Njegova duhovna bliskost s nebeskim bićima otkriva duboku poruku za sve vernike, podsećajući nas na neizbežnu Božju pravdu i pozivajući na pokajanje.
Poslednjeg od proroka Starog zaveta, čije je proricanje bilo duboko utemeljeno u Božjoj volji i duhovnom pozivu, Svetog Malahiju Srpska pravoslavna crkva slavi 16. januar. Malahija je rođen nakon povratka Jevreja iz vavilonskog ropstva, u vremenu kada su narodi bili u potrazi za smirajem i duhovnim usmerenjem. Njegovo ime, što znači „Božji glasnik“, svedoči o njegovoj uzvišenoj misiji na zemlji.
Iako je bio fizički lep, njegova spoljašnja lepota nije bila ono što je ljude naročito privuklo. U narodu je bio poznat kao „anđeo“, što se može tumačiti na različite načine: možda zbog njegove unutrašnje čistote, možda zbog njegove bliskosti s Božanskim, ili možda zbog duhovne veličine koja je prožimala njegovu ličnost. Iako nisu mogli da vide lice anđela, mnogi su čuli glas nebeski dok je Malahija razgovarao s Božjim poslanikom, neprekinuta veza između neba i zemlje koja je proroku omogućila da donese svetu Božje poruke.
Printscreen
Ikona Svetog prorpka Malahije
Malahija je bio prorok koji je ukazivao na propuste svog naroda, na neblagodarnost Izrailja, kao i na bezakonje sveštenika tog vremena. Bio je neumoljiv u osudi greha, podsećajući narod na potrebu pokajanja i ponovnog usmeravanja na Boga. Sa strašću je ukazivao na značaj istinske vere i poštovanja prema Božjoj volji. U predskazanjima o dolasku Jovana Krstitelja, Malahija je govorio o tome što će se dogoditi pet vekova pre Hrista, predviđajući dolazak onog koji će pripremiti put Gospodu.
Prorok Malahija je, u suštini, bio glasnik dana Strašnoga Suda. Njegove reči nisu bile samo poziv na pokajanje, već i podsećanje na neizbežnu Božju pravdu koja dolazi. Nakon njega, nije bilo drugih proroka u Izrailju sve do Jovana Krstitelja, čime je Malahija označio kraj jedne epohe, ali i početak novog vremena, u kojem će se javiti sam Spasitelj.
Danas, kroz svetlost njegove prosvetljujuće poruke, pozvani smo da se setimo da je prorok Malahija, u svom skromnom postojanju i neumoljivom služenju Bogu, pokazao snagu proroštva koje dolazi sa neba, ali i trajne pouke o smirenju, pokajanju i pripremi duše za susret sa Stvoriteljem.
Da kažem nekoliko reči o onome što sam čuo ovih dana, a odnosi se na našu državu Srbiju, našu maticu. Pored svih zala i stradanja koje smo do sada imali, čujem da se nagoveštava mogućnost daljeg razbijanja i komadanja Srbije, istakao je mitropolit Fotije.
U nadahnutoj besedi povodom praznika Rođenja Hristovog, vladika šumadijski Jovan podsetio je vernike na snagu vere, važnost ljubavi i praštanja, pozivajući ih da svakodnevno pronalaze Hrista u sebi i drugima.
Beseda poglavara Srpske pravoslavne crkve na svetoj liturgiji u crkvi Preobraženja Gospodnjeg o dubokom značenju Božića i putu ka unutrašnjem preobražaju, pozivajući na mir, praštanje i ljubav među ljudima.
Od neobičnih fresaka Presvete Bogorodice sa krilima i Svetog Hristofora sa psećom glavom, do čudesnih isceljenja i manastirskih proizvoda – otac Teofil za portal religija.rs otkriva tajne ovog duhovnog bisera.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Jedna vernica upitala je oca Viktora Nišikova može li dobrota da opravda ružne reči, a njegov odgovor otvara ozbiljno pitanje o grehu, pokajanju i tome šta se zaista nalazi u čovekovom srcu.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, pozivajući se na Jevanđelje i crkveno predanje, đakon Igor Cukanov iznosi svedočenja o životima, veri, propovedi i stradanju Isusovih srodnika.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
Kako su reči zapisane vekovima pre Hrista dobile svoje mesto u Njegovom životu, stradanju i smrti - i zašto ta veza i danas izaziva nelagodu kod onih koji je uporno zaobilaze.
U besedi za 13. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje se da prava moć ne leži u gromovima i kaznama, već u tihu ljubav koja ispravlja stučene trske, budi ono neugaslo u srcima ljudi i menja svet oko nas.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Antima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveta velikomučenica Efimija. Katolička crkva obeležava Svete Kornelija, papu, i Kiprijana, episkopa i mučenika, dok Jevreji danas obeležavaju peti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Mamanta po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti velikomučenik Nikita Got. Katolička crkva obeležava spomendan Gospe Žalosne, dok Jevreji danas obeležavaju četvrti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Od vina, meda i prirodnih preparata do ikona i knjiga, posetioci će tokom 19. i 20. septembra moći da upoznaju bogatu ponudu nastalu u manastirskim radionicama i saznaju više o životu i radu monaških zajednica.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
