Njegova duhovna bliskost s nebeskim bićima otkriva duboku poruku za sve vernike, podsećajući nas na neizbežnu Božju pravdu i pozivajući na pokajanje.
Poslednjeg od proroka Starog zaveta, čije je proricanje bilo duboko utemeljeno u Božjoj volji i duhovnom pozivu, Svetog Malahiju Srpska pravoslavna crkva slavi 16. januar. Malahija je rođen nakon povratka Jevreja iz vavilonskog ropstva, u vremenu kada su narodi bili u potrazi za smirajem i duhovnim usmerenjem. Njegovo ime, što znači „Božji glasnik“, svedoči o njegovoj uzvišenoj misiji na zemlji.
Iako je bio fizički lep, njegova spoljašnja lepota nije bila ono što je ljude naročito privuklo. U narodu je bio poznat kao „anđeo“, što se može tumačiti na različite načine: možda zbog njegove unutrašnje čistote, možda zbog njegove bliskosti s Božanskim, ili možda zbog duhovne veličine koja je prožimala njegovu ličnost. Iako nisu mogli da vide lice anđela, mnogi su čuli glas nebeski dok je Malahija razgovarao s Božjim poslanikom, neprekinuta veza između neba i zemlje koja je proroku omogućila da donese svetu Božje poruke.
Printscreen
Ikona Svetog prorpka Malahije
Malahija je bio prorok koji je ukazivao na propuste svog naroda, na neblagodarnost Izrailja, kao i na bezakonje sveštenika tog vremena. Bio je neumoljiv u osudi greha, podsećajući narod na potrebu pokajanja i ponovnog usmeravanja na Boga. Sa strašću je ukazivao na značaj istinske vere i poštovanja prema Božjoj volji. U predskazanjima o dolasku Jovana Krstitelja, Malahija je govorio o tome što će se dogoditi pet vekova pre Hrista, predviđajući dolazak onog koji će pripremiti put Gospodu.
Prorok Malahija je, u suštini, bio glasnik dana Strašnoga Suda. Njegove reči nisu bile samo poziv na pokajanje, već i podsećanje na neizbežnu Božju pravdu koja dolazi. Nakon njega, nije bilo drugih proroka u Izrailju sve do Jovana Krstitelja, čime je Malahija označio kraj jedne epohe, ali i početak novog vremena, u kojem će se javiti sam Spasitelj.
Danas, kroz svetlost njegove prosvetljujuće poruke, pozvani smo da se setimo da je prorok Malahija, u svom skromnom postojanju i neumoljivom služenju Bogu, pokazao snagu proroštva koje dolazi sa neba, ali i trajne pouke o smirenju, pokajanju i pripremi duše za susret sa Stvoriteljem.
Da kažem nekoliko reči o onome što sam čuo ovih dana, a odnosi se na našu državu Srbiju, našu maticu. Pored svih zala i stradanja koje smo do sada imali, čujem da se nagoveštava mogućnost daljeg razbijanja i komadanja Srbije, istakao je mitropolit Fotije.
U nadahnutoj besedi povodom praznika Rođenja Hristovog, vladika šumadijski Jovan podsetio je vernike na snagu vere, važnost ljubavi i praštanja, pozivajući ih da svakodnevno pronalaze Hrista u sebi i drugima.
Beseda poglavara Srpske pravoslavne crkve na svetoj liturgiji u crkvi Preobraženja Gospodnjeg o dubokom značenju Božića i putu ka unutrašnjem preobražaju, pozivajući na mir, praštanje i ljubav među ljudima.
Od neobičnih fresaka Presvete Bogorodice sa krilima i Svetog Hristofora sa psećom glavom, do čudesnih isceljenja i manastirskih proizvoda – otac Teofil za portal religija.rs otkriva tajne ovog duhovnog bisera.
Iako nije bio prisutan na događaju u Gornjem Zaostru, iguman se našao među „odgovornima“, što crkveni krugovi ocenjuju kao otvoreni pritisak na sveštenstvo i verni narod.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da Hristos nije zasijao tamo gde je lako verovati, već upravo u zemlji senke smrtne, gde ljudi najmanje očekuju spasenje.
U pravoslavlju molitva nije vezana za položaj tela ili vreme - ona je dar hrabrog i trezvenog srca, suza koje čuvamo u tajnosti i unutrašnji razgovor koji oblikuje dušu u svetlu vrlina.
Ne zna se tačno, da li je i ovaj prorok bio ubijen ili je umro prirodnom smrću, ali poznato je da je bio sahranjen u svome selu, i da su mu mošti pronađene, zajedno sa moštima proroka Avakuma.
Vladika Kirilo vernicima poručio da je milosrđe najveća škola srca, dok je palestinski sveštenik Isa Kides svedočio o teškom položaju hrišćana na Bliskom Istoku i uputio apel za molitvu za mir.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Sveti Teofan Zatvornik za 32. četvrtak po Pedesetnici, podseća da je Sveti Jovan svojim svedočenjem dao jasnu potvrdu o Hristovoj božanskoj prirodi i misiji – kao obećanom izbavitelju koji je došao da spasi svet.
Ne zna se tačno, da li je i ovaj prorok bio ubijen ili je umro prirodnom smrću, ali poznato je da je bio sahranjen u svome selu, i da su mu mošti pronađene, zajedno sa moštima proroka Avakuma.
Sveti mučenik Ipolit rođen je i vaspitan kao neznabožac i radio je kao nadzornik tamnica u Rimu. Njegov život se promenio kada je u tamnicu bio zatvoren arhiđakon Lavrentije.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Centar je takođe saopštio da je u njegovim obrazovnim programima u istom periodu učestvovalo 1.300 studenata, što potvrđuje njegovu sve značajniju ulogu u kulturnom povezivanju i obrazovanju.
Ikonopisac Mijalko Đunisijević lik Svetog Vasilija prenеo je sa crkvenih fresaka na javni zid u Nikšiću, stvarajući prostor gde se vera i umetnost susreću i gde prolaznici svakodnevno pronalaze duhovnu inspiraciju.
Najstariji sin Mite Pantića iz serijala „Tesna koža“, glumac Gojko Baletić, svedočio je o svom duhovnom putovanju kroz Svetu goru i Svetu zemlju, gde je pronašao blagodet, snagu vere i novu perspektivu za život.
