Većina vodiča bi odmah započela objašnjenje koje se odnosi na pogrešan prevod u Bibliji.
Kada posetioci stignu u Crkvu Svetog Petra u Okovima u Rimu, očarani su veličanstvenom skulpturom Mojsija koju je napravio Mikelanđelo, ali na kraju ih zbuni njegov izgled. Zašto Mojsije ima roge na glavi? U savremenom kontekstu, likovi sa rogovima često predstavljaju đavole i demone.
Većina vodiča bi odmah započela objašnjenje koje se odnosi na pogrešan prevod u Bibliji.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Međutim, istorija Mojsija sa rogovima je zapravo mnogo složenija...
Priča počinje u Bibliji. U Knjizi Izlaska, Mojsije prima zakon nakon što je video Boga. Bog govori da Mojsije ne može da vidi njegovo lice. Umesto toga, Mojsije je upućen da stane u šupljinu stene. Dok Bog prolazi, Mojsije vidi njegova leđa, a ne lice. Kada Mojsije siđe sa Sinaja sa dva kamena na kojima su zakoni, on je vidno promenjen. Ključna fraza je da „Mojsije nije znao da mu je koža lica zasijala jer je razgovarao sa Bogom“ (Izlazak 34:29, ESV).
Krajem četvrtog veka, hrišćanski monah Jeronim je preveo Stari zavet sa hebrejskog, a Novi zavet sa grčkog na latinski. Njegov prevod postao je poznat kao Vulgata. U originalnom hebrejskom jeziku, reč koja označava promenu na Mojsijevom licu je "qeren". U drugim knjigama hebrejske Biblije, kao što je Habakuk 3:4, "qeren" označava „zrake“, kao što su „zraci svetlosti“. Jeronim ovu frazu prevodi kao "cornuta esset facies", što doslovno znači „(njegovo) lice je bilo rogato“.
Jeronimov prevod postao je najpopularnija verzija Biblije u hrišćanskom Zapadu. Reč koja je korišćena u Izlasku prešla je iz metaforičkog u doslovni smisao u srednjem veku. Ipak, čak i tada, neki teolozi su interpretirali Mojsijeve rogove u Izlasku kao rogove svetlosti, što je verovatno bilo bliže Jeronimovom prvobitnom značenju.
U drugim starim religijama, rogovi su se smatrali izvorom moći i nisu se gledali negativno. Bogovi Mesopotamije često su prikazivani sa rogatim pokrivačima za glavu. Figura, poput Aleksandra Velikog, prikazivana je na kovanicama sa rogatim šlemom, a poštovane nordijske figure takođe su prikazivane sa rogovima.
Čak i u hrišćanskim kontekstima, rogovi nisu uvek bili negativni. Rogovi biskupske mitre mogli su podsećati na Mojsijeve rogove; kao što je primetio papa Inocent III, oni predstavljaju Stari i Novi zavet.
Mojsije je bio često prikazivan u ranoj hrišćanskoj umetnosti od trećeg veka naovamo, povremeno kako prima zakon, ali češće kako vrši čuda. Iako je Vulgata završena u četvrtom veku, bilo je nekoliko stotina godina u kojima je Mojsije bio prikazivan bez rogova. On je prikazivan obično držeći svoj štap koji vrši čuda.
Tekstovi i umetnost ranog hrišćanstva nastojali su da povežu Isusa i Mojsija kroz čuda i bliskost sa Bogom. Isus je često prikazivan kako vrši slična čuda kao Mojsije, povremeno upoređen sa Mojsijem. Isus je takođe prikazivan kako vrši čuda sa štapom – baš kao Mojsije – iako u Novom zavetu nema pominjanja njegovog korišćenja štapa.
Međutim, u srednjovekovnim interpretacijama, Mojsije i Stari zavet počeli su biti odvojeni od Isusa i njegovog novog zakona. Rogovi su postali jasno vidljivi u prikazima Mojsija, počevši u srednjovekovnoj Engleskoj. Najraniji prikaz dolazi iz iluminovanog manuskripta iz 11. veka poznatog kao Aelfric Parafraz Stvaranja Pentateuha i Jošue, koji se sada čuva u Britanskoj biblioteci.
Njegova duhovna bliskost s nebeskim bićima otkriva duboku poruku za sve vernike, podsećajući nas na neizbežnu Božju pravdu i pozivajući na pokajanje.
U Beogradu će biti održano predavanje vezano za jevrejsku bogomolju.
Četrdesetogodišnji Rumun, vidno uznemiren, popeo se na glavni oltar bazilike, bacajući svećnjake i stolnjak na pod pre nego što su ga zaustavili pripadnici Vatikanske žandarmerije.
Mezuza (hebrejski: מזוזה) se odnosi na mali pergament (svitak), u kutijici, na kojem su rukopisno ispisane hebrejske reči i postavlja se na vrata doma u kom stanuju Jevreji.
Proslava "dolaska jeseni" u poznatom klubu pokazala je da se novi duhovni trendovi pod plaštom tradicije i "povratka korenima" uvlače među omladinu, dok pravoslavni autori upozoravaju da se iza tih rituala krije opasnost po veru i identitet.
Mitropolit mileševski Atanasije posetio je manastir Mileševu, pohvalio radove i poručio – svetinja će zasijati u punom sjaju za praznik Svetog kralja Vladislava.
Pravoslavlje uči da ne očekujemo život bez bola, već život u kojem bol ima smisao.
Kakvi god da su uzroci, treba samo na vreme shvatiti da je to greh. Ako se vi borite da iz toga isplivate, eto nama novog mučenika, istakao je otac Stefan.
U Hilandaru su ubrani i blagosloveni plodovi čudotvorne loze Svetog Simeona. Grožđe se osvećuje za Krstovdan, a vernicima se deli uz molitvu i uputstvo.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Jedan je bio ribar, drugi učenjak; prvi je Hrista gledao očima, drugi Ga je spoznao tek posle Vaskrsenja – ali njihova imena i životi kriju duboku tajnu zajedništva koja menja svakog verujućeg, ističe protojerej Andrej Tkačev u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti.
Proslava "dolaska jeseni" u poznatom klubu pokazala je da se novi duhovni trendovi pod plaštom tradicije i "povratka korenima" uvlače među omladinu, dok pravoslavni autori upozoravaju da se iza tih rituala krije opasnost po veru i identitet.
Pravoslavlje uči da ne očekujemo život bez bola, već život u kojem bol ima smisao.
Kakvi god da su uzroci, treba samo na vreme shvatiti da je to greh. Ako se vi borite da iz toga isplivate, eto nama novog mučenika, istakao je otac Stefan.
U Hilandaru su ubrani i blagosloveni plodovi čudotvorne loze Svetog Simeona. Grožđe se osvećuje za Krstovdan, a vernicima se deli uz molitvu i uputstvo.
Mitropolit mileševski Atanasije posetio je manastir Mileševu, pohvalio radove i poručio – svetinja će zasijati u punom sjaju za praznik Svetog kralja Vladislava.
U Hilandaru su ubrani i blagosloveni plodovi čudotvorne loze Svetog Simeona. Grožđe se osvećuje za Krstovdan, a vernicima se deli uz molitvu i uputstvo.
U svetu prepunom reči, najmoćnije je ono što ostane neizgovoreno. Neka duša ostane skrivena – ne iz straha, već iz mudrosti.
Jevreji širom sveta obeležavaju Roš Ašanu – praznik duhovne obnove i početka nove godine, a vernicima je čestitku uputio i patrijarh Porfirije.
Ova skromna poslastica, nekada obavezna u postu i omiljena među decom, pravila se od svega nekoliko sastojaka i sušila na suncu, a danas ponovo budi interesovanje i otkriva duh starinskih kuhinja.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako plemenito srce i zahvalnost pretvaraju običnu molitvu u izvor istinske sreće.
Ne znajući kako da okaje greh, ona se osišila, obukla u muško odelo i otišla u muški manastir Oktodekat.
