Kako je saopšteno iz Zavoda, radovi su realizovani u dve faze prema projektnoj dokumentaciji koju je uradio Zavod.
U okviru obnove Memorijalnog centra Staro sajmište završavaju se radovi na centralnom paviljonu, prvom u procesu obnove koji je rekonstruisan, saniran i adaptiran prema projektu koji je uradio Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, u saradnji sa Ministarstvom kulture Republike Srbije, Memorijalnim centrom Staro sajmište, sekretarijatima i institucijama Grada Beograda i uz njihovu pomoć.
Kako je saopšteno iz Zavoda, radovi su realizovani u dve faze prema projektnoj dokumentaciji koju je uradio Zavod.
Prva faza je obuhvatila statičku sanaciju oštećenog i devastiranog objekta, posebno samog tornja, zatim vraćanje objekta u gabarit i volumen iz vremena izgradnje i rekonstrukciju fasada po ugledu na autentični izgled. Izuzetno loše stanje završnih segmenata i gubitak konstruktivne nosivosti pojedinih elemenata, uzrokovanih dugogodišnjim propadanjem, zahtevali su njihovu demontažu i izradu novih betonskih rešetki koje čine strukturu tornja identičnih dimenzija, kako bi se sačuvao izvorni izgled objekta. Sanirana je temeljna zona kojom je povezano centralno jezgro sa drugim delovima objekta.
Ojačani su fasadni zidovi i izvedena je betonska krovna tavanica. Dogradnjom srušenih delova objekat je vraćen u izvorni volumen i formirani su arhitektonski elementi koji predstavljaju oblikovne karakteristike arhitekture konstruktivizma i međuratne moderne, posebno u zoni prizemlja i podnožja tornja. Ojačano je središnje jezgro za potrebe ugradnje lifta koji povezuje prizemlje, sprat i krovne terase – vidikovce. Rekonstruisani su uklonjeni aneksi, a celokupni prostor povezan u jedinstvenu funkcionalnu celinu. Na osnovu podataka dobijenih detaljnom analizom istorijske foto-dokumentacije rekonstruisane su ulazne zone sa portalima izrađenim po ugledu na originalne.
Direktorka Memorijalnog centra Staro sajmište Krinka Vidaković Petrov je podsetila da je Sajam, koji je izgrađen u Beogradu neposredno pred Drugi svetski rat, nemački nacistički okupator pretvorio u logor, koji je tu postojao od decembra 1941. do jula 1944. godine.
Bio je to najveći nacistički logor na području današnje Srbije po broju logoraša, a od njih 40.000, život je izgubilo oko 17.000. U Starom sajmištu ubijeno je 6.500 jevrejskih žena i dece.
Memorijalni centar Staro sajmište, koji obuhvata i logor Topovske šupe u Beogradu, gde je ubijeno oko 5.000 jevrejskih muškaraca, biće buduća žižna tačka čuvanja uspomene na stradanje pripadnika ovog naroda.
U drugoj fazi postojanja logora Staro sajmište, od polovine 1942. godine, u njemu je bilo zatočeno oko 32.000 Srba, Roma i drugih, od kojih je 11.000 ubijeno.
Završetak ovih radova omogućio je nastavak i realizaciju druge faze u okviru koje je adaptiran unutrašnji prostor i izveden enterijer za buduću namenu Centralne kule, centralni izložbeni prostor u okviru Memorijalnog centra Staro sajmište, koji će postavkom predstaviti sve istorijske faze Starog sajmišta – od prvog beogradskog sajma, preko logora, vremena izgradnje Novog Beograda, umetničke kolonije, sve do današnjih dana. Objekat je opremljen najsavremenijim instalacionim sistemima neophodnim za funkcionisanje izložbene namene sa pratećim sadržajima. Radove na obnovi objekata pratio je Zavod kroz projektantski i konzervatorski nadzor arhitekte Aleksandre Šević.
Misija Zavoda na prostoru Memorijalnog centra Staro sajmište se nastavlja praćenjem sprovođenja mera zaštite ne samo na Centralnoj kuli već i drugim paviljonima, ali i daljem radu na izradi projektne dokumentacije za obnovu Italijanskog paviljona kojom je predviđeno vraćanje autentičnog izgleda još jednom objektu koji predstavlja integralni deo spomenika kulture Staro sajmište – Logor Gestapoa u Drugom svetskom ratu, a koji je utvrđen za spomenik kulture 1987. godine, navodi se u saopštenju.
Rompler, ključna ličnost u ekstremističkom kultu, pobegao je iz Izraela nakon optužnice i potražio utočište u sekti, gde već godinama živi većina članova kulta Raseljavanje Jevreja širom sveta počelo je 63. godine pre nove ere dolaskom Rimljana. Jevreji su se podelili na dve velike grupe: Sefarde i Aškenaze. Ovaj legendarni artefakt je ukrašena, pozlaćena kutija za koju se kaže da je pre 3.000 godina izgrađena od strane Izraelita kako bi čuvala kamenje na kojem su bili ispisani Deset Božijih zapovesti. Proglašena je za sveticu od strane Svetog sinoda Ekumenskog Patrijarhata, 16. januara 2004. Tom prilikom kanonizovani su i Marijin sin Jurij, Ilja Fondaminski i Otac Dimitrije u Katedrali Svetog Aleksandra Nevskog u Parizu.
Beoinfo
Judaizam
17:30 | 17.01.2025
ŽENE UMOTANE U CRNO PROTESTUJU ZBOG HAPŠENJA ČLANOVA SEKTE: Brutalni kult terorisao decu, ispirali su im mozak raznim učenjima
Judaizam
23:56 | 22.01.2025
ZAŠTO JE JEVREJSKI NAROD PODELJEN U DVE GRUPE: Ko su Aškenazi, a ko Sefardi - ne pričaju čak ni istim jezikom
Duhovna riznica
15:10 | 25.01.2025
DA LI JE OVAJ PREDMET IZ BIBLIJE NAJVEĆA MISTERIJA: Za njim traga ceo svet, nagađaju lokaciju gde je sakriven, a arheolozi poručuju jedno
Duhovna riznica
17:55 | 29.01.2025
"NAJVEĆA JE LAŽ DA SE U CRKVU IDE RADI MIRA" Mati Marija otktiva zbog čega treba da idete u hram
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava da osuda sputava dušu, dok sažaljenje vraća život – poruka koja pogađa svakog čoveka.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
U Sabornom hramu u Novom Sadu služena je sveta liturgija i parastos svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima, a posebno postradalima u tragičnom događaju na Železničkoj stanici prošle godine.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
Bio je prvi vojvoda cara Konstantina Velikog.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Stariji vernici bili su prestravljeni, planirani dijalog sa drugim zajednicama odložen.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava da osuda sputava dušu, dok sažaljenje vraća život – poruka koja pogađa svakog čoveka.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
Krštenje je početak, temelj, ali ne i završetak duhovnog puta.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Ove subote pravoslavni vernici širom srpskih zemalja okupljaju se u hramovima i na grobljima da upale sveće i pomole se za svoje preminule, verujući da molitva spaja žive i upokojene u ljubavi Hristovoj.
U besedi za 21. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo Bog ostaje živ i krepak, a da svaka duša prepoznaje tu istinu u sopstvenoj žeđi.
