ČEKAJU NAS RAT, GLAD I VELIKE PROMENE, ALI KRAJ NEĆE BITI MRAČAN: Evo šta su predvideli veliki duhovnici pravoslavlja – starci Pajsije, Jefrem, Porfirije…
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
U svakom vremenu velike krize i zbunjenosti pravoslavlje ne ćuti. Ono govori kroz usta svojih svetitelja, opominje, budi, podupire. U naše dane, kada se događaji odvijaju neviđenom brzinom, proročke reči staraca poput Svetog Pajsija, Svetog Jakova Calikisa, Svetog Porfirija, ali i starijih, kao što su Sveti Kozma Etolski i Sveti Nil, odjekuju zapanjujućom aktuelnošću.
Njihova zajednička poruka? Približavamo se velikim preokretima, ali kraj nije mračan, kraj je svetlost. Dovoljno je da ostanemo u veri, ljubavi i pokajanju.
Sveti Pajsije: "Bićemo iskušani, ali nećemo propasti"
Sveti Pajsije je mnogo puta govorio o događajima koje danas vidimo kako se približavaju: ratovima, geopolitičkim potresima, globalnoj nestabilnosti, duhovnom otpadu.
Često je govorio:
– Ljudi će doći do toga da neće moći da žive. Tražiće malo odmora, ali ga neće nalaziti. Sve će biti zbrkano. I tada će Bog staviti svoju ruku.
Govorio je o „katarzičnom ratu“ koji će doneti pokajanje i učiniti da zemlja zablista kao svetlost za čitav svet. Predvideo je pad Turske i povratak Aja Sofije pravoslavlju.
Printscreen
Sveti Pajsije Svetogorac
Sveti Kozma Etolski: "Vladaće vama neverni narodi“
Vekovima ranije, Sveti Kozma Etolski, obilazeći sela, prorokovao je ne samo događaje koji su se već obistinili, već i one koji nas čekaju u budućnosti:
– Doći će vreme kada nećete moći slobodno da govorite. Vladaće vama neverni narodi. Ipak, nemojte se bojati. Vaša vera neka bude snažna i Bog će vas zaštititi.
Njegove reči danas zvuče kao da su napisane upravo za naše vreme, za slobodu koja se gubi iza tehnokratskih izgovora, za poniženje vrednosti i razgradnju tradicije.
SPC
Sveti Porfirije
Sveti Porfirije: "Dolazi duhovna oluja"
Sveti Porfirije, čovek ispunjen ljubavlju, plemenitošću i molitvom, izbegavao je galamu i širenje straha. Ipak, nije se ustručavao da upozori:
– Dolazi velika oluja. Duhovna. Mnogi će propasti ako nemaju duhovnu kičmu.
Uvek je ukazivao na blagodat Svetih Tajni, na Crkvu, pokajanje i molitvu iz srca. Nije davao značaj panici, već razboritosti. Znao je da dolazi vreme velike zbunjenosti, kada će laž izgledati kao istina, a zlo će se prikazivati kao dobro.
Sveti Jakov Calikis: "Ne bojte se, imajte mir u srcu"
Sveti Jakov, smireni svetitelj Evije, bio je oličenje krotosti i vere. Nije često govorio proročki, ali kad god bi to učinio, njegove reči su bile da ojačaju duše.
– Događaji koji dolaze biće na korist duši. Ne bojte se. Hristos je sa nama. Molite se.
Stav Svetog Jakova pokazuje da čak i usred oluje čovek može živeti u radosti, ako mu je srce upravljeno ka Bogu.
Printscreen
Sveti Jakov Calikis
Sveti Lavrentije Černigovski: "Doći će vreme kada ni sveštenici neće verovati"
Ovaj ukrajinski svetitelj, obdaren retkom duhovnom bistrinom, govorio je da će doći godine velike obmane, čak i u samim nedrima Crkve.
– Podignuće se oluja i sve će se zatresti. Ali istina neće nestati. Spasiće se onaj ko sačuva veru, krotost i čistoću srca.
Veliki događaji: Rat, glad, promene – ali i Vaskrsenje
Mnogi savremeni starci, poput starca Jefrema Arizonskog, Starca Save Atonita i drugih, govorili su o svetskim preokretima. Rusija, Turska, Sveta gora, Carigrad – sve je obuhvaćeno proročanstvima. Glad, rat, ukidanje novca, veštačka inteligencija i biometrijski nadzor više nisu samo scenariji – oni su na pragu.
Ipak, poruka svetitelja nije beznadežna. Svi oni se slažu:
– Posle velikih teškoća dolazi novo duhovno proleće. Pravoslavlje će zasijati. Svet će se vratiti Bogu. Krst će pobediti.
Pixabay
Isus Hrostos
Nada je Hristos
Bog nikada ne napušta svoju decu. Sve dopušta kako bi se duše probudile – ne da bi ih kaznio, već da bi ih izlečio.
Kao što je govorio Sveti Pajsije:
– Proći ćemo kroz teškoće, ali nemojte se bojati. Hristos je blizu nas. Volite, molite se, kajte se. Sve će biti dobro. Samo da postanemo bolji.
Vreme u kojem živimo je presudno. Glasovi svetitelja nisu glasovi strave, već očinski glasovi, puni brige. Oni nas ne pozivaju da se uplašimo, već da stanemo hrabro, u veri i svetlosti. Poruke svetih otaca mogu se objediniti u rečenicu:
– Budimo spremni, ali ne i uplašeni. Bog ima poslednju reč. A Bog je ljubav.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Sveto Pismo je od Duha Svetoga i sve što je u njemu napisano će se sasvim ispuniti, govorio je Starac Jefrem u svom ni malo optimističnom proročanstvu.
Nakon udara na nuklearna postrojenja, balističkih odmazdi i otvorenih upozorenja na totalni rat, sve više pravoslavnih vernika veruje da se pred njihovim očima ostvaruju vekovna proročanstva o poslednjim vremenima i velikom ratu koji će krenuti s Bliskog Istoka i promeniti sudbinu sveta.
U vremenu sve većih globalnih napetosti, mnogi vernici sve češće posežu za zapisanim upozorenjima svetih otaca. Od Svetog Pajsija do starca Jefrema, njihove poruke danas zvuče kao odjek stvarnosti koja se upravo pred nama odvija.
Dok svet traži odgovore u diplomatiji i oružju, svetogorski podvižnici govore o duhovnoj pomrčini koja se nadvija nad čovečanstvom – i pozivaju na jedini izlaz koji vodi ka spasenju: pokajanje, molitvu i budnost srca.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Od ratova, zemljotresa i epidemija do duhovnog preporoda – proročke reči podvižnika sa Svete gore ukazuju na iskušenja poslednjih vremena, ali i na put ka spasenju.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
Od nestanka ljubavi i zamračenog uma, preko pada Crkve i pohlepe bez granica, pa sve do tehnoloških čuda koja kriju veliku zabludu – proročanske reči ovog sveca oslikavaju dramatičnu viziju kraja vremena i dolazak konačnog obračuna.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
