"Vezaćeš ih kao znak na svojoj ruci, i oni će biti podsetnik između tvojih očiju".
Tefilin tj. par crnih kožnih kutija koje sadrže pergamentne svitke na hebrejskom jeziku je set, koji uključuje dva dela - jedan za glavu i jedan za ruku. Svaki se sastoji od tri glavna dela: svitaka, kutije i trake.
Tora nalaže jevrejskim muškarcima da vežu tefilin na svoju glavu i gornji deo ruke svakog radnog dana, u ispunjenju stihova (Ponovljeni zakon 6:8): "Vezaćeš ih kao znak na svojoj ruci, i oni će biti podsetnik između tvojih očiju.“
Šta se nalazi u kutijama?
Tora spominje tefiline četiri puta. Svaki od ovih stihova je ispisan na pergamentu i stavljen u tefilin. Ovi pasusi govore o jedinstvu sa Bogom. Opisuju čuda koja je Bog učinio za kada je Jevreje izveo iz egipatskog ropstva i kako samo Bog ima moć i vlast da čini šta god želi u fizičkom i duhovnom svetu. Drugim rečima, ovi stihovi pokrivaju osnove naše vere.
1–2. Izlazak (13:1–10) i Izlazak (13:11–16): Opisuju dužnost jevrejskog naroda da uvek pamti izbavljenje iz egipatskog ropstva, kao i obavezu svakog Jevreja da poučava svoju decu o tome i o Božijim zapovestima.
3. Šema (Ponovljeni zakon 6:4–9): Izjavljuje jedinstvo jednog Boga i nalaže da se Bog voli i poziva na pribojavanje od Božije pravde.
4. Ponovljeni zakon (11:13–21): Fokusira se na Božije obećanje nagrade koja će uslediti nakon poštovanja Tore.
Da bi tefilin bio prema jevrejskom zakonu, mora ispuniti hiljade zahteva. Možete ih zamisliti kao duhovni aparat u savršenoj harmoniji. Ako je jedan deo pogrešno postavljen, cela stvar neće funkcionisati.
Svitci unutar tefilina se ispisuju crnim mastilom sa perom (ili trskom) od strane specijalno obučenog pisara, poznatog kao sofer. Pergament je ručno pravljen i mora biti od košer životinje. Pisar se koncentriše i piše posebnim hebrejskim karakterima. U svakom tefilinu ima 1594 slova. Ako jedno slovo nedostaje, suvišno je ili pogrešno napisano, tefilin postaje nevažeći.
Kutije i trake se takođe prave od kože košer životinje. Tefilin za glavu ima četiri odvojene komore, svaka sa jednim od četiri svitka. Tefilin za ruku ima samo jednu komoru, u kojoj je sve napisano na jednom svitku.
Na glavi tefilina možete primetiti hebrejsko slovo Šin (ש) sa obe strane, jedno sa tri grane, a drugo sa četiri.
Svi jevrejski muškarci koji su stariji od bar micve (13 godina) treba da obavljaju micvah tefilina.
Micvah se može ispuniti stavljanjem tefilina bilo kada tokom dana - od izlaska do zalaska sunca. Izgovara se blagoslov i obično se čita molitva Šema. Tradicionalno, tefilin se nosi tokom jutarnjih molitvi u radne dane.
Tefilin se ne nose na Šabat i velike jevrejske praznike.
Tefilin za ruku se stavlja na levu ruku (ili na desnu ruku za levoruke), sa kutijom koja se nalazi na bicepsu, okrenuta prema srcu. Ostatak trake se omota oko ruke sedam puta i vodi do srednjeg prsta. Postoje mnoge običaje u vezi sa načinom na koji se spirale postavljaju na ruku i prst(e).
Tefilin za glavu se postavlja na glavu kao kruna, sa kutijom koja se nalazi odmah iznad linije kose u centru čela.
Micvah znači zapovest, ali reč micva dolazi i od korena "cavta", što znači „veza“. Mitcvah stvara vezu između Boga, koji zapoveda i čoveka koji izvršava. Na neki način, tefilin je ultimativna veza. Jevrejima se doslovno zapoveda sa se vežu za jednog i jedinog Boga.
Tačnije, jedna od kutija se stavlja na ruku tako da pritisne srce, sedište emocija, a kožna traka se omota oko leve ruke. Druga kutija se stavlja na glavu, iznad čela. Ovo uči da posvetimo sebe službi Bogu u svim onim stvarima koje mislimo, osećamo i činimo.
U Talmudu piše da kada je jevrejski muškarac stavio tefilin na svoju glavu—čak i samo jednom u životu—on ulazi u drugačiju kategoriju kao Jevrejin.
Komentarišući stih (Ponovljeni zakon 28:10), „Svi narodi zemlje videće da je ime Božije pozvano na tebi,“ mudraci tvrde da se ovo odnosi na tefilin za glavu.
Nošenje tefilina nije važno samo za pojedinca; ono donosi zaštitu jevrejskom narodu. Zbog toga je, neposredno pre izbijanja Šestodnevnog rata 1967. godine, rabin Menahem Mendel Šneerson pokrenuo kampanju kako bi podstakao jevrejske muškarce i dečake da stavljaju tefilin.
"I kada to radiš, povećavaš šanse da će tvoji prapraunuci želeti da to rade isto. Ove trake te ne povezuju samo sa Bogom; one te povezuju sa tvojom prošlošću, tvojom budućnošću, tvojim narodom".
BONUS VIDEO: Ovo je jedino kupatilo u Srbiji sa "živom vodom": Ljudi su zbog toga putovali u Mađarsku
Nauka i lična svedočenja ukazuju na snažan odgovor: dan odmora nije samo luksuz - to je neophodnost.
Pesah je mnogo više od verskog praznika – on je temelj jevrejskog sećanja, duhovnosti i porodične tradicije. Otkrijte značenje simbola, običaja i poruka koje ovaj praznik nosi i danas, u vremenu kada sloboda dobija nova lica.
Hrvatski ustaški logor Jasenovac, zapravo sistem logora, bio je najveća „fabrika smrti“ na Jugoistoku Evrope, neretko nazivana „balkanski Aušvic“.
Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
U obraćanju vernicima u australijskoj prestonici, poglavar SPC istakao značaj svetosavskog nasleđa, zajedništva u Hristu i pomirenja među Srbima.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Danas je taj običaj "komercijalizovan" pa roditelji za bar/bat micvu moraju da daju veliku količinu novca.
Naravno, neki elementi judaizma - poput svešteničkog porekla - prate očevu liniju. Ali što se tiče samog pripadanja narodu Izraela - sve polazi od majke, ili konverzije.
Raseljavanje Jevreja širom sveta počelo je 63. godine pre nove ere dolaskom Rimljana. Jevreji su se podelili na dve velike grupe: Sefarde i Aškenaze.
Potomci Aronovih sinova vekovima čuvaju drevnu tradiciju, imaju posebne počasti u bogoslužbenom životu judaizma, ali i stroga pravila koja ih razlikuju od drugih vernika.
Poglavar Rimokatoličke crkve lično je saopštio da mora na operaciju nakon što su tokom lekarskih pregleda otkrili čvorić na plućima.
Profesor islamske veronauke objašnjava zašto ljudi traže pomoć kroz rukju i upozorava na lažne iscelitelje koji zarađuju na tuđoj muci i šire strah od sihira.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Grigorija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Hrisiju. Katolička crkva spominje Svetog Lubencija, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Ruski svetitelj nas uči da pohvale i pokude ne određuju čovekovu vrednost, već da je najvažnije ostati veran istini i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
