Biblija opisuje četiri jahača Apokalipse koji donose rat, glad, bolest i smrt, a Sveti Oci nas uče šta njihovo pojavljivanje znači za čovečanstvo i dolazak Hrista.
Sudnji dan je tema koja od vajkada uzdrmava ljudsku dušu. O njemu su govorili i Sveti Jovan Bogoslov, i Sveti Andrej Jerusalimski, i Sveti Efrem Sirin, i mnogi drugi Sveti Oci koji su tumačili Hristove reči o kraju sveta i drugom dolasku Gospoda.
pexels
Biblija
Sveti Andrej Kritski, koga Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja (17. jul po novom kalendaru, 4. avgust po starom), poučava da će pred sam kraj sveta doći velika iskušenja i strahote koje ljudski um teško može da pojmi. Sveti Efrem Sirin u svojim besedama naglašava da će narod vapiti za milošću Božijom kada zemljom zavladaju glad, ratovi i bolesti, dok Sveti Jovan Zlatoust kaže da će sav svet biti ispunjen nepravdom i bezakonjem, ali da će Gospod u slavi doći da presudi živima i mrtvima.Slične poruke ostavili su i sveci našeg vremena: Sveti Pajsije Svetogorac, Sveti Jefrem Arizonski, Blažena Matrona Moskovska...
SPC
Sveti Jovan Bogoslov
Jedno od najuzbudljivijih i najslikovitijih proročanstava o propasti sveta u Bibliji jesu četiri jahača Apokalipse, opisani u Otkrovenju Jovana Bogoslova, knjizi koja i danas budi strahopoštovanje i duboku tišinu u svakom verniku.
Dok je boravio na ostrvu Patmos, Jovan Bogoslov je video viziju Sudnjeg dana u kojoj četiri jahača donose razaranja i smrt čitavom čovečanstvu. Sveti Oci kažu da su ova proročanstva slika onoga što dolazi pred konačnu pobedu Hrista nad zlom. U Svetim spisima ovi događaji su opisani na primeru jahača koji putuju jedan za drugim, po nalogu Isusa Hrista, Jagnjeta Božijeg.
Otvaranje sedam pečata
Biblija govori kako Bog u desnu ruku uzima svitak i zatvara ga sa sedam pečata. Njihovo otvaranje najavljuje kraj sveta i drugi dolazak Isusa Hrista. Prva četiri pečata odnose se na jahače, peti otkriva vapaje mučenika Božjeg gneva, šesti donosi prirodne katastrofe, a sedmi poziva sedam anđela sa trubama i sedam čaša Božjeg gneva, koje će biti prolivene na grešne.
Kada Jagnje Božije ukloni prva četiri pečata, pojavljuju se četiri jahača Apokalipse, pokrećući mehanizam očišćenja zemlje.
Wikimedia/Albrecht Dürer
Prvi jahač – beli konjanik
Prvi jahač jaše belog konja, s krunom na glavi i lukom u ruci. Njegovo značenje tumači se na više načina.
Jedni veruju da simbolizuje epidemije i bolesti koje pogađaju čovečanstvo, dok drugi smatraju da predstavlja apsolutnu pravednost i božansku čistotu. Neki bogoslovi iz 16. veka smatraju da je prvi jahač sam Hristos, koji dolazi u sili da očisti zemlju od zla.
Bela boja konja ukazuje na pravednost, a luk u rukama na oruđe pravične osvete. Postoji i tumačenje da je beli jahač simbol univerzalnog osvajanja i dominacije.
Drugi jahač – crveni konjanik
Drugi jahač jaše vatrenog, crvenog konja i u ruci drži mač. On predstavlja rat, krv i plamen koji proždiru sve pred sobom.
U Bibliji piše da mu je data moć da podstakne ljude da ubiju svoje bližnje, što je jasan simbol globalnog i razornog rata. Sveti Oci uče da ratovi dolaze kao posledica greha i udaljavanja ljudi od Boga, dok su ratovi uvek bili vesnici smrti i sluge Antihrista.
Wikimedia/http://lj.rossia.org/users/john_petrov/166993.html
Četiri jahača Apokalipse inspirilasli su mnoge umetnije
Treći jahač – crni konjanik
Treći jahač jaše crnog konja i simbolizuje glad. U rukama drži vagu, a u nekim prevodima jaram. Obe reči ukazuju na ograničenje, ropstvo i pustoš.
Biblija opisuje da se za jedan srebrni novčić može kupiti samo šaka pšenice ili tri šake ječma, što oslikava tešku glad i vreme kada osnovne životne namirnice postaju nedostižne običnom čoveku.
Neki tumače crnog jahača i kao simbol sveta u kojem bogata manjina živi u raskoši, dok većina pati od gladi i bede, sve dok se ne ispuni vreme Apokalipse.
Četvrti jahač – bledi konjanik
Poslednji, četvrti jahač dolazi na bledom konju. Njegovo ime je Smrt i jedini je jahač koga Biblija oslovljava po imenu. On nema oružje jer je sam po sebi oružje.
Opisan je kao bled i truo, a iza njega ide pakao. Njegova misija je da ugasi poslednju iskru života i da odvede nesrećne grešnike u tamu.
Pravoslavna tumačenja govore da će jahači dobiti vlast nad četvrtinom zemlje, što može značiti da svaki ima svoju četvrtinu ili da zajedno mogu da donesu smrt samo delu čovečanstva. Pominju se i divlje zveri koje ubijaju ljude, što upućuje na povratak prirode nad opustošena ljudska naselja.
Schutterstock
Biblija
Poruka jahača za današnji svet
Proročanstvo o četiri jahača Apokalipse vekovima inspiriše umetnike poput Viktora Vasnecova i Albrehta Direra, ali i svakog vernika koji se suočava s pitanjem: šta znači kraj sveta?
Danas, kada se ratovi vode sve češće, kada bolesti i glad pogađaju milione, a prirodne katastrofe postaju razornije, vizija četiri jahača Apokalipse deluje kao opomena čovečanstvu. Jer rat, glad, bolesti i smrt nisu samo mistični simboli iz prošlosti – oni su i naša realnost.
A pravoslavna crkva nas uči da, uprkos svemu, posle Apokalipse dolazi Onaj Koji jeste – Gospod naš Isus Hristos, Pobednik smrti i Životodavac, Koji će doneti novo nebo i novu zemlju, gde neće biti ni tuge, ni bola, ni smrti.
U senci starozavetnih proroka postojale su žene koje su nosile Božiju reč narodu, tumačile zakon, vodile bitke i podsticale pokajanje. Njihova imena i uloge i danas nose snažnu poruku o duhovnoj jednakosti pred Gospodom.
Duhovnici sa Svete gore i profesori teologije sve snažnije opominju: svet više nije isti, a ono što dolazi možda nas zatiče nespremne. Od zaborava svetoga do potpune digitalne kontrole, sedam zabrinjavajućih znakova svedoče da vreme milosti ubrzano ističe.
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
Suosnivač PayPal-a tvrdi da planetom upravljaju moćne strukture koje namerno zaustavljaju nauku i medicinu kako bi čovečanstvo pretvorile u poslušne robove spremne za totalitarizam i moć Zla.
Beseda za 20. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako bezumlje u srcu pokreće zla dela i zašto pokajanje ostaje jedini put ka spasenju.
Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
U jevanđeljskim začelima za 20. sredu po Duhovima, Hristos danas postavlja pitanje koje se tiče svakog čoveka – koliko zaista živimo ono što govorimo i kako vera postaje temelj koji odoleva svim iskušenjima.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Beseda za 20. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako bezumlje u srcu pokreće zla dela i zašto pokajanje ostaje jedini put ka spasenju.
Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
U jevanđeljskim začelima za 20. sredu po Duhovima, Hristos danas postavlja pitanje koje se tiče svakog čoveka – koliko zaista živimo ono što govorimo i kako vera postaje temelj koji odoleva svim iskušenjima.
Hrišćanski asketa, teolog i svetitelj upozorava: svaki siromah koji pokuca na naša vrata nosi poruku s neba. Onaj ko kaže „Bog će dati“ i zatvori srce, možda je odbio Božiju milost koja mu je došla u liku brata u nevolji.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Dok su doktori gubili nadu, vera i molitva stvorile su trenutak koji nadmašuje ljudsku logiku - sveštenik iz Frankfurta otkriva kako je Minja doživeo isceljenje koje potvrđuje snagu Božjeg milosrđa i savršen tajming Svetih.
U snažnoj besedi u kragujevačkom naselju Aerodrom, mitropolit šumadijski poručio je da se trpljenjem spasavaju duše i da mir pripada onome koji ume da ćuti i prašta.
