Čitavog života je pomagao narod i Srpsku crkvu, pa ga je narod veoma voleo i poštovao, smatrajući ga za živog svetitelja.
Srpska pravoslavna crkva sutra slavi Svetog Stefana i Jelenu Štiljanović.
Posle propasti Srpskog carstva u Smederevu 1459. godine, srpsko despotsko dostojanstvo u Sremu i Slavoniji preuzima Stefan Štiljanović.
Svoje poreklo vodi iz Primorja, iz Paštrovića. Simeon Piščević ga u svojoj Istoriji srpskog naroda navodi kao Škriljanović. Žena mu je bila Jelena Bogdanović. U našoj tradiciji prikazan je kao najuzorniji hrišćanski vladar
Odgojen je u porodici utemeljenoj na hrišćanskim vrednostima i obučen u vojničkim veštinama. Doba njegove vladavine bilo je teško, ispunjeno žestokim turskim zulumom i austro-turskim pritiscima, tokom kojih je mudro vodio svoj narod i hrabro ratovao protiv Turaka.
Kada su, nakon svih ratnih pustošenja, Turci zaplenili svu stoku Srbima i odveli radno sposoban narod, u našem narodu je zavladala teška glad. Tada je Stefan Štiljanović otvorio svoje žitnice, podelio žito narodu i tako ga prehranio.
Čitavog života je pomagao narod i Crkvu, pa ga je narod veoma voleo i poštovao, smatrajući ga za živog svetitelja. Upokojio se oko 1543. godine.
Sahranjen je u manastiru Šišatovac u Sremu, a SPC ga je uvrstila u red svetitelja.
Na grobu njegovom pojavljivala se noću svetlost, prema kojoj su i pronađene njegove svete mošti, koje su dugo počivale u fruškogorskom manastiru Šišatovcu, pa su za vreme Drugog svetskog rata prenete u Beograd i položene u Sabornu crkvu pored tela kneza Lazara.
Jelena Štiljanović je posle Stefanove smrti pobegla od Turaka u Nemačku. Kada je saznala da su pronađene mošti njenog muža, Jelena je došla u manastir Šišatovac da im se pokloni. Tu se i zamonašila pod imenom Jelisaveta. Preminula je oko 1546. godine.
Netruležne mošti Sv. kneza Stefana Štiljanovića nalaze se u Sabornoj crkvi u Beogradu u levom kivotu, zaštitnika gladnih i sirotih, naročito tokom ratova, teških vremena, napada neprijatelja i ličnih iskušenja.
Kivot sa njegovim moštima otvara se utorkom na molebanu srpskim svetiteljima, a proslavlja se 17. oktobra.
Zadojen duhom svoje zemljakinje Svete Tekle, Hariton je javno ispovedao hrišćanstvo.
Na današnji dan, 911. godine, za vreme cara Lava Mudrog, Bogorodica se tokom službe javila okupljenom narodu na molitvi u Bogorodičinoj crkvi u Carigradu.
Sveti Kiprijan i Justina su zajedno posečeni 258. godine, jer nisu želeli da se odreknu vere u Hrista.
Prekretnica u njegovom životu je nastala kada je upoznao apostola Pavla.
Stihovi 2:284-285 iz Kurana otkrivaju kako svaka misao, delo i osećanje oblikuju našu svakodnevnicu i podsećaju na odgovornost pred Božijom prisutnošću.
U kratkoj, ali nemilosrdno preciznoj pouci, veliki duhovnik pokazuje kako čovek, bežeći od blagodarnosti, sam sebi zatvara vrata smisla – i zašto se Bogu najčešće vraćamo tek kada nas život pritisne do kraja.
Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.
Upokoji se mirno u kada je imao sto pet godina.
Osam godina je proveo u izgnanstvu, trpeljivo noseći sve bede i sva poniženja.
Kada je izašla careva zapovest o gonjenju hrišćana, Nearh se pripremao za smrt, ali bio je veoma tužan što nije uspeo da svoga druga Polievkta prevede u pravu veru.
Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.
Pravoslavni vernici slave Svetog Teodosija Velikog po starom kalendaru i Svetu Kseniju Rimljanku po novom. Katolici se sećaju Svetog Franje Saleškog, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
Upokoji se mirno u kada je imao sto pet godina.
Pravoslavci slave Svetog mučenika Grigorija Niskog po starom kalendaru i Svetog Dionisija Olimpskog po novom. Katolici se sećaju Svete Emerencijane, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sama reč "krštenje" znači pogruženje i zato Crkva od apostolskih vremena poznaje samo jedan puni i ispravan način vršenja ove Svete tajne.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
