Starac nas podseća da je nada u Boga oružje koje razara svaku đavolsku zamku, jer nada rađa poverenje i smirenje.
Prema pravoslavlju, đavo je pali anđeo koji se gordošću i neposlušnošću odvojio od Boga i time postao začetnik svakog zla, laži i obmane.
Od tada, on neprestano napada čoveka, jer ne može da podnese njegovu bliskost sa Bogom i njegovu duhovnu radost. Njegov cilj je da u duši zapali gorčinu, očajanje i sumnju - da čoveka udalji od izvora života i ljubavi.
Starac Jefrem Arizonski ovako opisuje njegovu prirodu, ali i kojih se ljudi đavo najviše plaši.
- Đavo, kojem se zbog zavisti i mržnje ne dopada da vidi da je čovek duhovno srećan, sve raspiruje da bi izazvao gorčinu i trovanje. To je njegova radost i dobitak.
Međutim, starac ističe da se hrišćanin ne treba plašiti đavola, jer on gubi svaku moć pred čovekom koji ima veru i nadu u Boga. Upravo od takvog čoveka se đavo plaši najviše.
- Ko se ikad uzdao u Boga i bio posramljen? A ko je ikad očajavao i bio spasen? Đavo se plaši čoveka koji se nada, jer opitno zna da imamo mnogomilosrdnog Boga.
Starac nas podseća da je nada u Boga oružje koje razara svaku đavolsku zamku, jer nada rađa poverenje i smirenje.
- Ako dete koje se uzda u svog sopstvenog oca nikad neće pogrešiti, koliko se tek to može reći za onog ko se uzda u Oca nad očevima, čija se ljubav ne može uporediti sa bilo kojom drugom ljubavlju, i koja je od svake druge ljubavi daleko kao nebo od ambisa!
Zato, ma koliko puta čovek pao u greh, ne sme klonuti duhom, ističe straca, niti izgubiti nadu u Božje milosrđe.
- Ako neko smrtno sagreši deset hiljada puta ali se svim silama primora na pokajanje, neće biti posramljen sve dotle dok se nada. Za koga je Hristos stradao? Zar nije stradao za naše duše koje je zmaj ranio? I ko god pogleda na zmiju od mjedi, ozdravi (4. Mojs. 21;9). I ti, smirena dušo, treba da se nadaš u najslađe milosrđe našeg Nebeskog Oca, koji nikada nikoga nije odbio niti se od njega odvratio. On prima svakoga, jer se beskonačno prostranstvo Njegovog milosrđa nikad ne može ispuniti. On je milosrdan prema prvima, ali ne isključuje ni poslednje, budući da sve podjednako prihvata usled Svoje velike dobrote. Što je grešniji pokajnik, to je veća slava milosrđa Božijeg.
Crkva uči da demon može koristiti životinju kao oruđe – ali samo ako Bog to dopusti, i to radi pouke, opomene ili kušanja čoveka. Pravoslavna crkva uči da Bog nikada ne deluje preko prisile, straha ili uznemirenja, već kroz ljubav, mir i radost u duši. U Bogu se spajaju pravda i milost, sila i blagost, veličina i smirenje. Sveti oci nas uče da je čovek mali svet, mikrokosmos i kada se u njemu uspostavi mir, taj mir se širi i na druge.
Branka Ćurčić/Midyourney
Duhovna riznica
18:02 | 13.10.2025
DA LI ŽIVOTINJE I KUĆNI LJUBIMCI MOGU DA BUDU POSEDNUTI DEMONIMA: Ozbiljno upozorenje Svetih otaca
Duhovna riznica
14:00 | 22.10.2025
ŠTA NAM DOLAZI OD BOGA, A ŠTA OD ĐAVOLA: Starac Lazar Ostroški kaže da se to prepoznaje samo po JEDNOM OSEĆAJU
Duhovna riznica
14:00 | 26.10.2025
KAD BI LJUDI OVO ZNALI, NE BI PRESTAJALI DA PLAČU! Starac Gavrilo o istini koja lomi i najtvrđa srca
Duhovna riznica
14:00 | 27.10.2025
OVAKO SE MENJA SVET! Sveti Sofronije o pitanju koje muči sve ljude
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
Ispovest oslobađa čoveka od greha za koji se iskreno kaje, ali mnogi i dalje nastavljaju da ga ponavljaju.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 26. petak po Duhovima objašnjava zbog čega jedinstvo nije stvar dogovora, već posledica vere u jednog Hrista.
Pravoslavci danas molitveno proslavljaju Svete apostole Filimona, Apfiju i Arhipa po starom kalendaru i Svetog Savu Prepodobnog po novom, katolici su u periodu Adventa, muslimani idu na džumu-namaz, a u judaizmu dan je posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Dok joj se anđeli klanjaju, demoni pred njom ustuknu, jer u njoj vide pobedu čoveka nad zlom.
Ono što nije urađeno juče, može se uraditi danas, a ono što niste uradili pre, možete sutra, naglašava otac Haralampije.
Đavo ne može stvoriti ništa novo, ali može iskriviti dobro koje je Bog stvorio.
Često se događa da baš u danu porodične radosti i blagoslova nešto pođe po zlu: javi se nesloga, nervoza, sitna prepirka ili iskušenje koje pomuti raspoloženje.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
Ispovest oslobađa čoveka od greha za koji se iskreno kaje, ali mnogi i dalje nastavljaju da ga ponavljaju.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 26. petak po Duhovima objašnjava zbog čega jedinstvo nije stvar dogovora, već posledica vere u jednog Hrista.
Mnogi misle da se Bogu prilazi kroz neprekidni napor i kaznu nad sobom, ali pouka svetogorskog starca otkriva zašto taj smer često vodi u umor, a ne u mir.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
