Starac nas podseća da je nada u Boga oružje koje razara svaku đavolsku zamku, jer nada rađa poverenje i smirenje.
Prema pravoslavlju, đavo je pali anđeo koji se gordošću i neposlušnošću odvojio od Boga i time postao začetnik svakog zla, laži i obmane.
Od tada, on neprestano napada čoveka, jer ne može da podnese njegovu bliskost sa Bogom i njegovu duhovnu radost. Njegov cilj je da u duši zapali gorčinu, očajanje i sumnju - da čoveka udalji od izvora života i ljubavi.
Starac Jefrem Arizonski ovako opisuje njegovu prirodu, ali i kojih se ljudi đavo najviše plaši.
- Đavo, kojem se zbog zavisti i mržnje ne dopada da vidi da je čovek duhovno srećan, sve raspiruje da bi izazvao gorčinu i trovanje. To je njegova radost i dobitak.
Međutim, starac ističe da se hrišćanin ne treba plašiti đavola, jer on gubi svaku moć pred čovekom koji ima veru i nadu u Boga. Upravo od takvog čoveka se đavo plaši najviše.
- Ko se ikad uzdao u Boga i bio posramljen? A ko je ikad očajavao i bio spasen? Đavo se plaši čoveka koji se nada, jer opitno zna da imamo mnogomilosrdnog Boga.
Starac nas podseća da je nada u Boga oružje koje razara svaku đavolsku zamku, jer nada rađa poverenje i smirenje.
- Ako dete koje se uzda u svog sopstvenog oca nikad neće pogrešiti, koliko se tek to može reći za onog ko se uzda u Oca nad očevima, čija se ljubav ne može uporediti sa bilo kojom drugom ljubavlju, i koja je od svake druge ljubavi daleko kao nebo od ambisa!
Zato, ma koliko puta čovek pao u greh, ne sme klonuti duhom, ističe straca, niti izgubiti nadu u Božje milosrđe.
- Ako neko smrtno sagreši deset hiljada puta ali se svim silama primora na pokajanje, neće biti posramljen sve dotle dok se nada. Za koga je Hristos stradao? Zar nije stradao za naše duše koje je zmaj ranio? I ko god pogleda na zmiju od mjedi, ozdravi (4. Mojs. 21;9). I ti, smirena dušo, treba da se nadaš u najslađe milosrđe našeg Nebeskog Oca, koji nikada nikoga nije odbio niti se od njega odvratio. On prima svakoga, jer se beskonačno prostranstvo Njegovog milosrđa nikad ne može ispuniti. On je milosrdan prema prvima, ali ne isključuje ni poslednje, budući da sve podjednako prihvata usled Svoje velike dobrote. Što je grešniji pokajnik, to je veća slava milosrđa Božijeg.
Crkva uči da demon može koristiti životinju kao oruđe – ali samo ako Bog to dopusti, i to radi pouke, opomene ili kušanja čoveka. Pravoslavna crkva uči da Bog nikada ne deluje preko prisile, straha ili uznemirenja, već kroz ljubav, mir i radost u duši. U Bogu se spajaju pravda i milost, sila i blagost, veličina i smirenje. Sveti oci nas uče da je čovek mali svet, mikrokosmos i kada se u njemu uspostavi mir, taj mir se širi i na druge.
Branka Ćurčić/Midyourney
Duhovna riznica
18:02 | 13.10.2025
DA LI ŽIVOTINJE I KUĆNI LJUBIMCI MOGU DA BUDU POSEDNUTI DEMONIMA: Ozbiljno upozorenje Svetih otaca
Duhovna riznica
14:00 | 22.10.2025
ŠTA NAM DOLAZI OD BOGA, A ŠTA OD ĐAVOLA: Starac Lazar Ostroški kaže da se to prepoznaje samo po JEDNOM OSEĆAJU
Duhovna riznica
14:00 | 26.10.2025
KAD BI LJUDI OVO ZNALI, NE BI PRESTAJALI DA PLAČU! Starac Gavrilo o istini koja lomi i najtvrđa srca
Duhovna riznica
14:00 | 27.10.2025
OVAKO SE MENJA SVET! Sveti Sofronije o pitanju koje muči sve ljude
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sve što treba da znate o pashalnom sederu, simboličnoj hrani i starim tradicijama.
Nenaoružani monasi su odlučili da ne beže i u svom manastiru dočekaju do zuba naoružane Arape koji nisu imali milosti prema njima.
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
U pravoslavnoj tradiciji, post je vekovima čuvan kao dragoceno sredstvo očišćenja.
Mnogi veruju da se ovim rečima zapravo priziva spokoj za telo koje se vraća zemlji, iz koje je i postalo, ali to nije tako.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
Svi su, prema hrišćanstvu grešni, osim Isusa Hrista, ali i tu postoje razlike.
Pravoslavno učenje jasno govori da đavo nema vlast nad čovekom ako mu čovek sam ne otvori vrata.
Pravoslavlje uči da je jezik dar Božiji i da će čovek za svaku izgovorenu reč dati odgovor pred Gospodom.
U pravoslavnoj tradiciji, post je vekovima čuvan kao dragoceno sredstvo očišćenja.
Mnogi veruju da se ovim rečima zapravo priziva spokoj za telo koje se vraća zemlji, iz koje je i postalo, ali to nije tako.
U besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na čudesno javljanje koje je ujedinilo hrišćane i nevernike pred Julijanom Odstupnikom.
Umesto da se fokusiramo na trenutke užitka, prava snaga zajedničkog života leži u nečem drugom - svakodnevnom trudu koji gradi istinsku radost.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Mekane kore, bogat fil od oraha i čokolade i delikatan fondan sa malinom koji dokazuje da post može biti savršenog ukusa.
U besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na čudesno javljanje koje je ujedinilo hrišćane i nevernike pred Julijanom Odstupnikom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetе mučenike Hrisanta i Dariju po starom i Svetu Mariju Egipćanku po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Huga iz Grenobla, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
