Kako je saopšteno iz Zavoda, radovi su realizovani u dve faze prema projektnoj dokumentaciji koju je uradio Zavod.
U okviru obnove Memorijalnog centra Staro sajmište završavaju se radovi na centralnom paviljonu, prvom u procesu obnove koji je rekonstruisan, saniran i adaptiran prema projektu koji je uradio Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, u saradnji sa Ministarstvom kulture Republike Srbije, Memorijalnim centrom Staro sajmište, sekretarijatima i institucijama Grada Beograda i uz njihovu pomoć.
Kako je saopšteno iz Zavoda, radovi su realizovani u dve faze prema projektnoj dokumentaciji koju je uradio Zavod.
Prva faza je obuhvatila statičku sanaciju oštećenog i devastiranog objekta, posebno samog tornja, zatim vraćanje objekta u gabarit i volumen iz vremena izgradnje i rekonstrukciju fasada po ugledu na autentični izgled. Izuzetno loše stanje završnih segmenata i gubitak konstruktivne nosivosti pojedinih elemenata, uzrokovanih dugogodišnjim propadanjem, zahtevali su njihovu demontažu i izradu novih betonskih rešetki koje čine strukturu tornja identičnih dimenzija, kako bi se sačuvao izvorni izgled objekta. Sanirana je temeljna zona kojom je povezano centralno jezgro sa drugim delovima objekta.
Ojačani su fasadni zidovi i izvedena je betonska krovna tavanica. Dogradnjom srušenih delova objekat je vraćen u izvorni volumen i formirani su arhitektonski elementi koji predstavljaju oblikovne karakteristike arhitekture konstruktivizma i međuratne moderne, posebno u zoni prizemlja i podnožja tornja. Ojačano je središnje jezgro za potrebe ugradnje lifta koji povezuje prizemlje, sprat i krovne terase – vidikovce. Rekonstruisani su uklonjeni aneksi, a celokupni prostor povezan u jedinstvenu funkcionalnu celinu. Na osnovu podataka dobijenih detaljnom analizom istorijske foto-dokumentacije rekonstruisane su ulazne zone sa portalima izrađenim po ugledu na originalne.
Direktorka Memorijalnog centra Staro sajmište Krinka Vidaković Petrov je podsetila da je Sajam, koji je izgrađen u Beogradu neposredno pred Drugi svetski rat, nemački nacistički okupator pretvorio u logor, koji je tu postojao od decembra 1941. do jula 1944. godine.
Bio je to najveći nacistički logor na području današnje Srbije po broju logoraša, a od njih 40.000, život je izgubilo oko 17.000. U Starom sajmištu ubijeno je 6.500 jevrejskih žena i dece.
Memorijalni centar Staro sajmište, koji obuhvata i logor Topovske šupe u Beogradu, gde je ubijeno oko 5.000 jevrejskih muškaraca, biće buduća žižna tačka čuvanja uspomene na stradanje pripadnika ovog naroda.
U drugoj fazi postojanja logora Staro sajmište, od polovine 1942. godine, u njemu je bilo zatočeno oko 32.000 Srba, Roma i drugih, od kojih je 11.000 ubijeno.
Završetak ovih radova omogućio je nastavak i realizaciju druge faze u okviru koje je adaptiran unutrašnji prostor i izveden enterijer za buduću namenu Centralne kule, centralni izložbeni prostor u okviru Memorijalnog centra Staro sajmište, koji će postavkom predstaviti sve istorijske faze Starog sajmišta – od prvog beogradskog sajma, preko logora, vremena izgradnje Novog Beograda, umetničke kolonije, sve do današnjih dana. Objekat je opremljen najsavremenijim instalacionim sistemima neophodnim za funkcionisanje izložbene namene sa pratećim sadržajima. Radove na obnovi objekata pratio je Zavod kroz projektantski i konzervatorski nadzor arhitekte Aleksandre Šević.
Misija Zavoda na prostoru Memorijalnog centra Staro sajmište se nastavlja praćenjem sprovođenja mera zaštite ne samo na Centralnoj kuli već i drugim paviljonima, ali i daljem radu na izradi projektne dokumentacije za obnovu Italijanskog paviljona kojom je predviđeno vraćanje autentičnog izgleda još jednom objektu koji predstavlja integralni deo spomenika kulture Staro sajmište – Logor Gestapoa u Drugom svetskom ratu, a koji je utvrđen za spomenik kulture 1987. godine, navodi se u saopštenju.
Rompler, ključna ličnost u ekstremističkom kultu, pobegao je iz Izraela nakon optužnice i potražio utočište u sekti, gde već godinama živi većina članova kulta Raseljavanje Jevreja širom sveta počelo je 63. godine pre nove ere dolaskom Rimljana. Jevreji su se podelili na dve velike grupe: Sefarde i Aškenaze. Ovaj legendarni artefakt je ukrašena, pozlaćena kutija za koju se kaže da je pre 3.000 godina izgrađena od strane Izraelita kako bi čuvala kamenje na kojem su bili ispisani Deset Božijih zapovesti. Proglašena je za sveticu od strane Svetog sinoda Ekumenskog Patrijarhata, 16. januara 2004. Tom prilikom kanonizovani su i Marijin sin Jurij, Ilja Fondaminski i Otac Dimitrije u Katedrali Svetog Aleksandra Nevskog u Parizu.
Beoinfo
Judaizam
17:30 | 17.01.2025
ŽENE UMOTANE U CRNO PROTESTUJU ZBOG HAPŠENJA ČLANOVA SEKTE: Brutalni kult terorisao decu, ispirali su im mozak raznim učenjima
Judaizam
23:56 | 22.01.2025
ZAŠTO JE JEVREJSKI NAROD PODELJEN U DVE GRUPE: Ko su Aškenazi, a ko Sefardi - ne pričaju čak ni istim jezikom
Duhovna riznica
15:10 | 25.01.2025
DA LI JE OVAJ PREDMET IZ BIBLIJE NAJVEĆA MISTERIJA: Za njim traga ceo svet, nagađaju lokaciju gde je sakriven, a arheolozi poručuju jedno
Duhovna riznica
17:55 | 29.01.2025
"NAJVEĆA JE LAŽ DA SE U CRKVU IDE RADI MIRA" Mati Marija otktiva zbog čega treba da idete u hram
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jedan od najvećih svetitelja objasnio je zašto određeni postupak prema bližnjem može da ugrozi sve čemu pravoslavni hrišćanin teži na svom duhovnom putu i upozorio na grešku koju mnogi teško prepoznaju kod sebe.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Nekadašnji učenik Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog proglašen je najboljim diplomiranim studentom teologije u Solunu, a njegov uspeh nadahnjuje mlade da istrajnošću i predanošću ostvare svoje ciljeve.
Episkop šabački osveštao je zvona hrama Svetog Kirijaka Otšelnika na tromeđi tri mačvanska sela.
Ako bi tokom pričešća ljudi, čije su duše oskvrnjene nepokajanim gresima videli njihov duhovni izgled, bili bi užasnuti, istakao je sveštenik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Hrvatski ustaški logor Jasenovac, zapravo sistem logora, bio je najveća „fabrika smrti“ na Jugoistoku Evrope, neretko nazivana „balkanski Aušvic“.
Dok je Gestapo pretio vešanjem, arhiepiskop atinski je smelo poručio da „jerarsi ne bivaju streljani, već obešeni“. Umesto da poklekne, izdao je lažne krštenice Jevrejima i Romima, spasavajući ih od logora smrti.
Prilikom rada na ovoj izložbi glavni cilj bio je da se pruži skroman doprinos u očuvanju kulture sećanja na naše stradalnike.
Jedan od najvećih svetitelja objasnio je zašto određeni postupak prema bližnjem može da ugrozi sve čemu pravoslavni hrišćanin teži na svom duhovnom putu i upozorio na grešku koju mnogi teško prepoznaju kod sebe.
Nekadašnji učenik Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog proglašen je najboljim diplomiranim studentom teologije u Solunu, a njegov uspeh nadahnjuje mlade da istrajnošću i predanošću ostvare svoje ciljeve.
Ako bi tokom pričešća ljudi, čije su duše oskvrnjene nepokajanim gresima videli njihov duhovni izgled, bili bi užasnuti, istakao je sveštenik.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
