ČEKAJU NAS RAT, GLAD I VELIKE PROMENE, ALI KRAJ NEĆE BITI MRAČAN: Evo šta su predvideli veliki duhovnici pravoslavlja – starci Pajsije, Jefrem, Porfirije…
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
U svakom vremenu velike krize i zbunjenosti pravoslavlje ne ćuti. Ono govori kroz usta svojih svetitelja, opominje, budi, podupire. U naše dane, kada se događaji odvijaju neviđenom brzinom, proročke reči staraca poput Svetog Pajsija, Svetog Jakova Calikisa, Svetog Porfirija, ali i starijih, kao što su Sveti Kozma Etolski i Sveti Nil, odjekuju zapanjujućom aktuelnošću.
Njihova zajednička poruka? Približavamo se velikim preokretima, ali kraj nije mračan, kraj je svetlost. Dovoljno je da ostanemo u veri, ljubavi i pokajanju.
Sveti Pajsije: "Bićemo iskušani, ali nećemo propasti"
Sveti Pajsije je mnogo puta govorio o događajima koje danas vidimo kako se približavaju: ratovima, geopolitičkim potresima, globalnoj nestabilnosti, duhovnom otpadu.
Često je govorio:
– Ljudi će doći do toga da neće moći da žive. Tražiće malo odmora, ali ga neće nalaziti. Sve će biti zbrkano. I tada će Bog staviti svoju ruku.
Govorio je o „katarzičnom ratu“ koji će doneti pokajanje i učiniti da zemlja zablista kao svetlost za čitav svet. Predvideo je pad Turske i povratak Aja Sofije pravoslavlju.
Printscreen
Sveti Pajsije Svetogorac
Sveti Kozma Etolski: "Vladaće vama neverni narodi“
Vekovima ranije, Sveti Kozma Etolski, obilazeći sela, prorokovao je ne samo događaje koji su se već obistinili, već i one koji nas čekaju u budućnosti:
– Doći će vreme kada nećete moći slobodno da govorite. Vladaće vama neverni narodi. Ipak, nemojte se bojati. Vaša vera neka bude snažna i Bog će vas zaštititi.
Njegove reči danas zvuče kao da su napisane upravo za naše vreme, za slobodu koja se gubi iza tehnokratskih izgovora, za poniženje vrednosti i razgradnju tradicije.
SPC
Sveti Porfirije
Sveti Porfirije: "Dolazi duhovna oluja"
Sveti Porfirije, čovek ispunjen ljubavlju, plemenitošću i molitvom, izbegavao je galamu i širenje straha. Ipak, nije se ustručavao da upozori:
– Dolazi velika oluja. Duhovna. Mnogi će propasti ako nemaju duhovnu kičmu.
Uvek je ukazivao na blagodat Svetih Tajni, na Crkvu, pokajanje i molitvu iz srca. Nije davao značaj panici, već razboritosti. Znao je da dolazi vreme velike zbunjenosti, kada će laž izgledati kao istina, a zlo će se prikazivati kao dobro.
Sveti Jakov Calikis: "Ne bojte se, imajte mir u srcu"
Sveti Jakov, smireni svetitelj Evije, bio je oličenje krotosti i vere. Nije često govorio proročki, ali kad god bi to učinio, njegove reči su bile da ojačaju duše.
– Događaji koji dolaze biće na korist duši. Ne bojte se. Hristos je sa nama. Molite se.
Stav Svetog Jakova pokazuje da čak i usred oluje čovek može živeti u radosti, ako mu je srce upravljeno ka Bogu.
Printscreen
Sveti Jakov Calikis
Sveti Lavrentije Černigovski: "Doći će vreme kada ni sveštenici neće verovati"
Ovaj ukrajinski svetitelj, obdaren retkom duhovnom bistrinom, govorio je da će doći godine velike obmane, čak i u samim nedrima Crkve.
– Podignuće se oluja i sve će se zatresti. Ali istina neće nestati. Spasiće se onaj ko sačuva veru, krotost i čistoću srca.
Veliki događaji: Rat, glad, promene – ali i Vaskrsenje
Mnogi savremeni starci, poput starca Jefrema Arizonskog, Starca Save Atonita i drugih, govorili su o svetskim preokretima. Rusija, Turska, Sveta gora, Carigrad – sve je obuhvaćeno proročanstvima. Glad, rat, ukidanje novca, veštačka inteligencija i biometrijski nadzor više nisu samo scenariji – oni su na pragu.
Ipak, poruka svetitelja nije beznadežna. Svi oni se slažu:
– Posle velikih teškoća dolazi novo duhovno proleće. Pravoslavlje će zasijati. Svet će se vratiti Bogu. Krst će pobediti.
Pixabay
Isus Hrostos
Nada je Hristos
Bog nikada ne napušta svoju decu. Sve dopušta kako bi se duše probudile – ne da bi ih kaznio, već da bi ih izlečio.
Kao što je govorio Sveti Pajsije:
– Proći ćemo kroz teškoće, ali nemojte se bojati. Hristos je blizu nas. Volite, molite se, kajte se. Sve će biti dobro. Samo da postanemo bolji.
Vreme u kojem živimo je presudno. Glasovi svetitelja nisu glasovi strave, već očinski glasovi, puni brige. Oni nas ne pozivaju da se uplašimo, već da stanemo hrabro, u veri i svetlosti. Poruke svetih otaca mogu se objediniti u rečenicu:
– Budimo spremni, ali ne i uplašeni. Bog ima poslednju reč. A Bog je ljubav.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Sveto Pismo je od Duha Svetoga i sve što je u njemu napisano će se sasvim ispuniti, govorio je Starac Jefrem u svom ni malo optimističnom proročanstvu.
Nakon udara na nuklearna postrojenja, balističkih odmazdi i otvorenih upozorenja na totalni rat, sve više pravoslavnih vernika veruje da se pred njihovim očima ostvaruju vekovna proročanstva o poslednjim vremenima i velikom ratu koji će krenuti s Bliskog Istoka i promeniti sudbinu sveta.
U vremenu sve većih globalnih napetosti, mnogi vernici sve češće posežu za zapisanim upozorenjima svetih otaca. Od Svetog Pajsija do starca Jefrema, njihove poruke danas zvuče kao odjek stvarnosti koja se upravo pred nama odvija.
Dok svet traži odgovore u diplomatiji i oružju, svetogorski podvižnici govore o duhovnoj pomrčini koja se nadvija nad čovečanstvom – i pozivaju na jedini izlaz koji vodi ka spasenju: pokajanje, molitvu i budnost srca.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Kako geopolitička napetost raste, starci sa Svete gore upozoravaju da današnji događaji odjekuju proroštvima Svetog Kozme, Svetog Pajsija i Svetog Porfirija, pozivajući vernike na budnost i nadu.
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
Govoreći na 44. konferenciji Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), koja se trenutno održava u Rimu, Lav je istakao da Katolička crkva podržava ''sve inicijative da se okonča skandal gladi u svetu".
Od Starog zaveta do današnjih dana, proročanstva svetih osoba intrigiraju i uznemiruju svet. Svetiteljka koja je živela u Rusiji u prvoj polovini 20. veka ostavila je proročke poruke koje govore o budućim iskušenjima i teškim vremenima.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
