Njegova duhovna bliskost s nebeskim bićima otkriva duboku poruku za sve vernike, podsećajući nas na neizbežnu Božju pravdu i pozivajući na pokajanje.
Poslednjeg od proroka Starog zaveta, čije je proricanje bilo duboko utemeljeno u Božjoj volji i duhovnom pozivu, Svetog Malahiju Srpska pravoslavna crkva slavi 16. januar. Malahija je rođen nakon povratka Jevreja iz vavilonskog ropstva, u vremenu kada su narodi bili u potrazi za smirajem i duhovnim usmerenjem. Njegovo ime, što znači „Božji glasnik“, svedoči o njegovoj uzvišenoj misiji na zemlji.
Iako je bio fizički lep, njegova spoljašnja lepota nije bila ono što je ljude naročito privuklo. U narodu je bio poznat kao „anđeo“, što se može tumačiti na različite načine: možda zbog njegove unutrašnje čistote, možda zbog njegove bliskosti s Božanskim, ili možda zbog duhovne veličine koja je prožimala njegovu ličnost. Iako nisu mogli da vide lice anđela, mnogi su čuli glas nebeski dok je Malahija razgovarao s Božjim poslanikom, neprekinuta veza između neba i zemlje koja je proroku omogućila da donese svetu Božje poruke.
Printscreen
Ikona Svetog prorpka Malahije
Malahija je bio prorok koji je ukazivao na propuste svog naroda, na neblagodarnost Izrailja, kao i na bezakonje sveštenika tog vremena. Bio je neumoljiv u osudi greha, podsećajući narod na potrebu pokajanja i ponovnog usmeravanja na Boga. Sa strašću je ukazivao na značaj istinske vere i poštovanja prema Božjoj volji. U predskazanjima o dolasku Jovana Krstitelja, Malahija je govorio o tome što će se dogoditi pet vekova pre Hrista, predviđajući dolazak onog koji će pripremiti put Gospodu.
Prorok Malahija je, u suštini, bio glasnik dana Strašnoga Suda. Njegove reči nisu bile samo poziv na pokajanje, već i podsećanje na neizbežnu Božju pravdu koja dolazi. Nakon njega, nije bilo drugih proroka u Izrailju sve do Jovana Krstitelja, čime je Malahija označio kraj jedne epohe, ali i početak novog vremena, u kojem će se javiti sam Spasitelj.
Danas, kroz svetlost njegove prosvetljujuće poruke, pozvani smo da se setimo da je prorok Malahija, u svom skromnom postojanju i neumoljivom služenju Bogu, pokazao snagu proroštva koje dolazi sa neba, ali i trajne pouke o smirenju, pokajanju i pripremi duše za susret sa Stvoriteljem.
Da kažem nekoliko reči o onome što sam čuo ovih dana, a odnosi se na našu državu Srbiju, našu maticu. Pored svih zala i stradanja koje smo do sada imali, čujem da se nagoveštava mogućnost daljeg razbijanja i komadanja Srbije, istakao je mitropolit Fotije.
U nadahnutoj besedi povodom praznika Rođenja Hristovog, vladika šumadijski Jovan podsetio je vernike na snagu vere, važnost ljubavi i praštanja, pozivajući ih da svakodnevno pronalaze Hrista u sebi i drugima.
Beseda poglavara Srpske pravoslavne crkve na svetoj liturgiji u crkvi Preobraženja Gospodnjeg o dubokom značenju Božića i putu ka unutrašnjem preobražaju, pozivajući na mir, praštanje i ljubav među ljudima.
Od neobičnih fresaka Presvete Bogorodice sa krilima i Svetog Hristofora sa psećom glavom, do čudesnih isceljenja i manastirskih proizvoda – otac Teofil za portal religija.rs otkriva tajne ovog duhovnog bisera.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je da se od čoveka ne traži ono što prevazilazi njegove mogućnosti, već iskren trud, istrajnost i poverenje u Boga, čak i onda kada se čini da je svaki korak težak.
Drevna svetinja kod Zavidovića ponovo je zaživela: vernici su se okupili povodom manastirske slave, dok se nastavljaju radovi na obnovi hrama i izgradnji centralne kupole.
U besedi za četvrtak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto bi upravo spremnost za taj susret trebalo da usmeri naše misli, savest i život dok još imamo priliku za promenu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, pozivajući se na Jevanđelje i crkveno predanje, đakon Igor Cukanov iznosi svedočenja o životima, veri, propovedi i stradanju Isusovih srodnika.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
Govorio je bez milosti i najavio događaje koji će promeniti istoriju, zato se njegovo ime i danas izgovara sa tihim strahopoštovanjem i nemirom u savesti.
Kako su reči zapisane vekovima pre Hrista dobile svoje mesto u Njegovom životu, stradanju i smrti - i zašto ta veza i danas izaziva nelagodu kod onih koji je uporno zaobilaze.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evdokima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Ipolit. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Poncijana, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Silu, Siluana, Kriskenta, Epeneta i Andronika po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Fotije i Anikita Nikomidijski i drugi s njima. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog pape Inocenta XI, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posle decenija progona i zabrane vere, pravoslavni narod Đirokastre dočekao je patrijaršijskog egzarha Anastasa Janulatosa, a već sutradan u gradu je prvi put posle 25 godina služena arhijerejska liturgija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
