Roditelji i deca
Ovo znači:
Ova poruka naglašava važnost poštovanja roditelja kao Božje zapovesti koja donosi sreću i dug život. Poštovati roditelje znači ljubav, podršku, brigu, slušanje i molitvu za njih, posebno u njihovim teškim vremenima.
Takođe, treba poštovati i sve one koji zamenjuju roditelje, kao što su duhovni vođe, učitelji i stariji ljudi koji nas mogu poučiti i savetuju.
Još u Starom zavetu Gospod je rekao kroz Mojsija: „pred licem sedoga ustani i poštuj lice starca, i boj se Gospoda Boga tvojega” .
6. Ne ubij.
Ovo znači:
Bog je Tvorac i Davaoc života. Stvorio je čoveka po slici i obličju svome, što znači da je svaki čovek bogolik, jer je Božanski lik utisnut u čovekovu dušu i um.
Ubijanjem čoveka, ustajemo protiv Boga u njemu u njemu i Duha Svetoga koji živi u njemu preko svetih Tajni.
Hristos kaže: Ne bojte se onih koji ubijaju telo . Postoje i oni koji ubijaju dušu, a to su oni koji kvare ljudske duše odvlačeći ih od Gospoda i odvodeći ih na stranputicu.
Savremeni način za ubijanje ljudskih duša svakako vidimo i u sektašenju i vrbovanju ljudi u dušegubna udruženja. Samoubistvo je još veći greh od ubistva, možemo reći i najveći. Samoubistvom smo sami sebe potpuno odvojili od Boga i od svake mogućnosti pokajanja i povratka na pravi i istiniti put.
7. Ne čini preljube.
Ova poruka se fokusira na sedmu zapovest koja zabranjuje preljubništvo, naglašavajući važnost supružničke vernosti i čiste ljubavi. Bog poziva muževe i žene da se drže uzajamne ljubavi, dok neženjenima naređuje da čuvaju čistoću misli, reči i dela.
Važno je izbegavati sve što može pobuditi nečiste osećaje, kao što su nemoralne pesme, filmovi i alkoholi, jer su naša tela „članovi Hristovi i hramovi Duha Svetoga.” Preljuba ne samo da povređuje fizičko zdravlje, već i duševne sposobnosti, stoga je važno čuvati telesnu i duhovnu čistoću.
8. Ne ukradi.
Ovo znači:
Osmom zapovešću Gospod Bog zabranjuje krađu, tj. prisvajanje na bilo koji način onoga, što pripada drugima.
9. Ne svedoči lažno na bližnjega svoga.
Ovo znači:
Lagati znači svesno i hotimice govoriti ono što nije istina. Pod lažnim svedočenjem se podrazumeva: svaka lažna dostava, iznošenje neistine protiv ma koga, bilo privatno ili javno, na sudu ili van njega.
U devetoj Zapovesti Božijoj zabranjuje se: lažno svedočenje protiv bližnjih, klevetanje i ogovaranje i nepravedno osuđivanje bližnjih.
Laž ponižava čoveka i rađa druge grehe. Naš narod je rekao: Ko rado laže – rado i krade.
10. Ne poželi ništa što je tuđe.
Ovo znači:
Desetom zapovešću zabranjuju se želje koje protivreče ljubavi prema bližnjem, i, što je neraskidivo povezano sa željama, pomisli koje toj ljubavi protivreče.
Zabranjuju se ne samo zla dela, nego zlobne želje i pomisli. Rečima ” ne poželi žene bližnjeg svoga” zabranjuju se sladostrasne misli i želje, tj. unutarnja preljuba.
” Ne poželi dom bližnjeg svoga, ni njivu njegovu, ni slugu njegovog, ni sluškinju njegovu, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti bilo koje živinče njegovo, ni bilo šta drugo što pripada bližnjem tvome” – ovim rečima zabranjuju se koristoljubive i vlastoljubive pomisli.
Shodno ovim zabranama deseta zapovest nam nalaže i sledeće obaveze:
1) Čuvati čistotu srca.
2) Biti zadovoljan onim što imaš.
Za očišćenje srca naročito je neophodno često i usrdno prizivanje Imena Gospoda našeg Isusa Hrista.
Ljubi Gospoda Boga svoga svom snagom svojom…i svim umom svojom, i bližnjega svoga kao samoga sebe.
Sveti apostol Luka bio je i lekar, zato bi svo bolesni trebalo da mu se kroz molitvu obrate za pomoć.
Sveti Teofan ističe da prava vrednost života nije u materijalnom blagostanju ili društvenoj počasti, već u duhovnom bogatstvu. On naglašava da je život ispunjen nevoljama i iskušenjima često put ka istinskoj utehi i slobodi od materijalnih zavisnosti. Prava sreća se ne nalazi u spoljašnjim bogatstvima, već u unutrašnjem miru i duhovnom ispunjenju. Kada se oslobodimo očaravajućih iluzija ovog sveta, možemo spoznati da su unutrašnje vrednosti, kao što su ljubav, saosećanje i vera, jedina istinska bogatstva. Sveti Teofan poziva svakoga da se prema materijalnim dobrima odnosi s oprezom, čak i kada ih ima, i da ih ne dozvoli da zasene duhovni put.
Posle trideset godina prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram“.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.