Hrišćanski brak podrazumeva i rađanje dece, pa se postavlja pitanje kako Bog, uprkos ovog zapovesti, nekim ljudima ne daju tu blagodat da postanu roditelji, iako oni za tim čeznu.
Hrišćani veruju da je Bog u raju blagoslovio praroditelje Adama i Evu i rekao im: "Rađajte se, i množite se i napunite Zemlju."
Hrišćanski brak podrazumeva i rađanje dece, pa se postavlja pitanje kako Bog, uprkos ovog zapovesti, nekim ljudima ne daju tu blagodat da postanu roditelji, iako oni za tim čeznu.
Ipak, u hrišćanstvu, veruje se da Bog ima svoju volju i plan za svakog pojedinca, koji može biti drugačiji od naših očekivanja.
Nekim ljudima Bog daje dar roditeljstva, dok drugim to možda ne iz razloga koji su nama nepoznati, čak i nerazumljivi.
Printscreen/YouTube
Sveti Pajsije Svetogorac
Razumevanje da je Božja volja često misterija koja se ne može uvek objasniti može biti izvor utehe, iako pitanje "zašto" ostaje neodgovoreno.
- Budući da je život postao težak, neki se trude da imaju samo jedno dete i čuvaju se da ne dobiju još dece. Međutim, to je veliki greh, jer time pokazuju uverenje da će svoje živote oni bolje ustrojiti nego Bog. Pošto su gordi, oni potcenjuju svemudri promisao Božiji. Bog vidi i njihovo duševno i njihovo ekonomsko stanje, kao i mnogo toga što mi ne vidimo i za šta ne znamo ni da postoji. Dakle, ako je porodica siromašna i teško izdržava i jedno dete, roditelji se svim silama trude da se ne rodi i drugo. Na taj način se suprotstavljaju volji Božijoj, što nije razumno rešenje - istakao je Sveti Pajsije Svetogorac i nastavio:
shutterstock.com
Ženske suze, Ilustracija
- Naprotiv, trebalo bi verovati da će dobri Bog, ako donese drugo ili drugu decu na svet, isto tako znati šta nam je potrebno i pre nego što to zatražite od Njega, i da će se pobrinuti i za ekonomsko jačanje porodice. Bezdetnima Bog ne daje decu za njihovo dobro. On nešto vidi i zato ne daje decu. Ne bi trebalo vršiti nasilje na Njegovim blagovoljenjem; čak i ako bi se, koristeći ljudske načine domogli onoga što žele, uveriće se da im Bog nije dao dete jer je brinuo o njihovom dobru. Trebalo bi znati da je dobro samo ono delo, koje je saglasno sa voljom Božijom, a ne ono koje ostvarujemo svojom upornošću i ljudskim sredstvima.
Uzmite danas sve moguće dijete, koje lekari prepisuju. Lečenje od raka, Brojsova metoda, 40 dana se ništa ne jede, kao što nije Hristos nije jeo 40 dana u pustinji, kaže otac Jovan Radović.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Dok mnogi tragaju za savršenim bojama i modernim tehnikama, iz svetinje pored Golupca stiže podsećanje na način koji donosi i ukus i dugotrajnost, ali i pouku šta zapravo znači sačuvati tradiciju.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Dok mnogi tragaju za savršenim bojama i modernim tehnikama, iz svetinje pored Golupca stiže podsećanje na način koji donosi i ukus i dugotrajnost, ali i pouku šta zapravo znači sačuvati tradiciju.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
