"Vezaćeš ih kao znak na svojoj ruci, i oni će biti podsetnik između tvojih očiju".
Tefilin tj. par crnih kožnih kutija koje sadrže pergamentne svitke na hebrejskom jeziku je set, koji uključuje dva dela - jedan za glavu i jedan za ruku. Svaki se sastoji od tri glavna dela: svitaka, kutije i trake.
Tora nalaže jevrejskim muškarcima da vežu tefilin na svoju glavu i gornji deo ruke svakog radnog dana, u ispunjenju stihova (Ponovljeni zakon 6:8): "Vezaćeš ih kao znak na svojoj ruci, i oni će biti podsetnik između tvojih očiju.“
Šta se nalazi u kutijama?
Tora spominje tefiline četiri puta. Svaki od ovih stihova je ispisan na pergamentu i stavljen u tefilin. Ovi pasusi govore o jedinstvu sa Bogom. Opisuju čuda koja je Bog učinio za kada je Jevreje izveo iz egipatskog ropstva i kako samo Bog ima moć i vlast da čini šta god želi u fizičkom i duhovnom svetu. Drugim rečima, ovi stihovi pokrivaju osnove naše vere.
1–2. Izlazak (13:1–10) i Izlazak (13:11–16): Opisuju dužnost jevrejskog naroda da uvek pamti izbavljenje iz egipatskog ropstva, kao i obavezu svakog Jevreja da poučava svoju decu o tome i o Božijim zapovestima.
3. Šema (Ponovljeni zakon 6:4–9): Izjavljuje jedinstvo jednog Boga i nalaže da se Bog voli i poziva na pribojavanje od Božije pravde.
4. Ponovljeni zakon (11:13–21): Fokusira se na Božije obećanje nagrade koja će uslediti nakon poštovanja Tore.
Da bi tefilin bio prema jevrejskom zakonu, mora ispuniti hiljade zahteva. Možete ih zamisliti kao duhovni aparat u savršenoj harmoniji. Ako je jedan deo pogrešno postavljen, cela stvar neće funkcionisati.
Svitci unutar tefilina se ispisuju crnim mastilom sa perom (ili trskom) od strane specijalno obučenog pisara, poznatog kao sofer. Pergament je ručno pravljen i mora biti od košer životinje. Pisar se koncentriše i piše posebnim hebrejskim karakterima. U svakom tefilinu ima 1594 slova. Ako jedno slovo nedostaje, suvišno je ili pogrešno napisano, tefilin postaje nevažeći.
Kutije i trake se takođe prave od kože košer životinje. Tefilin za glavu ima četiri odvojene komore, svaka sa jednim od četiri svitka. Tefilin za ruku ima samo jednu komoru, u kojoj je sve napisano na jednom svitku.
Na glavi tefilina možete primetiti hebrejsko slovo Šin (ש) sa obe strane, jedno sa tri grane, a drugo sa četiri.
Svi jevrejski muškarci koji su stariji od bar micve (13 godina) treba da obavljaju micvah tefilina.
Micvah se može ispuniti stavljanjem tefilina bilo kada tokom dana - od izlaska do zalaska sunca. Izgovara se blagoslov i obično se čita molitva Šema. Tradicionalno, tefilin se nosi tokom jutarnjih molitvi u radne dane.
Tefilin se ne nose na Šabat i velike jevrejske praznike.
Tefilin za ruku se stavlja na levu ruku (ili na desnu ruku za levoruke), sa kutijom koja se nalazi na bicepsu, okrenuta prema srcu. Ostatak trake se omota oko ruke sedam puta i vodi do srednjeg prsta. Postoje mnoge običaje u vezi sa načinom na koji se spirale postavljaju na ruku i prst(e).
Tefilin za glavu se postavlja na glavu kao kruna, sa kutijom koja se nalazi odmah iznad linije kose u centru čela.
Micvah znači zapovest, ali reč micva dolazi i od korena "cavta", što znači „veza“. Mitcvah stvara vezu između Boga, koji zapoveda i čoveka koji izvršava. Na neki način, tefilin je ultimativna veza. Jevrejima se doslovno zapoveda sa se vežu za jednog i jedinog Boga.
Tačnije, jedna od kutija se stavlja na ruku tako da pritisne srce, sedište emocija, a kožna traka se omota oko leve ruke. Druga kutija se stavlja na glavu, iznad čela. Ovo uči da posvetimo sebe službi Bogu u svim onim stvarima koje mislimo, osećamo i činimo.
U Talmudu piše da kada je jevrejski muškarac stavio tefilin na svoju glavu—čak i samo jednom u životu—on ulazi u drugačiju kategoriju kao Jevrejin.
Komentarišući stih (Ponovljeni zakon 28:10), „Svi narodi zemlje videće da je ime Božije pozvano na tebi,“ mudraci tvrde da se ovo odnosi na tefilin za glavu.
Nošenje tefilina nije važno samo za pojedinca; ono donosi zaštitu jevrejskom narodu. Zbog toga je, neposredno pre izbijanja Šestodnevnog rata 1967. godine, rabin Menahem Mendel Šneerson pokrenuo kampanju kako bi podstakao jevrejske muškarce i dečake da stavljaju tefilin.
"I kada to radiš, povećavaš šanse da će tvoji prapraunuci želeti da to rade isto. Ove trake te ne povezuju samo sa Bogom; one te povezuju sa tvojom prošlošću, tvojom budućnošću, tvojim narodom".
BONUS VIDEO: Ovo je jedino kupatilo u Srbiji sa "živom vodom": Ljudi su zbog toga putovali u Mađarsku
Nauka i lična svedočenja ukazuju na snažan odgovor: dan odmora nije samo luksuz - to je neophodnost.
Pesah je mnogo više od verskog praznika – on je temelj jevrejskog sećanja, duhovnosti i porodične tradicije. Otkrijte značenje simbola, običaja i poruka koje ovaj praznik nosi i danas, u vremenu kada sloboda dobija nova lica.
Hrvatski ustaški logor Jasenovac, zapravo sistem logora, bio je najveća „fabrika smrti“ na Jugoistoku Evrope, neretko nazivana „balkanski Aušvic“.
Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
Tokom narednih sedam nedelja, sve do Vaskrsa, verni su pozvani na uzdržanje, molitvu, pokajanje i dobra dela, kako bi u čistoti srca i misli dočekali najveći hrišćanski praznik.
Povlačenje sa internet foruma i društvenih mreža u tišinu nije znak slabosti, već ključ pobede nad strastima i grehom.
Od krompira, brašna i malo tofua dobija se toplo jelo koje se lako priprema, poštuje pravila uzdržanja i donosi prijatan ukus čak i kada je izbor namirnica sveden na minimum.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Govoreći o ženi uhvaćenoj u preljubi, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava koliko je lako osuditi, a koliko teško zaviriti u sopstvenu savest – i zašto Bog ne presuđuje kao ljudi.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Naravno, neki elementi judaizma - poput svešteničkog porekla - prate očevu liniju. Ali što se tiče samog pripadanja narodu Izraela - sve polazi od majke, ili konverzije.
Dok hrišćanstvo i islam imaju prepoznatljive vođe, u judaizmu je situacija drugačija.
Danas je taj običaj "komercijalizovan" pa roditelji za bar/bat micvu moraju da daju veliku količinu novca.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
Više od 350.000 prijavljenih iz celog sveta već je najavilo dolazak u baziliku Svetog Franje Asiškog u italijanskom gradu Asizi, gde će tokom narednih mesec dana imati priliku da se poklone moštima svetitelja.
Mark Volberg i Džonatan Rumi poslali snažnu poruku pred početak priprema za Vaskrs.
Predsednik Vrhovnog saveta Islamske zajednice u Srbiji poručuje da su post i ibadeti ključ bogobojaznosti i zajedništva među muslimanima.
Iza kratkog obreda u crkvi na Čistu sredu krije se snažna poruka o prolaznosti, ličnoj odgovornosti i pozivu na unutrašnju promenu koji vekovima prati početak korizme
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Pouka ave Doroteja otkriva zašto uzdržanje od hrane nema snagu ako jezik osuđuje, pogled luta, a dela ostaju bez kontrole i kako bez unutrašnje discipline nema istinskog podviga.
Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički podsetio je vernike da telo ne pomaže ništa, ističući snagu posta, molitve i svetih Tajni u borbi protiv zla i pripremi duše za najradosniji hrišćanski praznik.
Pouka čuvara kivota Svetog Vasilija Ostroškog slikovito pokazuje zašto selektivni post vodi duhovnom “utapanju” i podseća da vera zahteva doslednost od početka do kraja.
