"Vezaćeš ih kao znak na svojoj ruci, i oni će biti podsetnik između tvojih očiju".
Tefilin tj. par crnih kožnih kutija koje sadrže pergamentne svitke na hebrejskom jeziku je set, koji uključuje dva dela - jedan za glavu i jedan za ruku. Svaki se sastoji od tri glavna dela: svitaka, kutije i trake.
Tora nalaže jevrejskim muškarcima da vežu tefilin na svoju glavu i gornji deo ruke svakog radnog dana, u ispunjenju stihova (Ponovljeni zakon 6:8): "Vezaćeš ih kao znak na svojoj ruci, i oni će biti podsetnik između tvojih očiju.“
Šta se nalazi u kutijama?
Tora spominje tefiline četiri puta. Svaki od ovih stihova je ispisan na pergamentu i stavljen u tefilin. Ovi pasusi govore o jedinstvu sa Bogom. Opisuju čuda koja je Bog učinio za kada je Jevreje izveo iz egipatskog ropstva i kako samo Bog ima moć i vlast da čini šta god želi u fizičkom i duhovnom svetu. Drugim rečima, ovi stihovi pokrivaju osnove naše vere.
1–2. Izlazak (13:1–10) i Izlazak (13:11–16): Opisuju dužnost jevrejskog naroda da uvek pamti izbavljenje iz egipatskog ropstva, kao i obavezu svakog Jevreja da poučava svoju decu o tome i o Božijim zapovestima.
3. Šema (Ponovljeni zakon 6:4–9): Izjavljuje jedinstvo jednog Boga i nalaže da se Bog voli i poziva na pribojavanje od Božije pravde.
4. Ponovljeni zakon (11:13–21): Fokusira se na Božije obećanje nagrade koja će uslediti nakon poštovanja Tore.
Da bi tefilin bio prema jevrejskom zakonu, mora ispuniti hiljade zahteva. Možete ih zamisliti kao duhovni aparat u savršenoj harmoniji. Ako je jedan deo pogrešno postavljen, cela stvar neće funkcionisati.
Svitci unutar tefilina se ispisuju crnim mastilom sa perom (ili trskom) od strane specijalno obučenog pisara, poznatog kao sofer. Pergament je ručno pravljen i mora biti od košer životinje. Pisar se koncentriše i piše posebnim hebrejskim karakterima. U svakom tefilinu ima 1594 slova. Ako jedno slovo nedostaje, suvišno je ili pogrešno napisano, tefilin postaje nevažeći.
Kutije i trake se takođe prave od kože košer životinje. Tefilin za glavu ima četiri odvojene komore, svaka sa jednim od četiri svitka. Tefilin za ruku ima samo jednu komoru, u kojoj je sve napisano na jednom svitku.
Na glavi tefilina možete primetiti hebrejsko slovo Šin (ש) sa obe strane, jedno sa tri grane, a drugo sa četiri.
Svi jevrejski muškarci koji su stariji od bar micve (13 godina) treba da obavljaju micvah tefilina.
Micvah se može ispuniti stavljanjem tefilina bilo kada tokom dana - od izlaska do zalaska sunca. Izgovara se blagoslov i obično se čita molitva Šema. Tradicionalno, tefilin se nosi tokom jutarnjih molitvi u radne dane.
Tefilin se ne nose na Šabat i velike jevrejske praznike.
Tefilin za ruku se stavlja na levu ruku (ili na desnu ruku za levoruke), sa kutijom koja se nalazi na bicepsu, okrenuta prema srcu. Ostatak trake se omota oko ruke sedam puta i vodi do srednjeg prsta. Postoje mnoge običaje u vezi sa načinom na koji se spirale postavljaju na ruku i prst(e).
Tefilin za glavu se postavlja na glavu kao kruna, sa kutijom koja se nalazi odmah iznad linije kose u centru čela.
Micvah znači zapovest, ali reč micva dolazi i od korena "cavta", što znači „veza“. Mitcvah stvara vezu između Boga, koji zapoveda i čoveka koji izvršava. Na neki način, tefilin je ultimativna veza. Jevrejima se doslovno zapoveda sa se vežu za jednog i jedinog Boga.
Tačnije, jedna od kutija se stavlja na ruku tako da pritisne srce, sedište emocija, a kožna traka se omota oko leve ruke. Druga kutija se stavlja na glavu, iznad čela. Ovo uči da posvetimo sebe službi Bogu u svim onim stvarima koje mislimo, osećamo i činimo.
U Talmudu piše da kada je jevrejski muškarac stavio tefilin na svoju glavu—čak i samo jednom u životu—on ulazi u drugačiju kategoriju kao Jevrejin.
Komentarišući stih (Ponovljeni zakon 28:10), „Svi narodi zemlje videće da je ime Božije pozvano na tebi,“ mudraci tvrde da se ovo odnosi na tefilin za glavu.
Nošenje tefilina nije važno samo za pojedinca; ono donosi zaštitu jevrejskom narodu. Zbog toga je, neposredno pre izbijanja Šestodnevnog rata 1967. godine, rabin Menahem Mendel Šneerson pokrenuo kampanju kako bi podstakao jevrejske muškarce i dečake da stavljaju tefilin.
"I kada to radiš, povećavaš šanse da će tvoji prapraunuci želeti da to rade isto. Ove trake te ne povezuju samo sa Bogom; one te povezuju sa tvojom prošlošću, tvojom budućnošću, tvojim narodom".
BONUS VIDEO: Ovo je jedino kupatilo u Srbiji sa "živom vodom": Ljudi su zbog toga putovali u Mađarsku
Nauka i lična svedočenja ukazuju na snažan odgovor: dan odmora nije samo luksuz - to je neophodnost.
Pesah je mnogo više od verskog praznika – on je temelj jevrejskog sećanja, duhovnosti i porodične tradicije. Otkrijte značenje simbola, običaja i poruka koje ovaj praznik nosi i danas, u vremenu kada sloboda dobija nova lica.
Hrvatski ustaški logor Jasenovac, zapravo sistem logora, bio je najveća „fabrika smrti“ na Jugoistoku Evrope, neretko nazivana „balkanski Aušvic“.
Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
Tumačeći drevno proročanstvo proroka Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je došao iz Davidovog roda i otkriva zašto je Njegovo božanstvo ostalo skriveno pod ljudskom prirodom, čak i pred onima koji su Mu bili najbliži.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Nerukotvorenu ikonu Gospoda Isusa Hrista po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Katolička crkva obeležava spomendan Mučeništva Svetog Jovana Krstitelja, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči ruskog duhovnika ne govore o odricanju od lekarske pomoći, već o promeni koja mora da počne od samog čoveka, uz molitvu i spremnost da se napusti ono što dušu sve dublje vezuje za greh.
Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve podsetio je na snagu njenog „da“ Bogu, istakavši da nam Majka Božja svojim primerom otkriva kako se prihvatanjem Njegove volje dolazi do istinske slobode i spasenja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Naravno, neki elementi judaizma - poput svešteničkog porekla - prate očevu liniju. Ali što se tiče samog pripadanja narodu Izraela - sve polazi od majke, ili konverzije.
Dok hrišćanstvo i islam imaju prepoznatljive vođe, u judaizmu je situacija drugačija.
Danas je taj običaj "komercijalizovan" pa roditelji za bar/bat micvu moraju da daju veliku količinu novca.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
Snimak iz Altun-alem džamije prikazuje muškarca koji se priključio namazu, a potom prišao mestu na kojem se nalazio mobilni telefon; za sada nema potvrde policije da je identifikovan.
Vozilo će biti uvakufljeno i koristiće se za potrebe Mešihata i službena putovanja njegovih predstavnika, a poznati humanista objasnio je i šta ga je podstaklo na ovakav potez.
Praznik rođenja poslanika Muhameda obeležava se uz mevludske spjevove, salavate, ilahije i kaside, a ovogodišnja okupljanja dolaze nakon dogovora o obnovi jedinstva Islamske zajednice posle gotovo dve decenije podele.
Otac Lino Zateli trebalo je da napusti zajednicu kojoj je bio posvećen gotovo četvrt veka, dok su se vernici usprotivili njegovom premeštaju i prikupili nekoliko stotina potpisa kako bi ostao u parohiji.
Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Dok savremeni čovek starost često posmatra kao period gubitka, slabosti i povlačenja iz života, otac Andrej Tkačov ukazuje na njenu dublju svrhu.
Ovaj veliki hrišćanski praznik predstavlja uspomenu na smrt (uspenje) Bogorodice i dan kada se ona uznela na nebo.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Dar srpskih iseljenika postao je više od ukrasa, noseći snažnu poruku ljubavi prema rodnom gradu, vernosti svetinji i zajedništvu koje ne prekida ni velika udaljenost.
Iako se na Veliku Gospojinu završava dvonedeljno uzdržanje, pravilo zavisi i od dana u koji praznik pada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
