Tora je stoga i religijski i pravni tekst otvoren tumačenju i primeni na svakodnevne životne uslove i prilke.
Reč Tora dolazi od hebrejske reči koja znači uputstvo ili učenje. U tradiciji Jevreja Tora je centralni tekst u kome su postavljene osnove jevrejske etike i kodeksa postupanja.
Tora je, stoga, i religijski i pravni tekst otvoren tumačenju i primeni na svakodnevne životne sutuacije i prilke. Tekst Tore podeljen je u pet knjiga (poznatih još i pod imenom Mojsijeve knjige), a sam tekst ispisan je na dugačkom, posebno pripremljenom pergamentu koji je urolan, namotan na drvene pritke i ogrnut svečanom tkaninom kada se ne čita.
U sinagogi Tora stoji u posebnom delu – u ormariću koji se naziva Aron Ha Kodeš. U širem smislu, kao centralni tekst jevrejske tradicije, Tora predstavlja i simbol judaizma. Izdvajamo vam pet citata iz Tore, za svakodnevno podizanje morala.
„U početku je Bog stvorio nebesa i zemlju.“ (Genesis 1:1).
Bog te stvorio. Imao je moć da stvori bilo šta i bilo koga, i izabrao je da stvori tebe. Ti si dar od Boga. Stvorio te je s razlogom. Glavni cilj života je da otkriješ šta je taj razlog i šta je tvoj cilj na ovoj zemlji.
„A dečak Samuel nastavio je da raste u telesnoj visini i u naklonosti kod Gospoda i ljudi.“ (1. Samuelova 2:26).
Svaka sekunda svakog dana je iskustvo učenja. Neprestano učimo, kroz naša iskustva i greške, kako da postanemo osoba koju Bog želi da postanemo. Čak i u najtežim trenucima života, nagrađeni smo sticanjem novih vrednosti, etike i vrednosti koje oblikuju ono što smo kao ljudska bića.
„Ali Gospod mi reče: 'Ne reci, 'Premlad sam.' Moraš da ideš svuda gde te pošaljem i govorićeš sve što ti naredim. Ne bojte se njih, jer sam s tobom i spasiću te', kaže Gospod.“ (Jeremija 1:7-9).
Nikada nisi premlad da bi imao glas. Biti mlad ne znači da ne možeš da se boriš za sebe i zauzmeš stav za ono što smatraš ispravnim. Pored toga, biti mlad znači da imaš dovoljno vremena da doneseš pozitivne promene u svom životu. Nikada nije prekasno za promene, niti je previše rano. Biti mlad je simbol entuzijazma i mogućnosti. To je snaga, a ne slabost.
„I Bog reče: Neka načinimo čoveka na svoju sliku, po svom obličju; i neka imaju vlast nad riba mora, nad pticama neba, nad stokom i nad svom zemljom, i nad svim što se miče po zemlji.“ (Genesis 1:26).
Sve što nam je potrebno za srećan i zdrav život Bog nam je darežljivo pružio. Svet je pun ljubavi i harmonije, i stoga nikada nismo ograničeni. Međutim, svet je komplikovana slagalica koja skriva svoje poklone na neobjašnjiv način. Kao ljudska bića, naša uloga je da otkrijemo divne misterije života koje nam život nudi. Stoga, sa Bogom prisutnim, uspešno možemo da izdržimo i prođemo kroz traume sa kojima se naš svet trenutno suočava.
„Ali ti si Bog spreman da oprostiš, pun milosti i saosećanja, spor na gnev i bogat u ljubavi, i nije ih napustio.“ (Nehemija 9:17).
Ništa što učiniš ne može da izazove da izgubiš Božje poverenje i ljubav, sve dok ostaneš veran njemu. On će biti tu za tebe, u dobrim i lošim danima. Nikada ne smeš izgubiti veru, jer su Božje moći beskrajne.
Raseljavanje Jevreja širom sveta počelo je 63. godine pre nove ere dolaskom Rimljana. Jevreji su se podelili na dve velike grupe: Sefarde i Aškenaze.
Mezuza (hebrejski: מזוזה) se odnosi na mali pergament (svitak), u kutijici, na kojem su rukopisno ispisane hebrejske reči i postavlja se na vrata doma u kom stanuju Jevreji.
Većina vodiča bi odmah započela objašnjenje koje se odnosi na pogrešan prevod u Bibliji.
Kako je saopšteno iz Zavoda, radovi su realizovani u dve faze prema projektnoj dokumentaciji koju je uradio Zavod.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Njegovo vreme na čelu Crkve obeležile su velike političke i verske borbe.
Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
Sveti oci učili su da krsni znak nije običaj niti formalnost, već duhovno oružje protiv zla.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Naravno, neki elementi judaizma - poput svešteničkog porekla - prate očevu liniju. Ali što se tiče samog pripadanja narodu Izraela - sve polazi od majke, ili konverzije.
Zanimljivo je da je svrha ove zapovesti, prema poznatom delu Sefer HaHinuh, upravo da Jevreji izgledom budu različiti od svojih suseda.
Od ubistva i hule na Boga do kršenja Šabata i neposlušnosti prema roditeljima, drevni jevrejski zakoni predviđali su najstrože kazne.
Dok hrišćanstvo i islam imaju prepoznatljive vođe, u judaizmu je situacija drugačija.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Sveti Otac tokom posete Španiji poručio da Crkva mora da čuje žrtve, prizna odgovornost i obezbedi obeštećenje, uz jačanje mera zaštite i prevencije zloupotreba.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
U hrišćanstvu često se govori da nijedna ljudska sudbina nije bez smisla i da Gospod svakome daje ono što je potrebno za spasenje.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama velikih svetitelja pravoslavlja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
