Njihovi vekovi su se preklapali, pa su mnogi od njih bili savremenici i svojih daljih potomaka.
Svi najstariji ljudi pomenuti u Bibliji nalaze se u Knjizi Postanja i čine patrilinearnu lozu koja povezuje Adama sa Nojem. Ovi drevni muževi poznati su kao praopštinski patrijarsi, jer su živeli pre potopa.
Biblija im pripisuje neverovatno dugačke živote - većina je živela preko 900 godina. Njihovi vekovi su se preklapali, pa su mnogi od njih bili savremenici i svojih daljih potomaka.
Iako mnogi ove brojke ne tumače doslovno, ima onih koji veruju da su oni zaista doživeli gotovo hiljadu godina.
Henoh, sin Jareda, otac Metusalema i pradeda Noja, poznat je i kao "pisar suda". Za razliku od ostalih, nije umro - Bog ga je uzeo k sebi u 365. godini života. Predanje mu pripisuje autorstvo Knjige o Henoha.
Otac Noja, poznat po rečima iz Postanja 5:29, kada svom sinu daje ime i kaže: "Ovaj će nas utešiti u našem poslu i trudu ruku naših." Bio je 182 godine star kada mu se rodio Noje, a živeo je u vreme kada je još Adam bio živ.
Sin Kenana, otac Jareda, spominje se osam puta u Bibliji, uglavnom u rodoslovima. Umro je u 895. godini života.
Unuk Adama, prvi sin Seta. Rodio se kada je Set imao 105 godina. Bio je savremenik Noja 84 godine. Prema mormonskom predanju, zaređen je za sveštenika sa 134 godine.
Sin Enosa i unuk Seta. Prema Knjizi o jubilejima, majka mu je bila Noema, a supruga Mualeleet, koja mu je bila sestra. Umro je u 910. godini.
Treći sin Adama i Eve, rođen posle ubistva Avelja. Smatran je pravednim naslednikom, a iz njegove loze potiče Noje. Poštovan je i u jevrejskoj i u islamskoj tradiciji.
Prvi čovek koga je stvorio Bog. Nakon izgona iz Edenskog vrta, imao je sinove Kaina, Avelja i Seta. Umro je pre Potopa, u 930. godini života.
Jedan od najpoznatijih biblijskih likova, vođa svoje porodice i životinja u biblijskom Potopu. Otac Šema, Hama i Jafeta, sin Lameha, unuk Metusalema.
Šesti naraštaj od Adama, otac Henoha i deda Metusalema. Njegovo ime znači "silazak". Umro je u 962. godini života.
Najstariji čovek pomenut u Bibliji. Sin Henoha, otac Lameha i deda Noja. Njegovo ime je postalo sinonim za dugovečnost i u kulturi izvan biblijskog teksta.
BONUS VIDEO: Ovo je jedino kupatilo u Srbiji sa "živom vodom"
Jedan je bio nagao ribar iz Galileje, drugi učeni farisej iz Tarsa. Ipak, zajedno su promenili svet.
Deci u školama besplatno dele „Biblije” koje sadrže skrivene poruke – evo zašto pravoslavni stručnjaci upozoravaju na ovu tihu, ali veliku opasnost.
Biblija opisuje četiri jahača Apokalipse koji donose rat, glad, bolest i smrt, a Sveti Oci nas uče šta njihovo pojavljivanje znači za čovečanstvo i dolazak Hrista.
U molitvenoj tišini Svete Sofije, dok traje obnova njenih temelja, čovek s prekrivenim licem i upaljačem u ruci oskrnavio je Sveto pismo, pokušavajući da podmetne požar. Da li je reč o nasumičnom incidentu – ili o znaku vremena u kojem živimo?
Sve što se prinosi Bogu na žrtvu trebalo bi da bude od čistog materijala, naglasio je sveštenik.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Od Marije i Ane do Sare, Eve i Marte, ova imena povezana su sa važnim ženama iz Svetog pisma i pravoslavnog predanja, a iza svakog od njih stoji drugačija biblijska priča.
Od Luke i Lazara do Pavla, Stefana i Jakova, ova imena povezana su sa važnim ličnostima Svetog pisma i zauzimaju posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
Kako su reči zapisane vekovima pre Hrista dobile svoje mesto u Njegovom životu, stradanju i smrti - i zašto ta veza i danas izaziva nelagodu kod onih koji je uporno zaobilaze.
Sve što se prinosi Bogu na žrtvu trebalo bi da bude od čistog materijala, naglasio je sveštenik.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Paroh budvanski objašnjava zašto odlazak na groblje nije najvažniji čin, kako molitva povezuje žive i upokojene i zbog čega na ovaj dan nema mesta sujeverju i pravilima koja nemaju uporište u crkvenom učenju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
