Većina vodiča bi odmah započela objašnjenje koje se odnosi na pogrešan prevod u Bibliji.
Kada posetioci stignu u Crkvu Svetog Petra u Okovima u Rimu, očarani su veličanstvenom skulpturom Mojsija koju je napravio Mikelanđelo, ali na kraju ih zbuni njegov izgled. Zašto Mojsije ima roge na glavi? U savremenom kontekstu, likovi sa rogovima često predstavljaju đavole i demone.
Većina vodiča bi odmah započela objašnjenje koje se odnosi na pogrešan prevod u Bibliji.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Međutim, istorija Mojsija sa rogovima je zapravo mnogo složenija...
Priča počinje u Bibliji. U Knjizi Izlaska, Mojsije prima zakon nakon što je video Boga. Bog govori da Mojsije ne može da vidi njegovo lice. Umesto toga, Mojsije je upućen da stane u šupljinu stene. Dok Bog prolazi, Mojsije vidi njegova leđa, a ne lice. Kada Mojsije siđe sa Sinaja sa dva kamena na kojima su zakoni, on je vidno promenjen. Ključna fraza je da „Mojsije nije znao da mu je koža lica zasijala jer je razgovarao sa Bogom“ (Izlazak 34:29, ESV).
Krajem četvrtog veka, hrišćanski monah Jeronim je preveo Stari zavet sa hebrejskog, a Novi zavet sa grčkog na latinski. Njegov prevod postao je poznat kao Vulgata. U originalnom hebrejskom jeziku, reč koja označava promenu na Mojsijevom licu je "qeren". U drugim knjigama hebrejske Biblije, kao što je Habakuk 3:4, "qeren" označava „zrake“, kao što su „zraci svetlosti“. Jeronim ovu frazu prevodi kao "cornuta esset facies", što doslovno znači „(njegovo) lice je bilo rogato“.
Jeronimov prevod postao je najpopularnija verzija Biblije u hrišćanskom Zapadu. Reč koja je korišćena u Izlasku prešla je iz metaforičkog u doslovni smisao u srednjem veku. Ipak, čak i tada, neki teolozi su interpretirali Mojsijeve rogove u Izlasku kao rogove svetlosti, što je verovatno bilo bliže Jeronimovom prvobitnom značenju.
U drugim starim religijama, rogovi su se smatrali izvorom moći i nisu se gledali negativno. Bogovi Mesopotamije često su prikazivani sa rogatim pokrivačima za glavu. Figura, poput Aleksandra Velikog, prikazivana je na kovanicama sa rogatim šlemom, a poštovane nordijske figure takođe su prikazivane sa rogovima.
Čak i u hrišćanskim kontekstima, rogovi nisu uvek bili negativni. Rogovi biskupske mitre mogli su podsećati na Mojsijeve rogove; kao što je primetio papa Inocent III, oni predstavljaju Stari i Novi zavet.
Mojsije je bio često prikazivan u ranoj hrišćanskoj umetnosti od trećeg veka naovamo, povremeno kako prima zakon, ali češće kako vrši čuda. Iako je Vulgata završena u četvrtom veku, bilo je nekoliko stotina godina u kojima je Mojsije bio prikazivan bez rogova. On je prikazivan obično držeći svoj štap koji vrši čuda.
Tekstovi i umetnost ranog hrišćanstva nastojali su da povežu Isusa i Mojsija kroz čuda i bliskost sa Bogom. Isus je često prikazivan kako vrši slična čuda kao Mojsije, povremeno upoređen sa Mojsijem. Isus je takođe prikazivan kako vrši čuda sa štapom – baš kao Mojsije – iako u Novom zavetu nema pominjanja njegovog korišćenja štapa.
Međutim, u srednjovekovnim interpretacijama, Mojsije i Stari zavet počeli su biti odvojeni od Isusa i njegovog novog zakona. Rogovi su postali jasno vidljivi u prikazima Mojsija, počevši u srednjovekovnoj Engleskoj. Najraniji prikaz dolazi iz iluminovanog manuskripta iz 11. veka poznatog kao Aelfric Parafraz Stvaranja Pentateuha i Jošue, koji se sada čuva u Britanskoj biblioteci.
Njegova duhovna bliskost s nebeskim bićima otkriva duboku poruku za sve vernike, podsećajući nas na neizbežnu Božju pravdu i pozivajući na pokajanje.
U Beogradu će biti održano predavanje vezano za jevrejsku bogomolju.
Četrdesetogodišnji Rumun, vidno uznemiren, popeo se na glavni oltar bazilike, bacajući svećnjake i stolnjak na pod pre nego što su ga zaustavili pripadnici Vatikanske žandarmerije.
Mezuza (hebrejski: מזוזה) se odnosi na mali pergament (svitak), u kutijici, na kojem su rukopisno ispisane hebrejske reči i postavlja se na vrata doma u kom stanuju Jevreji.
Tumačeći priču o bogatašu i Lazaru, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao da Gospod nije socijalni reformator, već Bog ljubavi koji svakom daje ono što mu je potrebno za spasenje.
U besedi za 23. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome koliko je lako izgubiti duhovnu budnost – i koliko je spasonosno u trenutku zamoliti Boga: “Spasi me od prašine.“
Ajeti 46:13-16 pokazuju kako vera, zahvalnost i poštovanje roditelja ne samo da otvaraju vrata Božije milosti, već mogu potpuno promeniti vašu svakodnevicu.
Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.
Policija razotkrila kako je verski identitet iskorišćen za složenu mrežu krijumčarenja između Atike i Dodekanskih ostrva, dok javnost ostaje u neverici.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Jedan je bio ribar, drugi učenjak; prvi je Hrista gledao očima, drugi Ga je spoznao tek posle Vaskrsenja – ali njihova imena i životi kriju duboku tajnu zajedništva koja menja svakog verujućeg, ističe protojerej Andrej Tkačev u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti.
U besedi za 23. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome koliko je lako izgubiti duhovnu budnost – i koliko je spasonosno u trenutku zamoliti Boga: “Spasi me od prašine.“
Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.
Policija razotkrila kako je verski identitet iskorišćen za složenu mrežu krijumčarenja između Atike i Dodekanskih ostrva, dok javnost ostaje u neverici.
Starac nas podseća da je nada u Boga oružje koje razara svaku đavolsku zamku, jer nada rađa poverenje i smirenje.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Jednostavan i dekorativan recept za slavsko predjelo, sa raznovrsnim posipima i modernim pristupom pripremi, koji će očarati goste i uneti dodatnu toplinu u slavsku gozbu.
Dok nas svakodnevno preplavljuju strahovi i brige, veliki duhovnik sa Svete Gore iz 20. veka nas uči da vera nije udaljena, već da živi u svakom pokretu i svakom trenutku našeg života, donoseći unutrašnji mir i snagu.
Krsna slava nije samo porodična svetkovina, već sveti dan kada se vera, molitva i gostoprimstvo sjedinjuju u toplini doma, a domaćin s poštovanjem i radošću dočekuje svakog gosta kao brata u Hristu.
