"Vezaćeš ih kao znak na svojoj ruci, i oni će biti podsetnik između tvojih očiju".
Tefilin tj. par crnih kožnih kutija koje sadrže pergamentne svitke na hebrejskom jeziku je set, koji uključuje dva dela - jedan za glavu i jedan za ruku. Svaki se sastoji od tri glavna dela: svitaka, kutije i trake.
Tora nalaže jevrejskim muškarcima da vežu tefilin na svoju glavu i gornji deo ruke svakog radnog dana, u ispunjenju stihova (Ponovljeni zakon 6:8): "Vezaćeš ih kao znak na svojoj ruci, i oni će biti podsetnik između tvojih očiju.“
Šta se nalazi u kutijama?
Tora spominje tefiline četiri puta. Svaki od ovih stihova je ispisan na pergamentu i stavljen u tefilin. Ovi pasusi govore o jedinstvu sa Bogom. Opisuju čuda koja je Bog učinio za kada je Jevreje izveo iz egipatskog ropstva i kako samo Bog ima moć i vlast da čini šta god želi u fizičkom i duhovnom svetu. Drugim rečima, ovi stihovi pokrivaju osnove naše vere.
1–2. Izlazak (13:1–10) i Izlazak (13:11–16): Opisuju dužnost jevrejskog naroda da uvek pamti izbavljenje iz egipatskog ropstva, kao i obavezu svakog Jevreja da poučava svoju decu o tome i o Božijim zapovestima.
3. Šema (Ponovljeni zakon 6:4–9): Izjavljuje jedinstvo jednog Boga i nalaže da se Bog voli i poziva na pribojavanje od Božije pravde.
4. Ponovljeni zakon (11:13–21): Fokusira se na Božije obećanje nagrade koja će uslediti nakon poštovanja Tore.
Da bi tefilin bio prema jevrejskom zakonu, mora ispuniti hiljade zahteva. Možete ih zamisliti kao duhovni aparat u savršenoj harmoniji. Ako je jedan deo pogrešno postavljen, cela stvar neće funkcionisati.
Svitci unutar tefilina se ispisuju crnim mastilom sa perom (ili trskom) od strane specijalno obučenog pisara, poznatog kao sofer. Pergament je ručno pravljen i mora biti od košer životinje. Pisar se koncentriše i piše posebnim hebrejskim karakterima. U svakom tefilinu ima 1594 slova. Ako jedno slovo nedostaje, suvišno je ili pogrešno napisano, tefilin postaje nevažeći.
Kutije i trake se takođe prave od kože košer životinje. Tefilin za glavu ima četiri odvojene komore, svaka sa jednim od četiri svitka. Tefilin za ruku ima samo jednu komoru, u kojoj je sve napisano na jednom svitku.
Na glavi tefilina možete primetiti hebrejsko slovo Šin (ש) sa obe strane, jedno sa tri grane, a drugo sa četiri.
Svi jevrejski muškarci koji su stariji od bar micve (13 godina) treba da obavljaju micvah tefilina.
Micvah se može ispuniti stavljanjem tefilina bilo kada tokom dana - od izlaska do zalaska sunca. Izgovara se blagoslov i obično se čita molitva Šema. Tradicionalno, tefilin se nosi tokom jutarnjih molitvi u radne dane.
Tefilin se ne nose na Šabat i velike jevrejske praznike.
Tefilin za ruku se stavlja na levu ruku (ili na desnu ruku za levoruke), sa kutijom koja se nalazi na bicepsu, okrenuta prema srcu. Ostatak trake se omota oko ruke sedam puta i vodi do srednjeg prsta. Postoje mnoge običaje u vezi sa načinom na koji se spirale postavljaju na ruku i prst(e).
Tefilin za glavu se postavlja na glavu kao kruna, sa kutijom koja se nalazi odmah iznad linije kose u centru čela.
Micvah znači zapovest, ali reč micva dolazi i od korena "cavta", što znači „veza“. Mitcvah stvara vezu između Boga, koji zapoveda i čoveka koji izvršava. Na neki način, tefilin je ultimativna veza. Jevrejima se doslovno zapoveda sa se vežu za jednog i jedinog Boga.
Tačnije, jedna od kutija se stavlja na ruku tako da pritisne srce, sedište emocija, a kožna traka se omota oko leve ruke. Druga kutija se stavlja na glavu, iznad čela. Ovo uči da posvetimo sebe službi Bogu u svim onim stvarima koje mislimo, osećamo i činimo.
U Talmudu piše da kada je jevrejski muškarac stavio tefilin na svoju glavu—čak i samo jednom u životu—on ulazi u drugačiju kategoriju kao Jevrejin.
Komentarišući stih (Ponovljeni zakon 28:10), „Svi narodi zemlje videće da je ime Božije pozvano na tebi,“ mudraci tvrde da se ovo odnosi na tefilin za glavu.
Nošenje tefilina nije važno samo za pojedinca; ono donosi zaštitu jevrejskom narodu. Zbog toga je, neposredno pre izbijanja Šestodnevnog rata 1967. godine, rabin Menahem Mendel Šneerson pokrenuo kampanju kako bi podstakao jevrejske muškarce i dečake da stavljaju tefilin.
"I kada to radiš, povećavaš šanse da će tvoji prapraunuci želeti da to rade isto. Ove trake te ne povezuju samo sa Bogom; one te povezuju sa tvojom prošlošću, tvojom budućnošću, tvojim narodom".
BONUS VIDEO: Ovo je jedino kupatilo u Srbiji sa "živom vodom": Ljudi su zbog toga putovali u Mađarsku
Nauka i lična svedočenja ukazuju na snažan odgovor: dan odmora nije samo luksuz - to je neophodnost.
Pesah je mnogo više od verskog praznika – on je temelj jevrejskog sećanja, duhovnosti i porodične tradicije. Otkrijte značenje simbola, običaja i poruka koje ovaj praznik nosi i danas, u vremenu kada sloboda dobija nova lica.
Hrvatski ustaški logor Jasenovac, zapravo sistem logora, bio je najveća „fabrika smrti“ na Jugoistoku Evrope, neretko nazivana „balkanski Aušvic“.
Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
Protojerej-stavrofor dr Miloš Vesin objašnjava kako tolerancija i trpljenje u svakodnevnom životu otkrivaju istinsku ljubav.
Značenje oba izraza je isto – "zaista", "istinski", odnosno potvrda vere u Hristovo rođenje.
U besedi za praznik Hristovog Rođenja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi od prestola slave do vitlejemske pećine, pokazujući kako tišina Božića govori o Božijoj ljubavi prema čoveku više nego ijedna reč.
Pravoslavni vernici danas slave Rođenje Gospoda Isusa Hrista - Božić po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sabor Svetog Jovana Krstitelja. Katolici proslavljaju Svetog Rajmunda Penjafortskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Naravno, neki elementi judaizma - poput svešteničkog porekla - prate očevu liniju. Ali što se tiče samog pripadanja narodu Izraela - sve polazi od majke, ili konverzije.
Dok hrišćanstvo i islam imaju prepoznatljive vođe, u judaizmu je situacija drugačija.
Danas je taj običaj "komercijalizovan" pa roditelji za bar/bat micvu moraju da daju veliku količinu novca.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
Ajet 2:107 podseća da istinska pomoć i zaštita pripadaju samo Bogu, razotkrivajući ljudsku sklonost da traži utočište u prolaznim izvorima moći.
Ajeti 2:28-29 nas podsećaju da je svaki trenutak dar, a svaki izbor odgovornost prema Stvoritelju i svetu oko nas.
Ajeti iz sure El-Bekara podsećaju da priroda, hrana i svaki dah zavise od Stvoritelja, učeći nas da kroz pažnju i duhovnu svest gradimo život ispunjen smislom i moralnom jasnoćom.
Kako je nastala priča o navodnoj kontroli atlantske trgovine robljem, ko je godinama širi i zašto istoričari upozoravaju da ovakva tumačenja prošlosti vode pravo u ideološku zamku.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Požar u konaku za goste brzo je stavljen pod kontrolu zahvaljujući hrabrosti bratije i intervenciji mioničkih vatrogasaca.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
U hramu na Tašmajdanu služeno svečano večernje sa petohlebnicom, pročitano Jevanđelje o Rođenju Hristovom i podeljeni badnjaci vernom narodu.
Praznik Rođenja Hristovog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
Osvrćući se na Pravednog Josifa, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas u svojoj besedi za 31. utorak po Duhovima podseća kako vera i poslušnost Bogu oblikuju život i donose proslavu onima koji ga slede, čak i u najmračnijim trenucima.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
