Hrišćanski brak podrazumeva i rađanje dece, pa se postavlja pitanje kako Bog, uprkos ovog zapovesti, nekim ljudima ne daju tu blagodat da postanu roditelji, iako oni za tim čeznu.
Hrišćani veruju da je Bog u raju blagoslovio praroditelje Adama i Evu i rekao im: "Rađajte se, i množite se i napunite Zemlju."
Hrišćanski brak podrazumeva i rađanje dece, pa se postavlja pitanje kako Bog, uprkos ovog zapovesti, nekim ljudima ne daju tu blagodat da postanu roditelji, iako oni za tim čeznu.
Ipak, u hrišćanstvu, veruje se da Bog ima svoju volju i plan za svakog pojedinca, koji može biti drugačiji od naših očekivanja.
Nekim ljudima Bog daje dar roditeljstva, dok drugim to možda ne iz razloga koji su nama nepoznati, čak i nerazumljivi.
Printscreen/YouTube
Sveti Pajsije Svetogorac
Razumevanje da je Božja volja često misterija koja se ne može uvek objasniti može biti izvor utehe, iako pitanje "zašto" ostaje neodgovoreno.
- Budući da je život postao težak, neki se trude da imaju samo jedno dete i čuvaju se da ne dobiju još dece. Međutim, to je veliki greh, jer time pokazuju uverenje da će svoje živote oni bolje ustrojiti nego Bog. Pošto su gordi, oni potcenjuju svemudri promisao Božiji. Bog vidi i njihovo duševno i njihovo ekonomsko stanje, kao i mnogo toga što mi ne vidimo i za šta ne znamo ni da postoji. Dakle, ako je porodica siromašna i teško izdržava i jedno dete, roditelji se svim silama trude da se ne rodi i drugo. Na taj način se suprotstavljaju volji Božijoj, što nije razumno rešenje - istakao je Sveti Pajsije Svetogorac i nastavio:
shutterstock.com
Ženske suze, Ilustracija
- Naprotiv, trebalo bi verovati da će dobri Bog, ako donese drugo ili drugu decu na svet, isto tako znati šta nam je potrebno i pre nego što to zatražite od Njega, i da će se pobrinuti i za ekonomsko jačanje porodice. Bezdetnima Bog ne daje decu za njihovo dobro. On nešto vidi i zato ne daje decu. Ne bi trebalo vršiti nasilje na Njegovim blagovoljenjem; čak i ako bi se, koristeći ljudske načine domogli onoga što žele, uveriće se da im Bog nije dao dete jer je brinuo o njihovom dobru. Trebalo bi znati da je dobro samo ono delo, koje je saglasno sa voljom Božijom, a ne ono koje ostvarujemo svojom upornošću i ljudskim sredstvima.
Uzmite danas sve moguće dijete, koje lekari prepisuju. Lečenje od raka, Brojsova metoda, 40 dana se ništa ne jede, kao što nije Hristos nije jeo 40 dana u pustinji, kaže otac Jovan Radović.
Jednostavno jelo od nekoliko sastojaka vekovima je bilo nezaobilazno tokom posta na ulju, a tajna punog ukusa krije se u načinu kuvanja i strpljivom krčkanju koje pasulju daje posebnu aromu.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sveti Jovan Kronštatski još pre više od jednog veka opisao je zamku koja danas određuje jutra miliona ljudi - od prvog pogleda u ekran do osećaja teskobe, umora i unutrašnje praznine koja nas prati tokom celog dana.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U besedi za petak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje paradoks: ljudi odbacuju izvor života, a zatim ulažu napor da pronađu smisao u onome što ih dodatno iscrpljuje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Atanasija Velikog po novom i Prepodobnog Pahomija Velikog po starom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Izidora, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
