Jevrejski zakon zahteva uranjanje u mikve za preobraćenje u judaizam, a za žene pre venčanja ili nakon menstruacije.
Mikve je kupatilo ili prostor ispunjen čistom vodom koja treba da omogući da se ritualno nečista osoba, zaronjavanjem u tu čistu vodu, ritualno očisti. Propis o ritualnom kupatilu zasniva se na stihovima iz Treće knjige Mojsijeve (Lev, 11:36): "A vrelo ili čatrnja koja drži vodu neka se smatraju čistima. Ali ko dirne strvinu životinje, neka je nečist”. Danas je ostala upotreba mikve uglavnom za žene posle menstruacije (niddah) jer su ostali zakoni o nečistoći prestali da važe posle razarenja Drugog hrama.
Svaka količina sakupljene vode, bilo da je to kišnica ili izvorska ili bilo koja druga voda, koja je dovoljna da se u nju ceo čovek zaroni (zagnjuri), može se upotrebljavati kao mikve. Rabini su naglašavali da za mikve može biti upotrebljavana samo ona voda koja prethodno nije bila ni u kakvom sudu (posudi).
Jevrejski zakon zahteva uranjanje u mikve za preobraćenje u judaizam, a za žene pre venčanja ili nakon menstruacije. Osim toga, mikve se koristi i za druge rituale, kao što su prekretnice u životu (završetak žalosti, oporavak od bolesti, razvoda i sl.).
Na primer, mnogi hasidski Jevreji uranjaju u mikveh svaki dan. Drugi uranjaju svakog petka pre Šabata. U nekim jevrejskim zajednicama, takođe je običaj uranjati pre Jom Kipur-a i za mladoženje pre venčanja.
Ova uranjanja, koja ne zahtevaju blagoslov, mogu se obaviti u posebnoj „muškoj mikvi“ koja je dovoljno velika da više od 10 ljudi uranja istovremeno.
U poslednjim godinama, neki ortodoskni Jevreji počeli su da koriste mikve kako bi obeležili različite prekretnice, poput završetka školovanja, bar/bat micve ili važnih rođendana, kao i da označe novi početak.
Takođe postoji mikveh za posuđe, koji služi za uranjanje jela kako bi ih učinili košer. Ove mikve su obično manjih dimenzija od onih za ljude.
Mikveh mora sadržati dovoljno vode da prekriva telo prosečne osobe (oko 567 litara). Tradicionalno, mikveh je povezan sa prirodnim izvorom, poput izvora ili kišnice.
Danas su mikve opremljene naprednim sistemima za prikupljanje i filtraciju vode. Obično se koristi kišnica povezana sa bazenom sa tretiranom vodom. U mikve se ulazi nakon što se temeljno očisti telo (tuširanje, skraćivanje noktiju, pranje zuba).
Sefardski običaj je da se najpre izgovori blagoslov, a zatim se potpuno uronite na trenutak ili dva. Aškenazijski Jevreji obično urone jednom, zatim izgovore blagoslov, a zatim urone još jedan ili dva puta.
Nakon rituala možete provesti vreme u tišini ili molitvi.
Kamen temeljac sinagoge položen je u nedelju 15. juna 1924. godine. Zgrada je završena 1. novembra 1925. godine, a svečano osvećenje je obavljeno u leto 1926. godine, kada je okončano unutrašnje uređenje hrama. Reč je o hramu aškenaskog obreda u čijim temeljima je uzidana dvojezična, hebrejsko-srpska povelja koju su potpisali rabin Šlang, kralj Aleksandar Karađorđević i kraljica Marija. Nedaleko od ove sinagoge nalazila se stara aškenaska sinagoga koja je bila smeštena u nekadašnjoj zgradi Narodnog pozorišta i bila u upotrebi od 1869. do 1925. godine.
Nekada je u prizemlju bilo smešteno Mikve, obredno kupatilo, studentska menza, gimnastička sala i stanovi za šoheta i šamaša. Na spratovima su bili stanovi rabina, učitelja i hazana, a u potkrovlju su bile prostorije škole za časove veronauke. Sinagoga je na prvom spratu imala 300 sedišta, a na galeriji, ezrat našim, bilo je 180 mesta.
Kao i sve religije, tako i judaizam ima svoje specifične simbole, čije značenje je povezano sa tradicijom starom više hiljada godina, a čija primena je ostala i danas u svrhu podsećanja na Boga.
Da li znate zašto se mesni i mlečni proizvodi ne smeju jesti zajedno, kako se uklanja krv iz mesa i zašto se hleb ponekad ne smatra košer? Otkrijte fascinantnu priču o pravilima ishrane u judaizmu i njihovom značaju za veru i tradiciju.
Tradicija nošenja kipe nije izvedena iz nijednog biblijskog stiha. To je običaj koji se razvijao kao znak priznanja da postoji neko „iznad“ nas ko prati svaki naš postupak.
Ovaj praznik ima jaku simboliku i znači da možemo opstati u svakom društvu, ukorenjeni u sopstvenoj tradiciji, a da opet budemo otvoreni prema svetu.
ravoslavni vernici po starom kalendaru, dok po novom kalendaru slave Treći dan Božića. Katolici takođe obeležavaju Treći dan Božića i Svetog Stefana arhiđakona, dok Jevreji i muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnom bogosluženju.
Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
Dok svet gubi vezu sa hrišćanskim vrednostima, mitropolit bački ističe da Srbija mora ostati verna pravoslavnom Istoku, upozoravajući na opasnosti neoliberalnih ideologija i dezintegraciju društva kroz sukobe i podele.
Performans tokom božićne službe u luteranskom hramu u Nemačkoj pokrenuo je burnu raspravu o granicama bogosluženja i očuvanju svetinje.
Sveti Tirs se javio u viziji carici Pulheriji i preporučio joj, da sahrani mošti čerdeset mučenika do njegovih.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Od paljenja menore i igara drejdelom do tajni savršenih latkesa i poklona u poslednjem trenutku – sve što morate znati pre nego što Praznik svetlosti zasvetli u domu.
Tradicionalni obred sklapanja braka i raskošna svečanost spojili su sinagogu i industrijski dok, dok je svaki detalj organizovan do savršenstva.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog mučenika Platona po starom kalendaru, Svetog proroka Nauma po novom, katolici proslavlja Svetog Šarla de Fukoa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Od drevnog Talmuda do modernih ceremonija: lomljenje stakla krije simbole radosti, opasnosti i neuništive veze.
Na zemlji nema mesta za Boga ako nema mesta za čoveka. Odbiti jednog znači odbiti i drugog, istakao je papa.
Sve što treba da znate o značenju najčešćih božićnih pozdrava, zašto se neki izrazi gube i kako izabrati reč koja odražava poštovanje, veru i radost praznika.
Ajeti 88:17–20 iz sure El Gašija otkrivaju kako svaki element prirode nosi poruku Svemogućeg i poziva na preispitivanje.
Posebnu pažnju svake godine privlači božićna misa u Vatikanu, koju predvodi papa u Bazilici Svetog Petra, nakon čega se upućuje tradicionalna božićna poruka "Urbi et Orbi“, sa apelom na mir, dijalog i solidarnost među narodima.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
Pojam duhovnika često se pogrešno poistovećuje sa ispovednik.
Jednostavan recept za mirisnu poslasticu u danima posta koja okuplja porodicu i vraća tradiciju u dom.
