelj jevrejskog sećanja, duhovnosti i porodične tradicije. Otkrijte značenje simbola, običaja i poruka koje ovaj praznik nosi i danas, u vremenu kada sloboda dobija nova lica.
Među najznačajnijim praznicima u jevrejskom kalendaru, Pesah zauzima posebno mesto kao dani sećanja na izlazak iz egipatskog ropstva – temeljni događaj u istoriji naroda Izraela. Ovaj praznik, koji traje osam dana, obeležava se kao podsetnik na Božju vernost, snagu zajedništva i večnu težnju ka slobodi, kako fizičkoj, tako i duhovnoj.
U 2025. godini, Pesah počinje uveče 12. aprila i traje do večeri 20. aprila, kada Jevreji širom sveta još jednom proživljavaju sećanje na oslobođenje i duhovnu obnovu.
Pesah ne spada samo u red istorijskih spomena, već predstavlja i živi izraz jevrejske vere, identiteta i porodične tradicije. Njegovo obeležavanje u domovima i sinagogama širom sveta svedoči o neraskidivoj vezi između prošlosti i sadašnjosti, Boga i naroda, vere i svakodnevnog života.
Simbolika hleba bez kvasca
Pesah se još naziva i Hag ha-Macot, što znači „Praznik beskvasnih hlebova“. Prema jevrejskoj tradiciji, kada su Jevreji u žurbi napuštali Egipat, nisu imali vremena da sačekaju da testo uskisne, pa su ispekli maces – jednostavan hleb bez kvasca. Maces je tako postao simbol siromaštva i poniznosti, ali i čistoće i oslobođenja.
Tokom praznika, vernici uklanjaju iz svojih domova sve što sadrži hamec – hranu sa kvascem – kako bi ispunili Božju zapovest i ujedno se duhovno pročistili. Ovaj čin nije samo simboličan, već je duboko ukorenjen u halahi (jevrejskom verskom zakonu) i duhovnom poimanju Pesaha.
Seder večera
Prve dve večeri Pesaha obeležava se Seder, svečana večera sa duboko simboličnim redosledom, u kojoj centralnu ulogu ima čitanje „Agade šel Pesah“ – priče o izlasku iz Egipta. Porodično okupljanje nije samo obrok, već oblik kućne liturgije, gde se prenose znanje, sećanje i vera na buduće generacije.
Na stolu se nalazi sederski tanjir (kearat seder), sa šest elemenata:
Zroa – pečena kost (podsetnik na žrtvu u Jerusalimskom hramu),
Bejca – kuvano jaje (simbol obnavljanja i tuge zbog razorenog Hrama),
Maror – gorka trava (sećanje na gorčinu ropstva),
Haroset – slatka smesa od voća i vina (slika maltera koji su robovi izrađivali),
Karpas – zelenilo (znak proleća i nade),
Hazaret – dodatna gorka biljka (kao pojačano podsećanje na patnju).
Deca učestvuju u večeri kroz poznata četiri pitanja, među kojima je najčuvenije: „Po čemu se ova noć razlikuje od svih drugih noći?“ Tako se kroz dijalog i zajedništvo prenosi duh slobode i vere.
Tokom večere piju se četiri čaše vina, koje simbolišu četiri Božja obećanja iz Knjige Izlaska. Ostavlja se i peta čaša – za proroka Iliju, kao znak nade u dolazak Mesije i obnovu naroda.
Duhovna poruka Pesaha
Pesah nije samo sećanje na prošlost – to je praznik koji poziva svakog vernika da prepozna sopstveno ropstvo i potragu za slobodom. U vremenu kada su mnogi zarobljeni navikama, strahovima ili duhovnom ravnodušnošću, Pesah podseća da pravo oslobođenje dolazi iz vere i Božje blizine.
U jevrejskom učenju, oslobođenje iz Egipta ne posmatra se kao istorijski događaj koji se desio „onda nekada“, već kao događaj koji se duhovno obnavlja svake godine. Svaka generacija je pozvana da doživi Pesah kao lično iskustvo izlaska iz tame u svetlost, iz ropstva u slobodu.
Zato praznik završava rečenicom pune nade: Većina pokazivača je napravljena od lepo izrađenog srebra. Krajnji deo pokazivača obično je oblikovan kao mala ruka sa ispruženim kažiprstom. U gradovima gde nema košer hrane, ovde možete pronaći obrok spremljen po pravilima Tore. Danas spomenički fond tog groblja čini oko 3.000 nadgrobnih ploča, uključujući i deo prenetih sa Starog sefardskog groblja. Nauka i lična svedočenja ukazuju na snažan odgovor: dan odmora nije samo luksuz - to je neophodnost.
Shutterstock/ChameleonsEye
„Lešana haba'a bi-Jerušalajim“ – „Dogodine u Jerusalimu!“
– koja izražava čežnju za duhovnim ispunjenjem i svetom obnovom.
Judaizam
20:09 | 10.03.2025
MALA SREBRNA RUKA SA ISPRUŽENIM PRSTOM IMA POSEBNO ZNAČENJE: Evo zašto se koristi tokom čitanja svetih knjiga
Judaizam
20:24 | 13.03.2025
OVO JE JEDINO MESTO U SRBIJI GDE POSTOJI MIKVE: Obišli smo jedinstveni habad u centru Beograda, a evo šta se tu nalazi (VIDEO)
Judaizam
15:10 | 20.03.2025
NEOBIČNA PRIČA O GROBLJU U CENTRU BEOGRADA: Ovde su pokopani i sveti predmeti koji se više ne koriste
Judaizam
11:58 | 09.04.2025
NAUČNICI TVRDE DA LJUDI KOJI TO PRAKTIKUJU ŽIVE 10 GODINA DUŽE: Ovaj verski običaj star je hiljadama godina, a donosi dobrobit
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Tumačeći reči iz Prve poslanice apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto gordost čoveka udaljava od blagodati, dok smirenje otvara put Božjoj milosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Prokla i Ilarija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Uspenje svete Ane. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog apostola Jakova, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kroz priču o tri monaha koji su doživeli istu sramotu, veliki pravoslavni učitelj pokazuje zašto se prava snaga čoveka vidi tek onda kada mu je naneta nepravda.
Dvojica mučenika iz vremena cara Trajana, koji su suočeni sa smrću pokazali da vera za njih nije bila samo reč, već životno opredeljenje.
U islamskoj tradiciji Isus Hristos poznat je kao Isa, alejhi selam, jedan od najvećih Božijih poslanika, a Kuran govori o njegovom čudesnom rođenju, majci Merjemi i posebnoj ulozi koju će imati pred kraj vremena.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Od čišćenja kuće i posta prvorođenih do obredne večere koja pripoveda izlazak iz Egipta - običaji Pashe kriju slojeve značenja koje mnogi ne poznaju.
Jevreji širom sveta obeležavaju Roš Ašanu – praznik duhovne obnove i početka nove godine, a vernicima je čestitku uputio i patrijarh Porfirije.
Ovaj tekst donosi pregled svih deset zala, njihovo značenje i biblijsku poruku oslobođenja.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
U islamskoj tradiciji Isus Hristos poznat je kao Isa, alejhi selam, jedan od najvećih Božijih poslanika, a Kuran govori o njegovom čudesnom rođenju, majci Merjemi i posebnoj ulozi koju će imati pred kraj vremena.
Njegova odluka da primi krštenje u početku je bila izazov za porodicu, ali su je majka i najbliži kasnije prihvatili.
Devetog dana meseca ava jevrejska zajednica seća se razaranja Prvog i Drugog hrama u Jerusalimu, progona i odaje poštu žrtvama najvećih tragedija svoje istorije.
Političar iz Liverpula, odrastao u katoličkoj porodici irskih korena, ušao je u istoriju zemlje u kojoj su premijersku funkciju vekovima uglavnom obavljali anglikanci.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je kako čovek može da sačuva čistotu duše i onda kada se susretne sa tuđom zavišću, nepravdom i lošim postupcima.
Priprema se od nekoliko skromnih namirnica, a zahvaljujući pečenju u rerni dobija blagu koricu i punoću ukusa koja podseća na trpezu pravoslavnih manastira.
Njegova odluka da primi krštenje u početku je bila izazov za porodicu, ali su je majka i najbliži kasnije prihvatili.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
