Većina vodiča bi odmah započela objašnjenje koje se odnosi na pogrešan prevod u Bibliji.
Kada posetioci stignu u Crkvu Svetog Petra u Okovima u Rimu, očarani su veličanstvenom skulpturom Mojsija koju je napravio Mikelanđelo, ali na kraju ih zbuni njegov izgled. Zašto Mojsije ima roge na glavi? U savremenom kontekstu, likovi sa rogovima često predstavljaju đavole i demone.
Većina vodiča bi odmah započela objašnjenje koje se odnosi na pogrešan prevod u Bibliji.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Međutim, istorija Mojsija sa rogovima je zapravo mnogo složenija...
Priča počinje u Bibliji. U Knjizi Izlaska, Mojsije prima zakon nakon što je video Boga. Bog govori da Mojsije ne može da vidi njegovo lice. Umesto toga, Mojsije je upućen da stane u šupljinu stene. Dok Bog prolazi, Mojsije vidi njegova leđa, a ne lice. Kada Mojsije siđe sa Sinaja sa dva kamena na kojima su zakoni, on je vidno promenjen. Ključna fraza je da „Mojsije nije znao da mu je koža lica zasijala jer je razgovarao sa Bogom“ (Izlazak 34:29, ESV).
Krajem četvrtog veka, hrišćanski monah Jeronim je preveo Stari zavet sa hebrejskog, a Novi zavet sa grčkog na latinski. Njegov prevod postao je poznat kao Vulgata. U originalnom hebrejskom jeziku, reč koja označava promenu na Mojsijevom licu je "qeren". U drugim knjigama hebrejske Biblije, kao što je Habakuk 3:4, "qeren" označava „zrake“, kao što su „zraci svetlosti“. Jeronim ovu frazu prevodi kao "cornuta esset facies", što doslovno znači „(njegovo) lice je bilo rogato“.
Jeronimov prevod postao je najpopularnija verzija Biblije u hrišćanskom Zapadu. Reč koja je korišćena u Izlasku prešla je iz metaforičkog u doslovni smisao u srednjem veku. Ipak, čak i tada, neki teolozi su interpretirali Mojsijeve rogove u Izlasku kao rogove svetlosti, što je verovatno bilo bliže Jeronimovom prvobitnom značenju.
U drugim starim religijama, rogovi su se smatrali izvorom moći i nisu se gledali negativno. Bogovi Mesopotamije često su prikazivani sa rogatim pokrivačima za glavu. Figura, poput Aleksandra Velikog, prikazivana je na kovanicama sa rogatim šlemom, a poštovane nordijske figure takođe su prikazivane sa rogovima.
Čak i u hrišćanskim kontekstima, rogovi nisu uvek bili negativni. Rogovi biskupske mitre mogli su podsećati na Mojsijeve rogove; kao što je primetio papa Inocent III, oni predstavljaju Stari i Novi zavet.
Mojsije je bio često prikazivan u ranoj hrišćanskoj umetnosti od trećeg veka naovamo, povremeno kako prima zakon, ali češće kako vrši čuda. Iako je Vulgata završena u četvrtom veku, bilo je nekoliko stotina godina u kojima je Mojsije bio prikazivan bez rogova. On je prikazivan obično držeći svoj štap koji vrši čuda.
Tekstovi i umetnost ranog hrišćanstva nastojali su da povežu Isusa i Mojsija kroz čuda i bliskost sa Bogom. Isus je često prikazivan kako vrši slična čuda kao Mojsije, povremeno upoređen sa Mojsijem. Isus je takođe prikazivan kako vrši čuda sa štapom – baš kao Mojsije – iako u Novom zavetu nema pominjanja njegovog korišćenja štapa.
Međutim, u srednjovekovnim interpretacijama, Mojsije i Stari zavet počeli su biti odvojeni od Isusa i njegovog novog zakona. Rogovi su postali jasno vidljivi u prikazima Mojsija, počevši u srednjovekovnoj Engleskoj. Najraniji prikaz dolazi iz iluminovanog manuskripta iz 11. veka poznatog kao Aelfric Parafraz Stvaranja Pentateuha i Jošue, koji se sada čuva u Britanskoj biblioteci.
Njegova duhovna bliskost s nebeskim bićima otkriva duboku poruku za sve vernike, podsećajući nas na neizbežnu Božju pravdu i pozivajući na pokajanje.
U Beogradu će biti održano predavanje vezano za jevrejsku bogomolju.
Četrdesetogodišnji Rumun, vidno uznemiren, popeo se na glavni oltar bazilike, bacajući svećnjake i stolnjak na pod pre nego što su ga zaustavili pripadnici Vatikanske žandarmerije.
Mezuza (hebrejski: מזוזה) se odnosi na mali pergament (svitak), u kutijici, na kojem su rukopisno ispisane hebrejske reči i postavlja se na vrata doma u kom stanuju Jevreji.
U svojoj knjizi “Misli za svaki dan u godini”, za sredu mesopusne sedmice, Sveti Teofan Zatvornik osvetljava duboku duhovnu istinu o slobodi pred Bogom.
Prema predanju on je za samo šest dana prošao sve činove, od svetovnjaka do patrijarha.
U Episkopskoj biblioteci promovisana je knjiga dr Milene N. Martinović o rukopisnim knjigama iz Cetinjskog manastira – svedočanstvo o bogatoj duhovnoj i kulturnoj baštini, koje već vekovima odoleva zaboravu.
Tora je stoga i religijski i pravni tekst otvoren tumačenju i primeni na svakodnevne životne uslove i prilke.
Kako duhovna ravnoteža može promeniti život žene koja se suočava sa ljubavnim previranjima, verom i porodičnim problemima? Protiv nje je borba između prošlih grešaka i novih ljubavi, a otac Andrej daje oštar, ali duhovno smiren odgovor.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ponekad je obačajno pravo jače i od pozitivnih državnih, pa i crkvenih zakona. Tako je i sa kumstvom, objasnio je otac Dušan.
Mnogi se plaše da nose stvari pokojnika, verujući da one nose lošu energiju. Sveštenik Andrej Efanov razjašnjava ovu dilemu i otkriva šta Crkva zaista kaže o tome.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Žuti oreol i tri slava koji često vidimo u hrišćanskoj ikonografiji i oko glave Isusa Hrista nosi duboko simboličko značenje.
Ovaj zvuk nije samo poziv na molitvu, već nosi duboku duhovnu poruku, povezanu sa istorijom, tradicijom i verom. To je simbol nade i Božje milosti, koji je prešao put od drevnih truba do modernih zvonika.
Sveštenici i monasi Srpske pravoslavne crkve moraju da nose bradu, za razliku od katoličkih sveštenika, i ona predstavlja neodvojivi deo njihovog identiteta.
U svojoj knjizi “Misli za svaki dan u godini”, za sredu mesopusne sedmice, Sveti Teofan Zatvornik osvetljava duboku duhovnu istinu o slobodi pred Bogom.
Kako duhovna ravnoteža može promeniti život žene koja se suočava sa ljubavnim previranjima, verom i porodičnim problemima? Protiv nje je borba između prošlih grešaka i novih ljubavi, a otac Andrej daje oštar, ali duhovno smiren odgovor.
Episkop toplički, vikar patrijarha Porfirija, objašnjava da treba da se trzenmo iz te bujice podsećanjem da je na krstu sin Božiji - Isus Hrist stradao radi spasa čovečanstva.
Pobožna osoba posti, sprovodi molitvena i razna druga “pravila”, ispunjava dužnosti pred Bogom, ali nema nikakav ozbiljan odnos s njim...
Objašnjava da prethodno treba pitati parohijskog sveštenika za savet a potom u skladu sa tim delovati.
Mnogo je mudrosti on rekao... a od nas ostaje da ga se sećamo, posebno za praznike ali i inače, i da na njegove mudre reči stalno mislimo
Kako objašnjava otac Goran nakon što je osveštena kapelica, ona naizgled pada u zaborav, međutim ne zadugo.
Kroz odgovore naših učesnika, istražujemo kako ljudi doživljavaju i prepoznaju ove datume, i koliko im znače.
Objašnjava da prethodno treba pitati parohijskog sveštenika za savet a potom u skladu sa tim delovati.
On objašnjava da, kada imamo poverenje u našeg stvoritelja, naša duša postaje upokojena, a bezbrižnost prirodno stanje uma.
Poruke koje šaljemo mogu izlečiti srce bližnjeg, dok oštre reči poput mača ranjavaju i onoga ko ih izgovori. Veliki duhovni autoriteti pravoslavlja nas uče kako da promišljeno biramo reči i sačuvamo čistotu srca.
