Božje zapovesti čini temelj moralnog i duhovnog života kod hrišćana. Ove zapovesti, koje je Bog dao Mojsiju na planini Sinaj, predstavljaju osnovne principe ponašanja vernike ka ispravnom životu.
Svaka zapovest nosi važno značenje, i poziva na poštovanje Boga, porodice i bližnjih, ali i nas samih. U ovom tekstu istražujemo svaku zapovest i njen značaj.
Ovo znači:
Jedan je Bog, i nema drugih bogova sem Njega. Od Njega dolaze sva stvorenja, Njime žive i k Njemu se vraćaju. U Bogu je sva moć i nema moći van Božje. I moć svetlosti, vode i vazduha, i kamena jeste Božja moć.
Moć kojom mrav mili, riba pliva i ptica leti jeste Božja moć. Moć semena da raste i trave da diše, i čoveka da živi jeste Božja moć. I nemoj imati drugih bogova osim mene, zapoveda Gospod.
Na šta će ti drugi bogovi, ako imaš Gospoda Boga? Čim imaš dva boga, znaj, jedan od njih je đavo. A ti ne možeš služiti i Bogu i đavolu, kao što ne može jedan vo orati dve njive u isto vreme. Ne trebaju volu dva domaćina, jer će ga rastrzati; niti gori trebaju dva sunca, jer će je sagoreti; niti mravu trebaju dve kapi vode, jer će ga utopiti; niti detetu trebaju dve majke, jer neće imati nijedne. Ne trebaju ni tebi dva boga, jer nećeš biti bogatiji no siromašniji.
Ovo znači:
Ne obožavaj stvorenje kao stvoritelja. No to još nije najcrnji greh. Najcrnji je greh, kad čovek obožava svoje sopstveno delo, napravu svoga mozga i svojih ruku. Divlji ljudi istešu sebi boga iz drveta, pa mu se onda klanjaju i mole. No divljim ljudima da se i oprostiti. Njihova divljina njih opravdava. Prema njima je pravi i večiti Bog milostiv i snishodljiv, te one molitve, koje oni upućuju svojoj napravi od drveta, On prima kao da su njemu upućene i šalje svoju pomoć i zaštitu neprosvećenoj deci svojoj.
Ako li jedan čovek usredsredi sve svoje misli i sve svoje srce na to da se digne nad drugim ljudima, da bude prvi, da prednjači pošto-poto, da se slavi od drugih, da se hvali od drugih, i ako smatra sebe boljim od svih ljudi, od svih stvari na nebu i na zemlji, onda je takav čovek sam sebi božanstvo, kome on žrtvuje sve. To je bolest duševna treće vrste.
– Gospode Jedini, Tebe Jedinoga poznajem, priznajem i slavim: i kada mi dan otkrije svu krasotu Tvoju – kroz krasotu Tvojih dela – i kada se noć ogrne tamnim plaštom i ostavi mene samog s Tobom. Amin.
Ovo znači:
Kada se spomene ime Božje, celo nebo se prigiba, a duše svetitelja padaju ničice, pa ko se od smrtnika usuđuje izgovoriti ga bez straha i duboke čežnje? Na samrti, samo ime Gospoda može doneti mir duši, dok zli susedi i lažne optužbe postaju lakši kada se u srce usadi ime Božje.
Neka vam, braćo, ime Božje neprestano treperi, kao kandilo, u duši, u mislima i u srcu, no neka se ne diže do vrha jezika bez važnog i svečanog trenutka.
4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ, šest dana radi i obavi sve poslove svoje, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.
Ovo znači:
To znači da se radi šest dana, da se čini sve ono što pripada našem ovozemaljskom pozivu, a sedmi dan da se čuva kao sveti za Boga tj. posvetiti ga za molitvu Bogu u crkvi, za versku pouku i za pobožna dela.
Hrišćanska Pravoslavna Crkva svetkuje nedelju, dan Hristovog Vaskrsenja, u čast i spomen na najznačajniji događaj,jer je Vaskrs praznik nad praznicima.
Ovo znači:
Ova poruka naglašava važnost poštovanja roditelja kao Božje zapovesti koja donosi sreću i dug život. Poštovati roditelje znači ljubav, podršku, brigu, slušanje i molitvu za njih, posebno u njihovim teškim vremenima.
Takođe, treba poštovati i sve one koji zamenjuju roditelje, kao što su duhovni vođe, učitelji i stariji ljudi koji nas mogu poučiti i savetuju.
Još u Starom zavetu Gospod je rekao kroz Mojsija: „pred licem sedoga ustani i poštuj lice starca, i boj se Gospoda Boga tvojega” .
Ovo znači:
Bog je Tvorac i Davaoc života. Stvorio je čoveka po slici i obličju svome, što znači da je svaki čovek bogolik, jer je Božanski lik utisnut u čovekovu dušu i um.
Ubijanjem čoveka, ustajemo protiv Boga u njemu u njemu i Duha Svetoga koji živi u njemu preko svetih Tajni.
Hristos kaže: Ne bojte se onih koji ubijaju telo . Postoje i oni koji ubijaju dušu, a to su oni koji kvare ljudske duše odvlačeći ih od Gospoda i odvodeći ih na stranputicu.
Savremeni način za ubijanje ljudskih duša svakako vidimo i u sektašenju i vrbovanju ljudi u dušegubna udruženja. Samoubistvo je još veći greh od ubistva, možemo reći i najveći. Samoubistvom smo sami sebe potpuno odvojili od Boga i od svake mogućnosti pokajanja i povratka na pravi i istiniti put.
Ova poruka se fokusira na sedmu zapovest koja zabranjuje preljubništvo, naglašavajući važnost supružničke vernosti i čiste ljubavi. Bog poziva muževe i žene da se drže uzajamne ljubavi, dok neženjenima naređuje da čuvaju čistoću misli, reči i dela.
Važno je izbegavati sve što može pobuditi nečiste osećaje, kao što su nemoralne pesme, filmovi i alkoholi, jer su naša tela „članovi Hristovi i hramovi Duha Svetoga.” Preljuba ne samo da povređuje fizičko zdravlje, već i duševne sposobnosti, stoga je važno čuvati telesnu i duhovnu čistoću.
Ovo znači:
Osmom zapovešću Gospod Bog zabranjuje krađu, tj. prisvajanje na bilo koji način onoga, što pripada drugima.
Ovo znači:
Lagati znači svesno i hotimice govoriti ono što nije istina. Pod lažnim svedočenjem se podrazumeva: svaka lažna dostava, iznošenje neistine protiv ma koga, bilo privatno ili javno, na sudu ili van njega.
U devetoj Zapovesti Božijoj zabranjuje se: lažno svedočenje protiv bližnjih, klevetanje i ogovaranje i nepravedno osuđivanje bližnjih.
Laž ponižava čoveka i rađa druge grehe. Naš narod je rekao: Ko rado laže – rado i krade.
Ovo znači:
Desetom zapovešću zabranjuju se želje koje protivreče ljubavi prema bližnjem, i, što je neraskidivo povezano sa željama, pomisli koje toj ljubavi protivreče.
Zabranjuju se ne samo zla dela, nego zlobne želje i pomisli. Rečima ” ne poželi žene bližnjeg svoga” zabranjuju se sladostrasne misli i želje, tj. unutarnja preljuba.
” Ne poželi dom bližnjeg svoga, ni njivu njegovu, ni slugu njegovog, ni sluškinju njegovu, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti bilo koje živinče njegovo, ni bilo šta drugo što pripada bližnjem tvome” – ovim rečima zabranjuju se koristoljubive i vlastoljubive pomisli.
Shodno ovim zabranama deseta zapovest nam nalaže i sledeće obaveze:
1) Čuvati čistotu srca.
2) Biti zadovoljan onim što imaš.
Za očišćenje srca naročito je neophodno često i usrdno prizivanje Imena Gospoda našeg Isusa Hrista.
Ljubi Gospoda Boga svoga svom snagom svojom…i svim umom svojom, i bližnjega svoga kao samoga sebe.
Sveti apostol Luka bio je i lekar, zato bi svo bolesni trebalo da mu se kroz molitvu obrate za pomoć.
Sveti Teofan ističe da prava vrednost života nije u materijalnom blagostanju ili društvenoj počasti, već u duhovnom bogatstvu. On naglašava da je život ispunjen nevoljama i iskušenjima često put ka istinskoj utehi i slobodi od materijalnih zavisnosti. Prava sreća se ne nalazi u spoljašnjim bogatstvima, već u unutrašnjem miru i duhovnom ispunjenju. Kada se oslobodimo očaravajućih iluzija ovog sveta, možemo spoznati da su unutrašnje vrednosti, kao što su ljubav, saosećanje i vera, jedina istinska bogatstva. Sveti Teofan poziva svakoga da se prema materijalnim dobrima odnosi s oprezom, čak i kada ih ima, i da ih ne dozvoli da zasene duhovni put.
Posle trideset godina prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram“.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Od Marije i Ane do Sare, Eve i Marte, ova imena povezana su sa važnim ženama iz Svetog pisma i pravoslavnog predanja, a iza svakog od njih stoji drugačija biblijska priča.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Od Luke i Lazara do Pavla, Stefana i Jakova, ova imena povezana su sa važnim ličnostima Svetog pisma i zauzimaju posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Ovaj stari slatkiš posebno je prikladan za dane posta na vodi, ali su ga deca rado jela i danima kada je po tipiku dozvoljena mrsna hrana.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
